Blog Rig 323

MTSP- Puterga bukarno akharipe bašho 30 vospituvačija ko 7 anglosiklanakere ustanove

Министерството за труд и социјална политика (МТСП) објави оглас за ангажирање на 30 воспитувачи/ки за колегијална поддршка за подобрување на компетенциите на кадарот во градинките, нова прогарама којашто се спроведува во соработка со УНИЦЕФ, а е поддржана од Британска амбасада. На огласот којшто ќе трае до 14 декември годинава, може да се јават сите воспитувачи/ки и педагози од детските градинки кои се заинтересирани за унапредување и подобрување на квалитетотот на  раното учење и развој  во градинките, а ги исполнуваат условите.

O Ministeriumi bašh trud thaj socijalno politika pravga akhariba basho 30 vospituvačke bašhi kolegijalno ikerin kola so ka keren buti ko 7 anglosiklanakere ustanove. Akala vospituvačhija thaj pedagozija palo odova ka den arka e javere kolegen te šhaj te keren maškarpe kolate so o čhave ka osetinenpe hem fizičhki hem emotivno arakle( bezbedime).

Ola ka oven angažirime ko 7 gradinke, a ko akhariba kova so ka ovel pravdo dzi ko 14to dekemvri ka šaj te javinenpe sa o vospituvačhke thaj pedagozija taro anglosiklanakere ustanove kola so si zaintereisirime basho anglutkeriba thaj pošhukarkeriba o kvaliteti e javinakere sikljovibaskoro thaj bajrovipa.

Akava napi o Ministeriumi bašho trud thaj socijalno politika kerelale sar kotor tari I inevi Programa basho pošhukarkeriba o kvaliteti e javinakere sikljovibaskoro thaj bajrovipa e ustanovengoro basho keriba gajla thaj vospitiba e čhavorengoro, ko mašhkarbutikeriba e UNICEFeja thaj ikerinaja tari Britanijakiri ambasada. I programa bašho avgo drom kerelape ki Makedonija.

O vospituvačhija kamlape te ovel len efektivno komunakcijakere herbaplukija, te mangjen te usoviršhinenpe thaj te den arka bašo profesionalno bajrovipa e javere kolegengoro thaj mašhkarbutikerutne. Te ovel len but šhukar organiziribaskere herbaplukija thaj te đanen sar te motivirinen thaj e inspiririnen, vakerena taro Ministeriumi basho trud thaj socijalno politika.

Akale programaja, sar so dena haberi taro Ministeriumi, ko gradinke kamlape te kerenpe stredine kolende so o čhave sem so ka oven fizičhi ka oven thaj emotivno arakle (bezbedime).

Hazri kerga: Erdan Memedov-romapress.mk

 

 

Organizacie baši nijamalipe e Romengere denge paluno lafi telal o planija baši inkluzija taro EU

Kоалицијата на повеќе од петнаесет Ромски и антирасистички организации на граѓанското општество од цела Европа побараа од Советот на Европската Унија и владите на европските земји да истакнат јасна посветеност во новите предлози за плановите на вклучување на Ромите по 2020 година, направени од страна на Европската Комисија во својата комуникација со Европскиот Парламент и Советот вчера. Директорката на мрежата ERGO, г-ѓа Габриела Храбанова, ја поздрави новата комуникација: “Комисијата и Парламентот јасно се позиционираа за продолжување на поддршката во вклучувањето на Ромите по 2020 година. Сега е време националните влади да го сторат истото, да ја зајакнат својата борба против антициганизамот и да ги ажурираат и подобрат своите стратегии во согласност со потребите на заедницата, работејќи заедно со Ромското граѓанско општество “. Европските институции мора да се осигураат дека следниот буџетски циклус на ЕУ (Повеќегодишната финансиска рамка 2021-2027), која што во моментов е предмет на преговори, е поврзана со приоритетите на политиката на работната рамка на ЕУ за Ромите, вклучувајќи ја и борбата против антициганизамот

Koalicija pobuetr taro 15  Romane  antirasistikane organiyacie taro birađjakoro sektori  tari sasti Evropa rodinge taro Konsili e Evrpake Uniako thaj  rađje tare Evropake puvja te vakeren puterde  baši o neve rodibna  baši lelaribe than vi e Roma  pali 2020 berš, kerdo tari rig  e Evropake komisijako  ki piri komunikacija  e Evropikane parlamentaresko  thaj Konsili.

