Blog Rig 206

Festivali Romane muzikako- Roma Fest 10

Во организацијата на Невладината организација РОМАНО ИЛО, по дессети пат се организира Ромски мизички фестивал Рома Фест 10.
Се уважува дека и овогодишниот музички фестивал ке биде еден од најдобрите изданија а за тоа говорат и гостите присутни на фестивалот, публиката,ансамбли и љубителите на Ромска музика.
Здружението Романо Ило, директорот на фестивалот Бранислав Петровски укажува на желбата и мотивацијата која ја има заедницатаза такви настани.
Голема благодарност упатуваме до Министерство зa култура на Република Северна Македонија и сите други кои ни излегуваат во пресрет со нивната подршка за сите наши настани поврзано со нашата кутура, јазик,музика и др.
Фестивал на ромска музика – РОМА ФЕСТ 10 издание се оддржува на 28 ноември 2019 година во Национална Опера и Балет (НОБ), почеток од 18:00 часот. Влез слободен.

Telal organizacija tar Birađjaki organizacija Romano Ilo tar Skopje organizirinipe 10 Romano muzikako festivali.Vakerlapes aso akava festivali đjakerlapes te agorkerel maj šukar thaj maj bare profesionaliteteja odoleja so vakerlapes o misafirluko tar eminenta muzikane anava save lena than, ansablija thaj manglune Romane muzikake.

ROMANO ILO thaj olesko direktori Branislav Petrovski vakerla i bari mangin tar butederipe tar Roma ikeribnaske asavke čippte panle e Romane muzikaja thaj kulturaja.

Ano jek bičalela baro oven saste baš dumo tar Ministeriumi kulturake thaj sa o avera save sakana iklovena ano angalalipe amare organizacijake kana kamaja te kera disavo aktiviteti.

O Roma Fest ikergovela ano MOB ani dis Skopje tavdela tar 18:00 o ari aso o kivibe tano bi lovengoro.

Hazri kerga: Erđan M.- Roma Press

Promoviribe o vahtavi tar dejbe zor upral e đuvla-Roma

Во организација на Здружението „Национален Ромски Центар“ од Куманово,во Кочани беше промовиран Извештајот „Достапност и пристап до услуги за поддршка на жени и девојки Ромки коишто преживеале насилство врз жени во Кичево, Куманово, Велес, Прилеп, Кочани и Штип“.
Со поддршка на „UN Women“ и EU Здружението „Национален Ромски Центар“ од Куманово спроведе истражување за достапност и пристапот до услуги за жени и девојки Ромки кои преживеале насилство врз жени во рамки на проектот „Поддршка на жени Ромки да ги идентификуваат нивните потреби, да ги побараат своите права и да се зголеми пристапот до услуги за оние што кои преживеале насилство“.
На настанот присуствуваа голем број на Роми посебно од младата популација кои беа поздравени од Претседателот на „Националниот Ромски Центар“ од Куманово, Ашмет Елезовски кој воедно настанот го прогласи и за отворен а свои обраќања имаа и претставничките од Канцеларијата на „ UN Women“ од Скопје – Тело на ОН за родова еднаквост и зајакнување на жените.
На настанот беа промовирани и креативните видеа: „На своја кожа“, „Девојки херојки“ и „Јас можам“.

Telal organizacija Nacionalnikano Romano Centro tar Kumanovo, ano Kočani sas promoviribe o Vahtavi tar kerde aktivitetija telal ikkheripe e đuvlen upral savende kerdoj tano zor uprql e đuvla ano Kičevo, Kumanovo, Veles, Prilep, Kočani thaj Štip.

Ikkeripnaja tar o UN WOMEN EU thaj i Birađaki organizacija Nacionalnikano Romano centro tar Kumanovo.

Ani čipota sas promoviribe thaj e videa amavkerde, ,,Đuvla Heroija” thaj ,,I me šhaj”.

Hazri kerga: Neđmedin Abdula- Roma Press-NRC

Интервју со Јосиф Абитан директор на Раби центарот Michelet – директор на Талмуд Тора – одговорен во богослужба во регионот на Алпес Маритимеs

МС:Господине Абитан, дали досега еврејската заедница имала било какви контакти со ромската заедница во овој дел на Франција?

