Blog Rig 206

Nišankeripe o Dive e Romane Čibjako ano Klubi e Bičaldengoro – dikhen Video

Денес се  одбележува Меѓународниот ден на ромскиот јазик, настанот се одржува во клубот на пратеници под покровителство на Владата на Републила Северна Македонија во организација на кабинетот на Министер без ресор Музафер Бајрам. По повод на Светскиот ден на Ромскиот јазик денес  се промовираше и новата издадена граматика на Ромски – Македонски јазик од професор Лјатиф Демир.

Северна Македонија беше лидер во афирмацијата на ромскиот јазик на институционално рамниште. Продолжуваме да ги поддржуваме иницијативите за промоција и зачувувување на Ромкиот јазик укажа Претседателот на Владата на Република Северна Македонија г-дин Зоран Заев.

Avdive nišankergapes o dive e Romane Čibjako ani Republika Utarali Makedonija ko klubi e Bičaldengoro (klub na pratenici).

Dikhen o teluno linko tar sasti reportaza kerdi tar timi Roma Press DIKHEN VIDEO..

 

Hazri kerga Neđmedin A.-Roma Press

Paluno vakt apliciribaske tar 25 stipendije edukacijake sikhovibaske..

Здружението на граѓани „РОМАВЕРЗИТАС“ во рамки на проектот: „Зголемување на пристапот и учеството на ученици Роми во средното образование и транзиција на пазарот на труд“ финансиран од Европска Унија и Ромскиот Образовен Фонд (РЕФ), објавува КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУВАЊЕ НА 25 СТИПЕНДИИ НА РЕДОВНИ УЧЕНИЦИ РОМИ ЗАПИШАНИ НА ЈАВНИТЕ И ПРИВАТНИТЕ СРЕДНИ УЧИЛИШТА ВО РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Краен рок за аплицирање  до 25.11.2019 годинa, 23:59 часот локално време

Кандидатите кои се пријавуваат на конкурсот, потребно е да достават комплетна документација на следните начини:

– Да ја достават лично својата апликација во просториите на Ромаверзитас Скопје или

– Да ја достават со препорачана пошта до адресата на Здружението на граѓани „Ромаверзитас“

Ул. 11 Октомври бр. 8/1-2, 1000 Скопје, Здружение на граѓани „Ромаверзитаво поштенски плик со назнака „Пријава за конкурс за стипендии за Роми“

SEC Konkurs za stipendii – sredno.pdf

SEC Vodic za apliciranje – sredno.pdf

Hazri kerga: Roma Press

Prezentiribe nevutno čhane ano lejbe than baš po lačho kherutnipe e Romenge

Проектот за регионална интеграција на Ромите на Советот за регионална соработка организираше регионална конференција денес во Сараево за презентирање на методологијата за мапирање на домувањето на Ромите во Западен Балкан. Учесниците вклучуваат национални точки за контакт за интеграција на Ромите, невладини и меѓународни претставници. Мапирањето ќе обезбеди преглед на фактичката состојба на домувањето и ќе служи како основа за развој на долгорочни планови и програми за подобрување на животните услови на ромското население. Целиот процес е во согласност со целите на Регионалната декларација за интеграција на Ромите, која беше прифатена од владите на Западен Балкан на Самитот на премиерот во Познан во јули. Орхан Усеин, шеф на тимот на Советот за регионална соработка во проектот за интеграција на Ромите, рече дека немаме конкретни податоци за бројот на нелегални единици за домување во регионот, особено кога станува збор за ромското население. Методологијата има за цел да претстави стандардизиран пристап за тоа како треба да се соберат податоците, со цел да се направи првиот чекор поврзан со легализацијата на нелегалните населби, доколку овие населби исполнуваат одредени стандарди, инфраструктура и се дел од урбанистичките планови – рече Усеин. Музафер Бајрам, министер без ресор и национално лице за контакт на Северна Македонија за интеграција на Ромите, им рече на новинарите дека неговата земја е лидер во регионот во домувањето за ромското население и дека со ребалансот на буџетот се обезбедени 24 милиони денари за соодветен пилот проект .

Proekto tar regionalikani integracija e Romengiri  tar o Konsili baš regionalnikano buthi kheripe organiziringa  regionalnikani konferencija ano Saraevo baš prezentiribe i metodologija baš mapiribe o kherutnipe e Romengoro tar o Purabalo Balkano.

