Blog Rig 258

Ikerdo 8-to Kongresi e partijako PCER-Presidenti Samka Ibraimovski..Video

Партијата за Целосна Еманципација на Ромите го одржа својот 8-ми конгрес. Конгресот се одржи на денес 15 јуни  2019 година, со почеток во 12:00 часот во Домот на Културата во Тетово. Во конгресот присуствуваа 250 делегати и 250 симпатизери како многу гости.  Конгресот имаше измени како и дополнување на Статутот на ПЦЕР и избор на носители на функции како и нови членови на органи.

Partija bašhi Sasti Emancipacija e Romengiri thar Utarali Makedonijа avdive ikerga o havlardo  8- to kongresi ano Tetovo ko kher e Kulturake thar o 12:00 o ari.

Kongresi sine ole celjo  te iranelpes thaj te dopherelpes o Statuti e partijako PCER thaj alusaringepes but  neve đjene thaj legarutne pozicijake ani partija PCER, Anlargepes nevutne štar telal presidentija e partijake, nevo sekretari ani partija thaj sar Presidente nevutne mandateja i ponodorig ikherela o than o Deputati Samka Ibraimovski.

Sasti čipota sine učhardi thar o timi kotar o Roma Press dikhen o Video..

 

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press

Jekh đjuvli kuvdi čhurikaja ani komuna Šuto Orizari..

Скопјанка била убиена вечерва во скопската населба Шуто Оризари. Според извори од истрагата, убиството се случило околу 22.30 часот. Жената (31) настрадала во тепачка меѓу двајца братучеди. Тие почнале расправија додека седеле и пиеле во дворот на едниот од нив.Едниот заминал и се вратил со нож, а сопругата на едниот од братучедите се обидела да ги смири и раздвои. При тоа во гужвата налетала на ножот и загинала на самото место. По убиството интервенирала полицијата и ги привела братучедите. Според полицијата, две лица се приведени. Повеќе детали најавуваат за утрешниот ден.

Namangli bibah resarga ani komuna Šuto Orizari, ko na halovibe maškar jeri duj bratučetija, numa o đjivdipe našavga jeke bratučeteskiri romni savi čivgapes ko maškar te čhinavel e duje bratučeten mate akošenpes, numa jek olendar sine ole ko vas čhurik thaj kuvela pere bojra.

I kuvdi đuvli thar kuvibe e čhurikako ko olakoro anglunipe e bedeneskoro merela ko than e bibaheskere čipotake.

Thar policijaki trafika sig kerdoj intervencija thaj e duj bratučetoja thane lingardo ko policijako pučlaripe. Bašh akava mudaripe e đjuvlakoro denga info vi o MVR.

Ko tajsuno dive đjakeren pobuvle infoa kothar Roma Press – Jekta ko informiribe.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

8-to kongres e Partijako bašh Sasti Emancipacija e Romengiri -PCER

 

Партијата за Целосна Еманципација на Ромите ќе го одржи својот 8-ми конгрес. Конгресот ќе се одржи на 15-ти јуни 2019 година, со почеток во 12:00 часот во Домот на Културата во Тетово. Конгресот има за цел да донесе измени и дополнување на Статутот на ПЦЕР и избор на носители на функции и членови на органи.

Partija bašhi Sasti Emancipacija e Romengiri thar Utarali Makedonija ka  havlarena nevo ikerdo 8 to kongresi savo ka ikergovel  ko 15-to juni 2019 berš, thar o 12:00 o ari  ko Kher e Kulturake ano Tetovo.

Kongresi isi ole celjo  te iranelpes thaj te dopherelpes o Statuti e partijako PCER thaj alusar  legaribnaske  thar akaja funkcija hem đjene kothar organija.

Baro hošipe thano o avibe e misafirengoro te oven kotor  thar 8-to Kongresi, odoleja so ka keren amenge  tumare avibaja baro lejbe than ko ikeripe te nakhel lokhe o sasto ikeripe thaj olesko promoviribe, informirinena  kothar o informativno timi e partijako PCER.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

Dive bašh tavdipe lavkeribe thaj đjenipe ko EU nane te iranel o kursi e Utarale Makedonijako

40-минутната средба меѓу канцеларката Меркел и премиерот Заев го потврди она што неколку дена Брисел се обидуваше да го каже во позавиена форма. Македонија летово ќе го мине без датум за преговори, но овој пат, со јасно ветување од Меркел дека Берлин својата работа ќе ја заврши на есен. Канцеларката Меркел информираше дека Бундестагот ќе донесе одлука во септември за одобрување на старт на преговорите на ЕУ со Северна Македонија, согласно утврдените процедури на СР Германија за прашањата за проширување на унијата. На средбата канцеларката потенцираше дека Северна Македонија го испорача очекуваното и дека таа и Берлин на тоа гледаат многу позитивно, изјави Заев по средбата во Берлин. Меркел не даде изјава. Својот став го искажа преку писмено соопштение, срочено во неколку општопознати реченици и без прецизни детали за средбата.