Joсиф Абитан: Не би сакал да ве разочарам но вие сте првиот ромски преставник кој побарал контакт со нашата заедница и благодарам што ете најпосле сум запознал лице од ромска припадност.Жално е да се биде нем посматрач на јадните Роми који секојдневно ги гледаме на улица без покрив над главата и без икакви срества за живот, тие групи кои ги среќаваме секојдневно не се Житан, Мануш или Кале со кои ги препознаваме овдешните домицилни Роми туку групи кои доаѓат од посткомунистичките држави Романија ,Бугарија и така натаму.

МС: Вие пред две недели ја добивте мојата работна тема со наслов Ромите потомци на Античките Евреи, кое е вашето мислење во врска со ова истражување ?

Јосиф Абитан : Морам да признавам дека со сласт го имам читано материјалот кое ми го испративте.Многу малку знам за историјата на Ромите, но уште помалку за ова теза која ја работите, едноставно ми дадовте задача да читам да истражувам, па дури имав и неколку контакти со наши Рабини како во Франција така и во Израел во Тел Авив од каде се информирав повеќе од што порано знаев.Ова ваша теза не е нова за многумина изреалци па дури ни за Институтот на израелската дијаспора во Тел Авив.Уште многу одамна се сомневаа дека Ромите се можеби едни од десете изгубени Антички Евреи од пред 3500 години п.н.е, е сега, зошто ова истражување не било поткренато тогаш не можам точно да потврдам, moжеби Госпдовата воља е во време кога тој ќе посака тоогаж а можеби времето е сега.

МС: Во последните неколку години откриени се неколку групи на изгубените деца на Израел.53 припадници на едно село од североистокот на Индија биле прифатени од врховниот рабин на Израел како деца на племето Манеш, друга група е пронајдена во Етиопија како припадници на племето Дан и трета група во Јужната Афричка држава племето Лемба. Како се наоѓат овие изгубени израелови деца ?

Јосиф Абитан: Точно така, за овие групи е потврдено дека се деца на одредени племиња на Израел.Денес благодарение на интернетот молскавично може да се дојдат до информации кои се потребни да се покрене истражување на одредена група за кои самите велад дека се припадници на едни од племињата на Израел.На пример ете вие преку ова ваше истражување кое најверојатно ке биде објавено како интервју, документарен филм , или онлине публикација ,може да стигне до некој од нашите рабини или историчари кои потоа ќе направат истражување за ова група која мисли дека е сродничка со нашата.

МС: Кои услови се приоритетни во докажувањето дека некоја група е потенцијален потомок на Античките Евреи?

Јосиф Абитан:Вие на почетокот на разговорот ми рековте дека ја знаете Тората нашата Света Јудејска книга, тогаш сигурно знаете дека Мојсеј имал напишано морални закони кои се држале под заветниот ковчег во шаторот на Светата Светиња,со тие закони ние се разликувавме од ругите групи на народи.Значи секој кој мисли дека е припадник на едни од нашите изгубени племиња би требало да негуват барем дел од овие морални закони како што е светковањето на саботата, обрезувањето на децата по една недела од нивното раѓање, индетични имиња со еврејските, како и други традиционални обичаи со кои се препознава нашата култура. После овие налази се оди на земање на ДНК со која би се утврдило приближните вредности на таа група со Израелците, но, и не е морално доколку споменатите услови се исполнети.Ние не ги бараме, тие нас не барат, и тогаж кога ќе ги најдеме, тогаж ги прибираме.

МС: Дали тоа значи дека Ромите кои живееат во различни делови на светот, со различни религиозни традиционални и културни разлики со Еврејската нација не може да биде можен потомок на едни од племињата на Античките Евреи?

Јосиф Абитан:Не, напротив Ромите се народ или група која со векови била асимилирана , против своја воља прифатила пагански обичаи.Тој е народ кој сеуште лута од место до место, тој е едниствената група која нема сопствена држава и народ кој сеуште ниту една држава не ги прифатила како своја дијаспора. Нашиот Бог Елохим, нашите предци ги казнувал поради нивната не послушност, но неговата намера еден ден да ги собере од сите страни на светот својот мил народ ке се оствари,оти Тој никогаш не го има вратено својот збор назад празен.Верувам дека тој има план кога каде и како ќе го открие оригиналното потекло на Ромите.

МС: Дали мислите дека Ромите се можни сродници со Древните Евреи?