Direktori  tari Mreža ERGO  rajni, Gabriela Hrabanova, selaminkerga akaja idea  thaj komunikacija: Komisija thaj o Parlamenti dikli tani lengiri pozicija baši tavdipe  ko ikerkeripe  o lejbe than taro Roma  pali 2020 berš, akana tano vakti taro Nacionalnikane  rađje te keren jekhajek odova , te zorakeren piri buti ko maribe mujal Anticiganizmo thaj te keren ažuriribe  ko pire  strategie  ko ikerkeripe e valanutne kedinensar,  keribaja buti barabutne  e Romane đianeskere sasoitnibaja.

Evropakere institucie  valani te oven  jek ko avutno buđeti tare Evropaki Unija  savo valani te ovel anavkerdo  2021-2027,  kaske akanasaske kerelapes lafi , thaj tano ko prioritetno ikerkeripe tari buti thaj politika  ko bukarne pervazija tare EU  e Romenge, lejbaja than thaj ki adaja programa o maribe mujal o Anticiganizmo.

Avutno ciklusi  baši finansiribe ka valani te del siguriteti e lovenge  save ka oven lende baši konkretnikane aktivitetija  ko maribe mujal o anticiganizmo thaj te del olen šajdipe  efikasno te resarel ki funkcija taro birađjakere organizacie ko rodipe  otčetnost thaj palunipa e rađjengo, odolesja so ka rodel olendar sajdipe  o fundavne  nijamija  e đianengere-Roma ki sasti Evropa.

 

Збогум РОМА СОС… Добредојде Станица 5 !

Невладината РОМА СОС денеска, на својот 11 ти роденден згасна. Ова, на големо изненадување на прославата го најави неговата извршна директорка и синоним на здружението – Несиме Салиоска, која пак најави дека се раѓа нова граѓанска иницијатива. Зошто се прави ваква трансформација и што покажа патот по кој се градеше РОМА СОС? Се започна пред повеќе од една деценија, кога се наметнуваа потребите за граѓанска иницијатива во ромската заедница за едукација и помош во областа на здравството, вели Салиоска, а спектарот на услуги се надоградуваше.

Здружението РОМА СОС започна наивно и едукативно со активности во 2007 ма година, меѓутоа со текот на времето по барање на граѓаните, почна да се занимава професионално во области кои што бараа од нас многу повеќе анганжман. Тоа е правната помош, судските постапки, законодавни иницијативи, и на тој начин од една етнички профилирана локална организација низ годините прераснавме во организација која што застапуваше интереси за сите граѓани на Република Македонија и на сите заедници без разлика на етничката припадност, потенцираше Салиоска.

Со трансформацијата која што се реализира, освен теоретски, веќе докажаниот тим сака и практично да покаже од наредната година дека методите и принципите на работа и алатки ќе продолжи да ги пременува како Станица 5, односно како здружение кое што ќе нуди помош на сите граѓани, ќе биде отворено кон сите и ќе биде лоцирано во центарот на градот, каде ќе биде подостапна за сите граѓани.

Самиот поим „станица“ е место каде што луѓето постојано ќе можат да се обратат, а зборот „пет“ е акроним и означува правна едукација и транспарентност. Тоа значи дека новото здружение ќе биде место каде што сите граѓани ќе можат правно да се едуцираат и да побараат.

 

Taro chorolipe na iklolape garantirime prihodeja, numa salde bukjarnarnipaja

E đzuvljengje kola so si kurbanija e kherutne maribaskoro garantirime si lengje prihodija taro 4.500 denarija đzikote si čhivde ko šhalter centrija dzikote nane aktivna, numa taro chorolipa na ikjovelape garanitirime prihodeja, numa bukjardarnipaja, dengja mesazi irati rakjakoro I ministerka basho trud thaj socijalno politika Mila Carovska.

Oj vakergja kaj o centrija ko šhov čhona kana o đzuvlja si čhivde ko šhalter centrija kamlape te arakhen čhane sar I đzuvlji te ovel finansisko biethinali.

