Kherutnipe thaj o bukarnipe e Romenge valani te ovel andi jek solucija..

738

Холистичката припадност промовирана од Советот за регионална соработка (РЦЦ) или Проектот за интеграција на Ромите претставува нов чекор во спроведувањето на акционите планови за подобрување на животот на Ромите во областите на домувањето, вработувањето, здравството и образованието. Може да се каже дека ова е многу конкретен чекор за запирање на т.н. кругот на сиромаштија во која ромската заедница, низ целиот регион, на кој се работи цели децении. За време на Декадата за вклучување на Ромите, земјите во кои овој спор беше оспорен, инвестираа сериозни средства за подобрување на условите во кои живеат Ромите. Анализирајќи ги искуствата и резултатите по десет години, видовме дека мерката за успех е бројка. Тој го разгледа бројот на изградени куќи, но не и квалитетот на изградбата, или бројот на ромските и ромските работници за една година, но не и колку беа чувани на тие работни места. Според овие критериуми, Босна и Херцеговина, на пример, е водечка земја во однос на бројот на луѓе кои имаат покрив над главите. И навистина, за време на Декадата, беа изградени или обновени 1000 станбени единици, или околу 5000 лица добија безбеден покрив над главите.

Holistikan ikerkeripe thaj promoviribe ano proekto  thar Konsili regionalnikane buthi kheribnaja thar Integracija e Romengiri  dikhlarelapes sar  nevo piro  ko lingaribe e akciona planoja  bašh pošuakr lačhardo đjivdipe e Romengoro ko thana thar  kherutnipe, bukarnipe, sastipe thaj edukacija.

Šhaj te vakerelpes akava thano but valanutno piro  bašh činavipe  i agaar vakerdi rota thar čhorolipe  savaja arakhelapes i Ramni jekin, ano sasto regiono, kherela buti pherde decenijensar.

Ko vakti thar Dekada e Romengiri, raštrendar save akala resaribaske na sas mukhlo, investirinelapes but love bašh lačharibe e Romengo đjivdipe savensar von araklagovena ko sak dive. Analiziribnaja  e deše beršengi  buti thaj harđjibe e love dikhlam ki mangin resaribnaske o šukar rezultatoja amen ačhilem salde ko numero.

Sar so dikhlapes e kriteriumoja, ani Bosna thaj Hercegovina, ani misal, thani phuv legarutni  kana dikhaleps kobor e đihanen isi olen kher. Thaj čačibnaske ko vakti thar olengi Dekada , sas kerdune  ja nevlarde  pobuter thar 1000 milja kgera, thaj odoleja pobuter thar 5000 manuša resarge te ovel olen kher.

Numa fuhalibaske kana arakhelapes olenge kher, tadani ano jekhajek vakti valani te arakhelpes olenge vi buti.

Hazri kerga Erđjan M.-Roma Press lendo thar o Udar.