Јосиф Абитан: Искрено постои можност, како што реков малку истражував , и наоѓам на интересни допирни точки со Израелскиот народ,монотоизмот, во кој нема политеистички или пантеистички верувања,веруват во духовен свет кој се состои од чисти и нечисти духови која преставува еврејска концепција,верувањето во смрт како дефинитивен премин до духовниот свет,мртвото лице е нечисто во текот на неговиот пат кон царството.Да ја земеме музиката како пример мелосот на изворната музика е многу блиска со нашата изворна музика, вие сами рековте дека во блиска прошлост но и сега во некои ромски групи постоји племенски суд, вие самите рековте дека многу слаб процент е на ромски мешани бракови, тоа се исто така индикатори дека можеби сме еден те ист народ, постојат можни сличности кои не би можел сега да ги набројувам.

МС: Она што е најголема допирна точка е Холокаустот на Евреите и Ромите во времето на 2 -та Светска војна , дали можеби Хитлер знаел нешто уште во тоа време за блискоста на Ромите и Евреите?

Јосиф Абитан:Болно сеќавање и за нашиот и за вашиот народ, но ова не е единствениот геноцид над Евреите,ако добро ја знаете историјата, за време на Инквизицијата, Црквата ги гонеше Евреите низ цела Европа, Евреите за нив преставувале неверници, богохулници, најголемиот геноцид во тоа време се случило во Шпанија во времето на кралот Карлос кога иљадници Евреи биле прогонувани и убиени, само затоа што се Евреи припадници на народот кој го издал нивниот Бог Исус Христ. Таквиот начин на размислување го имало Хитлеровата машина за убивање на Евреите и Ромите во концетрационите логори, Хитлер ги презираше Евреите од причина што како светска популација нивниот број во тоа време инесуваше само 00,1% од вкупното светско население, а 26% од светките научници експерти доктори на науки физичари хемичари и така натаму се Евреи, Хитлер не нарече дека сме паразити и дека не сме имале право на избор на живот. И ние како и вие со векови бевме прогонувани, угнетувани, Дали ја делиме истата судбина, и тоа е прашање за кое треба стручни експертизи, како кај вас така и кај нас, кога сме биле ослободени од Медо Персија зошто некои племенски групи наместо да се вратат во Израел го продолжиле патот кон далечниот исток,зошто Ромите кога побегнале од Индија никогаш не се вратиле назад во како што велат нивната земја на потекло. Денес со растот на радикализмот во Европа најмногу расте и Антисемитизмот и Антициганизмот, зарем ова не се поистоветни додирни точки кои се индикатори дека припаѓаме на еден народ .Најголемата разлика според мене е образованието кој кај Евреите е многу голема и обавезителна што не е случај со Ромите. Евреите денес се едни од најбогатите луѓе во светот додека Ромите се едни од најсиромашните во светот.

Доколку немате други прашања би сакал само да кажам дека од Тел Авив добив информации дека во Израел има една група на Роми дојденци пред неколку години кои имаа традиционални обичаи врзани со нашите културни и култ традиции, на таа група врховниот Рабин на Израел им додели статус на Јехуд што значи оригинален Евреин.

Јас ви посакувам среќа во вашиот понатамошен напор кон ова прашање со позитивен исход, се надевам дека ќе го пронајдете одговорот.Јас ви стојам на располагање колку што можам да помогнам , со тоа што ќе испратам писмо до Институтот за Израелската Дијаспора во Тел Авив како би можеле од лице место да ја користите архивата , контактите со повеќе рабини кои работат во откривањето на изгубените племиња на Израел и голем број на генетичари и историчари .

МС: Ви благодарам и на вас почитувани господине Абитан за вашето време и раговорот кој го водевме со вас.

Интервјуто го водел Мозез Соломон (Мухаџер Сулејман,извадоците како и укажувањата му припаѓаат само на авторот на текстот,исто така пишаниот текст е надвор од уредувачката политика на Рома Пресс.

Premierno Teatareski khelin 02.12.2019 berš – LAVIRINT- Teatar Roma

Akharin đji sa e Roma save kamena te diken čačutni Teatrikano khelin thaj odova profesionalno kerdi thaj kheldi tar amaro Romano muj teatrikano savo beršensar bare pharipnaja ikherena sajdipnaja i čhib, kultura, tradicija numa thaj čačikano resipe e Romane haleja ani Republika Utarali Makedonija telal vastjalipe tar jekutno profesionalno Teatro Roma.

Akava fori akarena sa e Romen te oven kotor tar jek realnikani khelin vakerdi telal teatreskoro phiribe so sa resarela e Romensar ane sastipnaskere lavirintoja, thaj e Roma kana resarena ano akala institucie, thaj sar dikhenalen o bukarno sastipnasko personali.