– Nane inportantno dali odova ka ovel e đzulpherde edukacijaja, prekvalifikacvijaja, disoja javer jail ikerina taro jerije, vakergja I Carovska.

Oj dengja ko hango kaj o dizutnikane organizacie thaj I rašhtra nane hemime riga ko kheriba buti upral o achoviba e atakongoro thaj dzivakergja kaj nekola taro dizutnikane organizacie basho mariba mujal o atakija si finansirimi tari rašhtra jail tari lokalno korkorilegarin.

Ko momenti ki Makedoniaj ko 4 centrija si dendi gajla basho 30 đzuvlja kola so si kurbanija e jerilukoskere maribaskoro, čhivindor mašhkar lende thaj o Romane đzuvlja.

Hazri kerga:Erđan Memedov, www.romapress.mk

 

Да ги поддржиме оние што нè поддржаа – акција на неформална група за помош на РЕФ

 

На 17-ти Ноември во просториите на Ромскиот Едукативен Фонд (РЕФ) настана пожар. За среќа, нема повредени од настанатиот пожар, но, овој немил настан предизвика голема материјална штета која е проценета на над 50 000 евра.

Согласно на тоа, на една од најголемите Фејсбук групи, Romaversitas Macedonia Official Group, која брои над 1200 членови, корисници на стипендии од РЕФ, предложи и поттикна иницијатива за собирање на средства од сите поранешни и сегашни корисници на стипендии од РЕФ.

Беше одржана и средба, на која беше одлучено во Петок 07.12.2018 од 12 до 20 часот да се собираат донации во просториите на ЗГ ,,Ромаверзитас” (ул. 11 Октомври бр. 8/1-2, 1000 Скопје).

Донации ќе се собираат и во следниве градови:

– Штип, задолжен Јосиф Рашидовски,

– Битола, задолжен Денис Арслановски.

На средбата е одлучено:

Алумните на РЕФ коишто се вработени, да донираат минимум 10 €.

Тековните студенти да донираат минимум 2€.

За отчетна и транспарентна донаторска акција, сите донатори на средства, со име и презиме или со иницијали заедно со донираната сума (по нивно одобрување) ќе бидат јавно објавени на веб страницата на ЗГ Ромаверзитас (www.romaversitas.org.mk)

Главната порака на иницијативата е:

Да ги поддржиме оние што нè поддржаа!

За подетални информации контактирајте ги членовите на неформалната група:

Мухамед Ајваз,Елсон Илјаз,Ален Умер,Сибел Бајрам,Руфат Демиров,Семран Сулејман,Јосиф Рашидовски,Денис Арслановски,Хурија Мукаиповска,Идриз Дурмиш,Ервин Мамути.

Медиумска поддршка:romapress.mk

O Đihanija tari Šutka protestiringje anglal o EVN, vakerena baši o EVN kaj čorelape olendar struja

Kupa đihanija anglal jek dive iklile  ko protesto anglal  elektro centro EVN Makedonia a drom ” Bosna i Hercegovina“ sebepi čhinavdipe distribucia tari struja. Blokirime sine thaj o drumo Kemal Sejfula thaj Bosna i Hercegovina ki komuna Šuto Orizari.

Aso o portparoli taro EVN o Atanas Kovačevski baši akaja čipota denga vahtavi : Sebepi bašo šudro vakti ko agorutne nekobor divesa na sine struja ko bulevari Makedonsko  kosovsko brigada  thaj kotor tari komuna  Šuto Orizari, sebepi sa akava resarela so  nakontrolirimi disave jerie nalegalno lena peske struja.

Valani  te kerelpes  rekonstrukcija e tiknenaponsko distributivno avibaske elektrika, aso sa odova ka kerel pe kana o dizutne ka mukhen e bukjarnen taro EVN te keren buti ko than e tanaribaske.
e dizutne akanasaske na ikerenapes  akale lafonensar taro EVN  thaj đjakerelapes nevi solucija  akale resarde problemeske savo dive pal o dive bajrovela ko Šuto Orizari.