Фокусот беше ставен и на „прашање од надворешната и европската политика. Германија заедно со Франција си поставија цел – зајакнување на стабилноста на балканскиот регион. Важен чекор кон тоа беше решавањето за спорот со името „Македонија”, се вели во дел од соопштението од Кабинетот на Меркел. Сепак, потврда дека Бундестагот во септември ќе даде зелено светло, стигна од пратеникот на партијата на Меркел, Јохан Вадефул, кој за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ се обиде да ги расчисти дилемите поради како што потенцира непотребната нервоза во Северна Македонија.

40 dakikengo dikhipe maškar kancelarka Merkel thaj premieri Zoran Zaev  nakhla e lafensar tahr odova naglal so kamela sine te vakerel amenge o Brisel, salde ki aver forma.

Makedonija akava nilaj nakhela bi čivde dive tavdipnaske o lavkeribe  đjenipaske ko EU i Utarali Makedonija, numa yrale sas dendo o Lafi thar i Merkel  bašh o Berlin  piri buti ka agorkerela  anglal o jevend.

Kancelarka Merkel puterde vakerga o Bundestag ka anel o paluno lafi  ko čhon septemvro  bašh mukibe te tavdelpes o lavkeribe  maškar EU thaj Utarali Makedonija, phanle e anglaldikhle procedurensar kothar i SR Germanija ko pučhipe bašh buvlipe e Unijako.

Fokusi thano dendo  ko pučhipe thar avruni evrospko politika, germanija barabutne e Francijaja čivge peske jek celjo te anen maj anglal o stabiliteto ko balkani.Baro importatn pir sas odova so resargapes o na halovipe e anaveja e Makedonijako, vakerelapes ko havlaribe kothar Kabineti  thari Merkel.

Hazri kerga:Roma Press

 

Puvjako Tinanipe (Zemjotres) ano Ohrid thaj Struga

Умерен земјотрес со интензитет од 3,8 степени по Рихтеровата скала во 2:21 часот рано изутринава е почувствуван во охридското епицентрално подрачје. Според Европската макросеизмичка лабораторија, епицентарот на потресот е во непосредна близина на охридскиот аеродром, во атарот на село Оровник, два километри под земјината кора. Нема информации за предизвикани материјални штети освен вознемиреноста кај локалното население.

Tinanipe  inteziteteja kothar 3,8 digrija pali Rihtovako vakeripe nakhla anglal o sabaj ko 2:21 kothar o epicentari savo astarga ano Ohrid.

Sar so vakerelapes kotar Evropska makroseizmička labaratorije, o epicentari  e tinanipaske  resarga ko pašipe thar ohrideskoro araplanengodromaripe, k atar o gav Orovnik, duj kilometroja  telal puvjalipnasko horipe.

Akanasaske  kothar o na oficijalna informacie na vakerelapes kerdoli thano materijalnikano  bilačipe ja palem manušikane našaliba, numa vakerlapes ko atari e Ohrideske kerlapes lafi bašh i resarin thaj isi dar maškar e dizutne.

Hazri kerga: Roma Press

 

 

Ki namangli bibah našavga poro đjdipe 14 beršengiri čhaj ano bazeni

Според сведочењето на присутните, 14-годишно девојче се удавило на олимпискиот базен „Император“.
Засега не се соопштува идентитетот на девојчето, а полицијата спроведува истрага на местото на несреќата.
Изненадува фактот дека несреќата се случила пред поголем број посетители на базенот, а никој не забележал дека девојчето се дави. Исто така базенот треба да има служба за спасување, која е обучена да им притекне на помош на гостите токму во вакви ситуации.

Sar so vakerena o dikhle manuša, 14 beršengiri čhaj tasavdili ano pani ko olimpisko bazeni anavkerdo ,, Imperator,,
Akanasaske panda na vakerelapes o identiteti e čhajakoro, aso i policija tavdela pere rodlaripnaja ko than e bilačipnaske.