O sasto  procesi tano ikheripnaja  tar Regionalnikani deklaracija  baš integracija e Romengiri, savi sas ikherdi  tar rađjale  e Purabale balkaneske  tar o Samiti e premierengoro savo ikersalilo ano juli.

Orhan Husein, šefi tar timi e Konsilesko tar regionalnikano buthi kheripe e proekteske  buthi keribnaja baš integracija, vakerga đji akana nane amen o khedimalo čačuno numero  tar nalegalizirime  kotora tar kerutnipe ano regioni, thaj  odova podatokoja kana kerlapes lafi Romenge.

Metodologija kamla te kerelpes o činavipe tar standardizirimo keribe buthi odoleja so valani te vakerelpes  sar valani te keden o informacie , te šhaj kerlapes o jekto piro  panle e legalizacijaja  tar nalegalizirime atarija, thaj ako von pherena o  standardija tar, infrastruktura thaj te oven kotor tar  urbanistikane planoja  vakerga o Usein.

Muzafer  Bajram savo lela than ani akaja konferencija sar Ministeri  baš integracija e Romengiri tar aktuleno rađji tar Republika Utarali Makedonija vakerga, oleskkri phuv tani lideri  ano regioni sar valani te araken o šajipe nakavibaske o problemija e kerutnipnaja ano Romane atarija thaj doperga  e nevutne rebalanseja tar bužeti e Makedonijako ulavga panda  24 milionija  denarija  baš valanutne ikherde sar pilot proektoja ani akaj umal, vakerga o Muzafer Bajram.

 

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press lendo (portal-udar.net)

Parko ani Hrvatska ka akharalpes 5-to Noemvro dive e Romane Čhibjako

На пресекот на патот Савска и улицата Котурачка, по повод одбележувањето на Светскиот ден на Ромите, градоначалникот на Загреб, Милан Бандиќ, заедно со пратеникот Велјко Кајтази, обелоденија плакета, означувајќи го почетокот на работата на Паркот на 5 ноември. Милан Бандик посочи дека Градот и Градскиот совет на Трна ја поддржале иницијативата на Здружението на Ромите во Хрватска Кали – Сара за реновирање на паркот, обезбедувајќи 600.000,00 Хрватски куни. Притоа, демонстрираме мултикултурализам, мултиетничност и мултикофесионалност на нашиот град, како и нејзината отвореност и безбедност без кои нема напредок.  Тоа е нашата гордост и мојот најголем проект во овие 20 години. Тој, исто така, истакна дека паркот ќе заблеска со целосен раскош на 8 април 2020 година, кога на Светскиот ден на Ромите, ќе се отвори со откривање на спомен-плоча или скулптура, предмет на натамошно уредување. Ова е индикација за Ромите кои живеат во град со парк посветен на еден од нивните најголеми значајни датуми, што Сојузот на Ромите го одбележува веќе 10-та година по ред, рече пратеникот Кајтази.

Ano čhinipe e dromaripnaske  maškar  e droma  Savska thaj Koturačka, tar o nišankeripe e Sumnalesko dive e Romengere čhibjako, o šerutno tar Zagreb Milan Bandik, thaj o deputati  Veljko Kajtazi mukle ano putribe ano akava dive anavkeribnaja i plaketa anglal o parko anavkerdi 5 –to Novemvro dive e Romane čhibjako.

Milan Bandik vakerga, i Diz thaj e Dizjakere konsileske manuša tar i Trna ikherge  i incijativa dendi tar Birađjakiri organizacija ,,Kali Sara“  baš renoviribe e parkoneske  thaj odova ulavge love  600.000.00 Hrvatskake kune.

Angalal odova vakeribnaja akale pireja sikavkeraja  multukulturalizmo, multietnikanizmo  thaj multikofesionalizmo  amare dizjake, sar thaj olakkr putribe pire vasta  ano arakhipe  savorengoro ani akaj diz sostar  bi akalesko na đjalapes angle.

Akava si amaro barikanipe thaj jek tar mere maj bare proektoja ano akala nakle mire 20 berša buti. Ano jek vakerga  akava parko ka dikhovel panda po impresionirime kana sasto ka ovel hazri đji an 2020 berš thaj ano jek tadani ka mukha vi oleskkri realizacija ano dive 8 –to April dive e Romengoro ani sasti lumja.