 

 

Makedonikano adelati (sud) angja i dujto adelateskiri decizia mujal o vastakerde taro bazeni save kerge diskriminacia upral o Roma

Основниот суд во Битола донесе втора пресуда против базенот „Довлеџик“ во Битола поради директна дискриминација и повреда на правото на еднаквост на неколку Роми со тоа што не им дозволил влез на базенот на 12 август лани поради нивната етничка припадност, соопштија од Европскиот центар за правата на Ромите. Судот му наредил на правното лице кое управувало со базенот да ја прекине практиката за одбивање влез на базенот за Роми и исплата на оштета во висина од 10.000 денари за секој тужител поединечнo.

O fundavno adelati ki Bitola angja i dujto  decizia mujal o bazeni ” Dovledžik” ki Bitola.

Sebepi BAŠI direktno diskriminacia thaj teleperaviba o niami  (pravo) ko jekhipa nekobor Romenge odolea so na mukhelen  te khuven  ko bazeni ko dive 12 Avgusto naklo berš, thaj tadani sas olenge vakerdo,  sebepi olengiri etnikano  identiteto na sas olenge muklo kuvibe andre,  vakergje taro Europakoro Centro e Romane Niamenge.

Adelati anga paluno lafi e  vastakerdenge taro bazenti  so si gazdia, ko akava than pobuter  te čhinavelpes akaja praktika ma te mukhen e Romen  ko bazenti thaj te pukjinen  love 10.000 denaria sakone personeske  individualno kaske so kerge akava bango kotor.

Roma ko horipe taro anticiganizmo:Edukacijakro sistemo ki BIH na ikerela I romani ćhib, identiteto thaj kultura

Антициганизмот, повеќекратната и долготрајна дискриминација, предрасуди и заблуди за Ромите се чести во Босна и Херцеговина, што е главната причина за нивното социјално исклучување, додека високите стапки на невработеност, ниските стапки на запишување и ниското ниво на образование и крајно сиромашните услови за домување симптомите на позицијата во која се наоѓаат Ромите. Ова е рејтинг од последниот Извештај за правата на граѓанските права (ЦРД) за состојбата на Ромите во Западен Балкан, кој неодамна беше објавен под наслов “Опструкција на антицивилизам”. Ако е за утеха, ЦРД дава апсолутно идентична општа проценка на ситуацијата на Ромите во Србија, Црна Гора, Албанија, Македонија и Косово. Меѓутоа, кога се спуштаме во Босна и Херцеговина од регионална и општа перспектива, нема многу простор за утеха. Сепак, неподготвеноста на Ромите (поради страв од дискриминација?) Да ја изразат својата национална припадност е најизразена во Босна и Херцеговина.

Anticiganizmo, pobuter kotora thaj butederipnaja  diskriminacija, anglal adelatibe thaj našukar gndipe  e Romenge  tane sakanutne  resarena ki Bosna thaj Gercegovina, akava si thaj o šerutno resaribe taro na bukarnipe, tikno numero hramibe ko uče edukacijakere škole thaj o but telardo čorolikano hali e Romengoro.

Akava si o rejtingo taro paluno Vahtavi (izveštaj)  baši o nijamalipa e đihaneskkro (CRD) Bašh o đjivdimos e romengoro  ko purabalo Balkani, savo but čirla sas havlardo  anavkeribnaja  ,,Opstrukcija  baši Anticiganiymo”.

Te si salde baši hošipe o CRD  sikavela  apsolutnikano jekhajek đjivdipe  ko dikhipe ko Raštre o Roma ki Srbija, Crna Gora,  Albanija,  Makedonija thaj Kosovo.

Numa kana hulaja ki Bosna thaj Hercegovina  taro regionalnikane thaj opšto prespektiva, nane but šukar o bukha baši disavowhošipe  jail (uteha).

Podatokoja vakerena  e Roma ki BIH  si but po pharo olengoro hali e đjivdipaskoro taro okola Roma save sas  anglal vakerde ko adala raštre. Baši maj but I dar tari diskriminacija, so darana duri te vakerenpes  so si tane Roma.

Fundavne statistikane podatokoja navakerena,  kobor  Roma čačuno numero đjivdinena maškar ko hone ki – BIH, Srbija,  Albanija,  Makedonija thaj Crna Gora,  Jekhajek khanikaske nane  penđardo  ko institucie  baši so šov puvja Raštre  taro Purabalo (zapaden) Balkani.