Akaja bi bah resarga anglo jakha bute manušengi thaj odova nane khanikaske halovibaske, sostar khoni našti dikhla so i čhaj tasavgovela ano phani.

Amaro apeli sar Timi kotar Roma Press, tavdena o tate vaktija ani Makedonija odoleske kana lena tumensar čhavoren ko nakjibe o tatijalipe te oven ko disave pajna oven puterde jakhensar bašhi o potikore čhave, te šaj te naresarenpes asavke na mangle tragedije.

Hazri kerga: RomaPress

Државата доби консензуален претседател – што добија Ромите?

 

Ферик Сулејманов

Во пресрет на претседателските избори во Република Северна Македонија, ромската заедница се консолидира и излезе со свои барања до претседателските кандидати.
Барањата беа преточени во манифест, кој произлезе од теренската активност на граѓанската иницијатива „Аваја“.

„Аваја“ претставува непартиско движење на младите Роми од различни градови од државата, со единствена цел – презентирање на клучните барања на ромската заедница. Првата кампања во рамките на оваа иницијатива беше насловена „Ние гласаме, ние одлучуваме“, која официјално беше промовирана на 10 април 2019 година, со дејствување до крајот на претседателските избори.

Барањата на ромската заедница, претставени преку манифестот, се однесуваа на: зголемување на застапеноста на Ромите во државната и јавната администрација до минимум 2 отсто; двојна буџетска алокација за решавање на проблемите на Ромите, како и двојно поголема реализација на капитални инвестиции во ромските населби до 2020 година.

На завршниот настан „Јавно обраќање на претседателските кандидати пред ромската заедница“, организиран од граѓанската иницијатива „Аваја“, кој се случи на 3 мај, двајцата претседателски кандидати имаа можност да се обратат пред ромската заедница во однос на нивните предизборни ветувања поврзани со унапредување на состојбата на Ромите во однос на горенаведените барања.

Победникот на овие избори, Стево Пендаровски, во делот на своето обраќање изјави: „Првата работа која мора да биде рефлектирана во мојот кабинет, ако ја добијам вашата доверба, е во тој кабинет да има и припадници од ромска етничка заедница. Бидејќи, не можам да замислам претседател на сите граѓани, како велиме, кој бара гласови од сите граѓани, а да има припадници само од некои етнички заедници, не од сите етнички заедници. Значи, тоа е гаранција што ја имате!“

„Во делот на политиките кои ќе ги поддржувам, сакам да сме и тука на чисто. Ќе ги поддржам сите политики на оваа влада и на која било друга влада, бидејќи владите и политичарите се менуваат, која ќе оди кон унапредување на вашите права, кон унапредување на правата и на другите етнички заедници, но и на Ромите. И обратно, нема да потпишам ниту еден указ за закон, кој евентуално ќе води кон дискриминација на Ромите или кон дискриминација на која било етничка заедница.“

Поддршката од ромската заедница е дадена, гаранцијата ја имаме, но ветувањето сè уште не е исполнето. Се чини дека ќе останеме само со декларативна гаранција, бидејќи составот на кабинетот на претседателот Пендаровски е веќе формиран, но Ром нема!

Силно го охрабруваме претседателот да се потсети на дадените ветувања и гаранцијата што ни ја има дадено, па во составот на неговиот кабинет да назначи и советник од ромската етничка заедница, а не само од „некои етнички заедници“, како што самиот тој изјави.

„Аваја“ внимателно ги следи активностите во делот на правичната застапеност и политиките на консензуалниот претседател, кој се нарекува претседател на сите граѓани.

Досега сите креатори на политики во државава се бранеа со ставот дека ромската заедница не располага со компетентен кадар. Поради тоа Ромите беа повеќе од потребното застапени во јавното комунално претпријатие, понекој административен работник, а речиси воопшто НЕ на раководни позиции.

Денес, благодарение главно на странски донатори, Ромите располагаат со образовани кадри што можат да застанат рамо до рамо со другите, и во однос на образование, и во однос на компетенции, за да ги застапуваат интересите не само на Ромите туку и националните интереси на државата во внатрешната и меѓународната политика.
„Аваја“ заедно со ромската заедница очекува во скоро време кабинетот на претседателот да добие советник Ром.

Авторот е член на граѓанската иницијатива „Аваја“ Ферик Сулејманов.

Baro Jagalipe astarga trine romane kheren..