Akaja tani bari indikacija e Romengiri save đjivdinena ni akaja diz odoleja hošime ka vakeren baš piro  resipe so resarga akava parko te akharelpes ano olengere nacionalnikane importatnikane dive, odoleja so o Sojuzi e Romengoro akava kerlale pobuter tar 10 berša, vakerga o Kajtazi.

Hazri kerga:Erđan M-Roma Press

 

 

 

Ani Češka ikherdi nevi Romani MIS čajori 2019-berš i Nikol Kokjova

Дваесетгодишниот Никол Кокјовa, студент на Економскиот факултет, победи во финалето за Мис Чешка. Никол победи во финалето каде се натпреваруваа 12-те најубави жени на Чешка. „Тоа е нешто што го посакував уште уште кога бев дете, кога моето семејство и јас го гледавме финалето на натпреварот на ТВ.  Целиот народ го гледаше финалето во кое го освоив Мис Чешка. Јас дури и не можам да ја опишам мојата реакција кога ми рекоа дека победив. Воопшто не очекував. Не знаев што се случува околу мене, бев во транс,  со тешкотии се секавам на моментот кој ми ја дал круната. Не можам да го опишам тоа чувство. Тоа беше чудо од небото. “, Рече новата Мис на Чешка, која сега би сакала да започне кариера во моделирање. „Се надевам дека ова сега што се слушува со мене ја отвора вратата за моделирање, доаѓање на модни ревии, средба со интересни луѓе и дизајнери. Со нетрпение го очекувам тоа “, додаде таа. На второ место е Сара Лучкова, која потекнува од Гуленека. Третото место  и припадна на Доминика Бенакова, која живее во Храдец Карлов.

20 beršengiri Nikoj Kokjova  Romani čhaj, Studento ano Ekonomikano fakulteto, resarga ano jekto than ko finale thaj tani mis e Češkaki ano 2019 berš.

Nikol resarga ano akava jekto than save thaneste sas ikalde e 12 maj šuze đjuvla tar i Češka.

Akava tano diso so me mangava sas te resarav odova but čirla thaj panda ano vakti keda sijum sine tikno čhavoro, me thaj moro jeri sakova berš dikaja sas o finale ani tv. Numa na salde amen akava finale dikhena sas sa e đihanija Mis saveste ake avdive me sijum ano jekto than.

Me panda našti te pakav akava si čačipe jali na, thaj me ano jek našti pakava sa thaj kana vakerge morto anav ano finale so me sijum  ikherdi sar maj suši čhaj ani Češka.

Numa akana tavdela mange thaj aver buti kana valani te ovav po paše e manušensar tar modeliriirpe sar manuša dizajnerija, dikavaman hošime sostar but čirla manglum te resav an akava avdive so sijum, numa panda nane nakli miri impresija ano moro bedeni vakerela i nevi mis tar i Češka.

Ano dujto than resarga i Sara Lučkova savi bijandi tani ano Guleneka, aso trinto than resarga  i Dominika Benakova savi djivdinela  ano Hradec Karlov.

Hazri kerga: Roma Press-lendo Romski portal

 

 

Bahtarin baš o dive e Romane Čhibjako – Deputati Amdi Bajram

Дозволете ми на почетокот најнапред да си го честитаме светскиот ден на ромскиот јазик и да посакам уште долго и вечно да живее нашиот јазик кој како аманет е оставен од нашите предци и пренесен преку генерации.

Ромскиот јазик е важен индикатор за припадноста кон ромската заедница а неговата употреба треба да се заснова врз принципот на самопределоноста и чувството за идентитет. Во светот каде популаризацијата и асимилацијата длабоко навлезе во севкупното општество, ромската заедница е најмногу погодена од процесите на глобализацијата поради немањето на сопствена територија и институции кои ќе го негуваат идентитетот. Демократските општества отсекогаш посакувале да создадат кохезија и меѓукултура и интеркултура но сепак глобализацијата во која се наоѓаат Ромите, доведува до губење на традиционалните и културните вредности што се основна одлика на идентитет на секој народ.

Единствено, што сеуште опстојува е јазикот кој и понатаму останува важен фактор при идентификација и припадност кон одреден народ.