Pobuter raštrende tano penđardo so but olendar taro Roma našti te vakeren baši piri etnikani kedin ko kerde popisija,  thaj sa akava resarela  tari dar thaj diskriminacija savi kerelapes upral olende, aso maj but  dikli tani ki Bosna thaj Hercegovina.

Pobuter ko teluno linko

Lendo linko www. portal-udar.net

E siklenge thaj studentija ki BIH, “ Volontiribe tano Kul”

Традиционално на Меѓународниот ден на волонтерите, Центарот за развој на младински активизам ја организира Галерија на волонтери, по повод завршувањето на проектот. Волонтирањето е кул! За време на денешниот настан учениците од бројни училишта низ цела Босна и Херцеговина, кои се вклучени во проектот, ги претставија реализираните активности на завршниот настан, а со гласање, го избраа најдоброто.

Tradicionalnikane ko Maškarđianeskoro dive  e volontiribaske, Centari baši buvlaripe  e ternengoro aktiviteti  organiyiringe čipota  tari Galerija volonterengiri, baši o agorkeribe taro volontiribe e proekteske anavkergo ,, Volontiribe tano Kul”.

Ko vakti  e avdisutne čipotake  o sikalutne  taro pobut siklaane  tari sasti Bosna thaj Hercegovina save sas kotor tari  akava proekti  prestavinkerge  thaj kerge realiyacija prekal o proektija  thaj leskere aktivitetija  ko agorkerdo dive, thaj dejbaja pumaro hango  ange savo ka ovel o maj šukar aktiviteti akale proekteske.

Sikle taro 40 fundavne škole ki BI, ko dive taro maškarđianeskoro baši volontiribe kop le loklanikane komune kerge turli hemime aktivitetija, sar soj renoviribe taro olengere škole, bibliopteke, arka baši invalidija, lačharibe o avlina taro škole, sale thaj panda but avera aktivitetija.

Avdive baši sa odova ikereja  thaj daja pursakoja baši o maj šukar škole thaj olengere aktivitetija, savendar o jekta šov maj šukar thana  ka oven ikerde o maj gogaverutne aktivitetija, vakerga I Alma Fejyik, port parole ko Centari baši buvlaripe e ternengoro aktiviteti.

Pobuter ko teluno linko

Lendo linko www. portal-udar.net

 

Vazdingovela o fiati (cena) e Mareskiri

Поскапуваат лебот и белите печива и тоа за 2-3 денари.Дел од мелничарите и пекарите,новите цени ги ставиле уште минатата недела а останатите се очекува тоа да го сторат деновиве. Причините за нагорната корекција на цените ги лоцираат во драстично поскапата пченица која мора да се увезува поради катасрофално лошиот род годинава, потоа во поскапите горива,трошоците за плати но и недостигот на работници во оваа индустрија. Последниве 20-30 дена се чувствува благо качување на цените на брашното, лебот и белите печива како задоцнета реакција на производителите од берзанските случувања во август и септемрви.

Uštena o fiatija  taro parne varale arikloja  baši 2 đji ko 3 denarija.

Kotor taro bukarne  melničarija , pekarija, e neve fijatija  dopergelen o naklo kurko, aso e avera ačovena te dočiven pire neve fijatija akava kurko.

Sebeši baši vaZdipe o fijatija  vakerena  baši o učipa e giveskoro  savi valani te lenla tari aver phuv  baši amari bilači na šukar bijando giv taro naklo berš, pali adava o sebepi taro uštibe i nafta, harđhibe thaj dejbe love ko plate, thaj nanipa taro bukarno personali  ki akaja industrija.

Palune 20 đji 30 dive sas but harica vazdime o fiatija(cene) baši varo, maro thaj mareskere artikloja.  Numa sa akava resarela but bare čirlipnaja  tari jek asavki reakcija taro proizvoditelija pali o berze save resarge panda ko čhon taro Avgusti thaj Septemvri.

Makedonija beršensar isila  maj tikno fijati ko maro thaj mareskere artikloja ki Evropa thaj hem buvleder ko sumnal, numa našti oj te ačovel imuno  tare sumnaleskere dikipna e fijatenge  e berzensar  save ki amende  odova ovela  našalipe ki tikni forma, vakerela Todor  Gorgievski-KADINO.

- Reklam -

KOLUMNE