Три од илегалните ромски куќи во село Војводиново се запалени, соопшти новинар. Огнот блесна околу 9:00 наутро, со три екипи за противпожарна заштита кои пристигнуваат на местото го изгаснаа огнот што ги надмина покривните структури .  Оштетувањето на напуштените куќи е значително. Иако соседството во моментов е непогодна за живеење, локалните жители кои работат во близина велат дека имало присуство во вечерните часови. Но, тие не знаат дали Ромите кои живееле овде порано се враќаат, или тие се некакви скитници од други села. Во некои од куќите се забележува дека наскоро бил населен. Досега, причините за пожарот се појасни, но не е исклучено дека некои од жителите го запалија пожарот.

Trin  Romane khera ani Vojvodinovo khi Bugarija astardile  bare jagalipnaja, havlarena žurnalistija. O Jagalipe  tavdinga javinakoro thar o 09:00 o ari, trine timensar kotar mujal jagalipaskere službe ačavge o jagalipe  kana resarge ko than e jagalipnaske.

Ačavgapes i jag numa o materijalnikano bilačipe dikhelapes so si baro thar akala trin agaar vakerde ilegalnikane khera Romane familienge.

E komšie save bešena duz akala khera, vakerena so nekana rakakoro dikhena sas disave manušen so bešena ko akala khera. Numa ola na đjanena sili akala e Roma save si tanarde ko akala khera, jali avena disave so phirena thar dizja pa nakavena i rakh ko akala khera. Numa jekh thar akala jerije dikhlo si so avilo thaj thano tanardo ko poro kher bešibnaske.

Đji akanasaske vakerena bašh i čipota  thar akala tarde  khera khoni vakerena sostar resardo, numa  nane činavdo thaj o vakeripe so isi šajdipe e korkoro kmšie te kheren thaj te čhiven o jagalipe. Salde tikno vakeripe  ko tavdipe thano o procesi  thar Upravnikano adelati  thar Plovdiv te dikhalrelpes  so ka kerelpes  e jerijensar save thane kerde khera nalegalnikane, mujal o rodipe thar šerutno  e komunako Marica te pelarenpes  sa e nalegalnikane khera.

Hazri kerga:Neđmedin A.-Roma Press

Konsili Europako vakerela: E Roma thaj i ponodorig ačhovena sar maj marginilizirimi kupa ani Evropa!

Советот на Европа смета дека ксенофобичниот популизам и расистичкиот говор на омраза оставија белег на политичката клима во Европа во 2018 година. Исламофобија, антимигранстки чувства, навреда луѓе со африканско потекло и занемарување на Ромите се уште се присутни во европските земји, на државата во Стразбур. Во најновиот извештај на Европската комисија против расизам и нетолеранција (ЕКРИ) рече дека растечката загриженост на јавноста за економски, геополитички и технолошки промени се користи првенствено од страна на жртвувани мигранти и малцинствата,  популистичките политичари сакаат да се подели општеството во Европа од страна на национална, етничка и религиска основа ” . Она што дополнително се грижи е фактот дека таквите ставови се повеќе се присутни меѓу водечките политички партии и влади во Европа, проценката е ЕКРИ “Идеологии врз основа на наводна неусогласеност меѓу националните, етничките и религиозните групи, како и оние кои се залагаат за” расна супериорност “претставуваат закана за инклузивно општество”, се вели во извештајот.

Европската комисија против расизам и нетолеранција во извештајот за 2018 година се проценува дека исламофобијата и антиимигрантските чувства се уште преовладуваат во повеќето земји-членки во 2018 година. Се вели дека муслиманите честопати биле цел на насилство, кое често вклучувало “повлекување на превезот и раздвојување на главите или плукање”. Луѓе со африканско потекло, кои се родени во Европа или биле тука за долго време живеел, исто така, се соочуваат со постојано зголемување на презир и често престојувал предмет на расно профилирање од страна на полициските службеници, се вели во извештајот на Европската комисија против расизам и нетолеранција. Од позитивна страна, ЕКРИ, како тело на Советот на Европа која се бори против расизмот, вели дека сé поголем број земји преземаат чекори за усогласување на своето законодавство со европските и меѓународните стандарди во борбата против говорот на омраза. Со цел да се зголеми довербата и поефикасно да се бори против ксенофобијата, во полицијата се формираат посебни одделенија кои се поврзуваат со ранливите групи, се наведува во извештајот.