Ромскиот јазик (изворно: rromani ćhib), е мајчиниот јазик на Ромите и потекнува од старо индискиот јазик Санскрит. Иако во различни земји, различно се зборува мајчиниот јазик, сепак останува основата на јазичната морфологија и фонетика. Сеуште во одредени групи во Франција (Кале, Manush), во Германија (Синти), Македонија (Roma), може да се најдат во употреба зборовите и речениците: “Sar san phrala“ (Како си брате), “So keres“ (Што правиш), chaj(y), chavo, jekh(yekh)duj, … (девојка, дете, еден, два …..).

Јазикот како основно средство за разбирање, а во нашиот случај, и основен елемент за себе идентификација, неопходно е и понатаму да продолжи континуирано да се употребува во сите сфери во општеството. За жал, употребата на ромскиот јазик во образованието и понатаму останува горчливо прашање кој треба да се реши, но за ова неопходна е консолидација на сите засегнати страни како од политички аспект така и од страна на невладиниот сектор но важен и пресуден аспект е образовниот кадар на Роми наставници. Верувам дека периодот што следи, заедно ќе го афирмираме ова прашање на највисоко ниво а приоритет ќе биде отворање на катедра на ромски јазик.

На крај, дозволете да завршам со реченицата: “Индивидуалните сили не се помоќни од народот“ Неопходна консолидација и заедништво со цел решавање на сите прашања поврзани со нашата заедница во Северна Македонија.

ЧЕСТИТ НЕКА Е СВЕТСКИОТ ДЕН НА РОМСКИОТ ЈАЗИК, 5 НОЕМВРИ

Пратеник во Собранието на Република Северна Македонија

Г-дин АМДИ БАЈРАМ

Niśankerelapes o dive e Romane čhibjako thaj ani diz Strumica

Odbelezuvanjeto na megunarodniot den na romskiot jazik vo Opstina Strumica za prv pat se organizira vo sorabotka na gradskata biblioteka vo opstina strumica! Ovoj nastan e produkt na vlijanieto kako I dobrata sorabotka na romacted programata rakovodena od NVO sonce i programskata kancelarija na sovetot na evropa vo skopje. Istata programa se implementira vo 12 opstina vo drzavata i zaednicki e podrzana od sovetot na evropa i evropskata komisija .

Jekto fori nişankeripe o dive e čhibjako ani dis Strumica, o sa ikheripe nakla telal buthi kheripe e bibliotekaja tar atari savo preperela telal i komuna Strumica.

Sasto sa ikheripe nakla telo vas e Biradjake organizacijako SONCE thaj programaki kancelarija  tar Konsili e Evropako, asavko resipe kerlapes plano te resarel ano 12 komune ki Republika Makedonija.

Hazri kerga: Nedmedin A- Roma Press

Bahtarin baš dive e Romane Čhibjako kotar o Roma Press-dikhen Video..

Почитувани, Пријатели познаници и читатели..

5-ти Ноември е денот кога се одбележува денот на нашето богатство, богатство на јазикот кои со години и векови го сочувавме за да не го изгубиме. Денес на 5-ти Ноември со големо задоволство треба силно да говориме за големината и значењето на Ромскиот јазик, за кое нашите предци со векови го сочуваа и негуваа. Идентитетот, културата,традиција и обичаи со години беа дел од самите нас и нашите предци. Почитувани пријатели, без јазик и култура едноставно не постоиш, едноставно не си жив како останатите, а ние  ДА тука сме и постоиме, а за нашете постоене е гаранција нашиот јазик, традицијата и културата.

Sajdime  amala, penđarutne thaj drabarutne e Romane portaleske Roma Press

Te ovel amenge bahtalo thaj panda but berša nišankerdo o 5-to Noemvro dive e Romane čhibjako.

5-to Noemvro tano dive  kana nišankerelapes  o dive amare  barvalipnasko, sajdipnasko thaj saste bešengo ikheripnasko savalanipe amare Romane čhibjako, barvalipe savo beršensar arakhaja ole sa jekhe mangipnaja te šhaj te na našava ole.

Pobuter dikhen ano teluno linko video..

 

Hazri kerga: Erdan M. Nedmedin A-Tim Roma Press

 

Bahtalo dive e Romane Čhibjako- Šerutno, Kurto Duduš-Kuco

По повод одбележувањето на Денот на  Јазикот на Ромите 5-ти Ноември Градоначалник на општина Шуто Орзари Курто Дудуш  упати честитка до Ромската заедница во Република Северна  Македонија. Денешниот празник, сакам да го истакнам значењето на образувањето на мајчиниот јазик, кое е важно во негувањето на основните обележја на еден народ. Тоа го јакне и го зачувува националниот и културен идентитет, овозможувајќи им на нашите сограѓани да ги негуваат своите културни и верски традиции. Општината Шуто Оризари  претставува  еден голем мозаик во кој живеатнајмногу Роми но исто така и други различни народи кои зборуваат на различни јазици и  исто така живеат различни култури. Живееме заедно, градејќи заедничка иднина на соживот, еднаквост и почит, Уште еднаш на сите Роми во целиот свет нека е срекен и вечен денот на Јазикот на Ромите, истакна  г-дин Курто Дудуш.

Baš o nišankeripe  tar Dive e Romane Čhibjako  e Romengoro 5-to Noemvri o Šerutno e komunako Šuto Orizari Kurto Duduš-Kuco bičavga bahtarin  đji i Romani kedin tar Republika Utarali Makeodonija.

Avdisutno biđuko, mangava te vakerav o baro barvalipe  tar arakhipe amari Romani čhib, savo tano importatno  te arakelpes thaj te sajdinelpes jeke đihanestar thaj te ovel oleske odova jek šukar simboli.

Sa odova ka del  zoraripe ano arakhipe o nacionalnikano thaj kulturako identiteto, dejbaja  šajipe baš amare đihanija te ikheren pumaro kulturaki thaj pakavutni tradicija.

Komuna Šuto Orzarisikavela  jek baro mozaiko  save taneste đjivdinena maj but Roma numa isi thaj avera etnikane kedina thaj sako kerela piri čhib thaj sakone isile piri kultura, numa odoleja amen sikavaja  o mangipe baš pomaškarutno đjivdipe sakoneja, jekajekipe  thaj sajdipe.

Đjivdinaja barabar thaj lačharaja jekajekipe  ano đjivdipe,  Panda jek fori ano agor mangava sa  e Romenge ani sasti lumja (svet) te ovel amenge bahtalo  o Dive e Romane Čhibjako, vakerela ani bahtarin o rajo Kurto Duduš.

Hazri kerga: Roma Press

 

 

 

Bahtalo dive e Romane Čhibjako – Presidenti ROM- Erđan Selimi

Претседател на партијата ,,Обединети Роми од Македонија” г-дин Ерџан Селими  денес упати честитки по повод 5-ти Ноември  Денот на Јазикот на Ромите, посочувајки го денот како значаен за Ромската заедница во Република Македонија и  високо го цени придонесот на Ромската  заедница во зачувување како и негување на јазикот како најголемо богатство на заедницата. Несомнено најдобрите амбасадори се токму Ромите кои години наназад живеат и работат како лојални граѓани во Република Македонија. Ромите во Македонија се значаен дел од македонското мултиетничко општество кое се темелат на доверба и заедништво но пред се  тие го негуваат својот идентитет, култура, традиција впрочем  тоа е историјата на Ромите. Сосема на крај  во името на партијата РОМ нека е срекен и вечен денот на нашиот Ромски јазик  5-ти Ноември, истакна  Ерџан Селими.

Presidenti tar Romani partija ROM- rajo Erđan Selimi avdive bičavga mesažoski bahtarin đji sa e Roma baš o biđjuko e Romane Čhibjako 5-to Noemvro, vakeribnaja akava dive tano valanutne thaj but importatno baš miri zaednica baš sa e Roma ani Republika Makedonija numa thaj buvleder .

Ani Republika Makedonija učhe dikhelapes  sar maj baro barvalipe  tar odova so i khedin Romani sa e berša arakhela šukar piri čhib, tradicija thaj kultura sostar  i čhib tani  o hem bar barvalipe jeke kedinako.

Biduje gogensar  e majšukar ambasadorija tane e Roma save beršensar palale đjivdinena thaj kerena piri buti  sar lojalnikane đihanija ani Republika Makedonija.

E Roma ani Makedonija tane o valanutno kotor tar multietnikano sađjivdipe ano jek than sa e averensar, kedin (narodo) save isi ola  pakiv ano sasoitnipe, thaj etnikani kedin savi arakhela poro identiteto kultura thaj sa o aver so si phanle pere historijaja.

Ano agor  ko anav tar partija ROM te ovel amenge bahtalo o dive e Romane Čhibjako 5-to Noemvro, vakerela o rajo Erđan Selimi.

Hazri kerga: Roma Press

 

- Reklam -

KOLUMNE