Konsili kothar Evropa gndinela  bašh ksenofobičnikano populizmo thaj rasistikano lavkeribe telal bari holi ačhavena i ponodorig sar  nišani  ki politikani klima ki Europa ko 2018 berš. Islamofobija, antimigrantikano gndipe, bilačipe mujal e manuša laforensar sar afrikansko pleme, na dikhipe e Romen  sar manuša odova panda  araklagovela ko evropska raštre, thaj hem ki raštra e Strazburgeski.

Ko maj nevo vahtavi  dendo thar Evrpopsko komisija  mujal o rasizmo thaj natolerancijaEKRI  vakerela  bajrovela o fuhalipe e  puterdo dikhipnaske kotar eknomija, geopolitikani thaj tehnologikano iranipe te ikerelpes maj anglal  thar rig e našutnenge migrantija thaj o potikore kupe, thaj  odoleja o populistikane političarija isilen kamjin te ulaven o sasoitnipe ko kotora thar nacionalnikane, etnikane thaj pakavibaskere fundavne kupe.

Akava sa, so pandfa pobute delamen fuhal  o fakti  e asavke šartija thane so po but ikerde  ko legarutne politikake  partie thaj Rađje ani Evropa, vakerena telal o gndipe kotar ikerde analiye thar o EKRI.

Thar pozitivnikani rig o EKRI, sar bedeni kotar o Strazburgo marelapes mujal o rasizmo, vakeribnaja so pobuter puvja lena e asavke pire bašh realiziribe ko pire kanonija, phanle e kanonesar kotar i evropa thaj maškar đianeskere standardija k maribe mujal  o lafija save čhivena ki holi thaj ko na šukar.

Sa gndipnaja  bajrovelapes i pakiv  bašh pošukare resaripe ko maribe mujal akala resarina save phanle thane vi ki ksenofobija, ki policija kerlapes ulavde kotora  save phandenapes  e maj dukavde thaj telune  kupensar thaj kedina, vakerelapes ko vahtavi kotar o EKRI.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

 

 

 

 

 

Maškarutno sikhlovibe thano importatno valanutne..

Српскиот министер за образование, наука и технолошки развој, Младен Шарчевиќ, денеска изјави дека работи и се движи кон воведување задолжително средно училиште и истакна дека за тоа е потребна промена на Уставот. Според српскиот устав, основното училиште е бесплатно и задолжително, а средното е бесплатно – потсети Шерчевиќ на ТВ Прва. Тој објасни дека за задолжителното средно образование неопходно е да се воспостават мрежи на студентски домови, да се организира превоз и да се користат законите кои се веќе усвоени, додавајќи дека ова не се прави преку ноќ, туку дека тоа веќе се базира врз основа на стратегијата до 2030 година. година. Работите треба да бидат логични и внимателни. Говорејќи за пилот-проектот за воведување на работа со еден човек во училиштата, на која вклучени 248 училишта на 1-ви септември, Шерчевиќ вели дека нема да има помалку од 30 училишта во Белград.”Планот е да се воведе едно-едно образование во сите училишта во Србија”, рече Шерчевиќ.

Srbijako ministeriumi  bašh edukacija, nauka thaj tehnologikano buvlaripe, Mladen Šarčevik, erati havlarga kerlapes  buti ko anibe phanlo lafi bašh valanutno thaj importatno agorkeripe i maškarutni siklovni thaj  e asavke anibaske  o kanoni valani te iranelpes  o Ustavi.

Sar so vakerela e Srbijakoro ustavi,  o funfavno sikhlovipe thano bilovengoro thaj valanutno te agorkerelpes, aso ko jekh vi o maškarutno sikhlovipe thano ikerdo bi lovengoro, vakerela o Šerčevik.

Buvle vakeribnaja  o valanutnibe thar maškarutno importatno sikhlovipe thaj agorkeribe, ka valani te kherelpes  thaj studentenge khera, te kerelpes  olenge organiyirimo avibe đajbe, thaj te ikerenpes  telal e kanonija save thane ande  thaj sa akava so vakerava  šhaj te nakavenpes  thaj te lačharenpes  jeke diveseske.

Akala resarina valani te oven ikerde prekal logikano resaripe. Aso fundavnipe ka ovel telal e rezultatoja kothar o sikamne (nastavnikija)  odoleja so ka anlaren olen prekal o siklovipe e studentengo, but si lokhe te resarelpes ko 5 đji ko 5, vakerela o Šerčevik.

I gnd thar akava amaro resaripe  te anlarelpes jek edukacija bašh savore ko sa e siklane ani Srbija vakerga o Šerčevik.

Hazri kerga:Roma Press-lendo- rominfomedia

 

 

- Reklam -

KOLUMNE