Oven koto tar sa akava soske akava jek fori ovela sa mangipnaja akava teatreskoro timi anglal tumende te sikevel o čačipe tar sakodivesesko đjivdipe e Romengo.

Ano timi khelena profesionalna muja save agorkerege poro edukacijako sikhlovipe ani akaja umal thaj o timi tar Teatro Roma save beršensar ikherena o barvalipe e Romengo telal kulturaki thaj čhibjako barvalipe khelindor ani teatroski scena.

ПРИКАЗНА БАЗИРАНА ОД ИСКУСТВА ИЗНУДЕНИ ПО ПАТ НА ИНТЕРВЈУА ОД МЕДИЦИНСКИ ПЕРСОНАЛ И ЛИЦА ИНВОЛВИРАНИ ВО ЛАВИРИНТИТЕ НА ЗДРАВСТВЕНИТЕ ДОМОВИ, ЛИЦА КОИ СЕ СООЧИЛЕ СО НИЗА ПОТЕШКОТИИ КОИ ГИ НАТЕРАЛЕ ДА СЕ ЧУВСТВУВААТ ДИСКРЕДИТИРАНО, ДИСКРИМИНИРАНО И СЕЛЕКТИРАНО ПО НЕКОИ ДЕФИНИЦИИ КАКО ШТО Е РАСНА ДИСКРИМИНАЦИЈА.
ЦЕЛТА НА ОВАА ПРИКАЗНА Е: КАКО ДО ПРОМЕНА НА НАРАТИВИТЕ!?
ПОДНАСЛОВ: ПРОМЕНА НА НАРАТИВИТЕ КОН РОМСКИОТ НАРОД ВО ЗДРАВСТВЕНИТЕ ИНСТИТУЦИИ
ПРИКАЗНАТА Е КОМПОНИРАНА ОД АВТЕНТИЧНИ И ЛИЧНИ ИСКУСТВA НА ПАЦИЕНТИ И ИНТЕРВЈУА НА МЕДИЦИНСКИ ПЕРСОНАЛ.
ПОДГОТВЕНИ ОРИГИНАЛНИ ТЕКСТОВИ НАМЕНЕТИ ЗА РОМА ТЕАТАР, ТЕАТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ ПРОМЕНИ
ПРОЕКТ: ПРОМЕНА НА НАРАТИВИТЕ КОН РОМСКИОТ НАРОД.
Улоги: Санела Емин, Ерџан Мемедов, Шабан Узеир, Ѓулсен Умер, Џенгис Хусеини, Орнела Гани, Фикрије Јусуф, Бени Елез, Амет Јашар.

Музика: Оркестар Черкези Банда
Светло: Тунај Сејфулов.
Прмоција: Мелиса Мемиш / Ќамуран Узеир
Сценограф: Ахмед Кадри
Координатори: Амет Јашар / Фадил Џемаил
РЕЖИСЕР: Адмир Алими
ПРОДУКЦИЈА: РОМА ТЕАТАР.

Датум: 02.12.2019 година.
Локација: Национална Опера и Балет
Со почеток: 19:30 час.

Hazri kerga: Neđmedin A.Erđan M.- Roma Press

Protesto ano 4- to Dekemvri

Додека премиерот Андреј Пленковиќ и неговите министри често се фалеа со добри јавни финансии во последните неколку недели, една од најранливите групи во општеството повторно беше заобиколена при изготвувањето на државниот буџет за следната година. Овие се родители на старатели, т.е. оние кои се грижат за деца кои, заради здравствените проблеми, се целосно зависни од друго лице за да ги задоволи основните животни потреби. Иако во последните месеци тие активно ја истакнуваа тежината на нивната состојба, овој пат нема да најдат дополнителни средства во државниот буџет. Ова стана јасно по минатонеделното отфрлање на амандманот за буџетот, изнесен од пратениците Сњежана Саболек и Дамјан Вучелиќ, кој повика на зголемување на 70 милиони хранења за родители на старатели. Амандманот беше во согласност со претходното барање да се зголемат таксите за родители на старателите од сегашните 2500 на минимум 4000 HRK. Како резултат, Здружението Сенки, кое ги здружува овие родители, најави нов протест што ќе се одржи на 4 декември. Висината на надоместокот е поттик за објавување нови активности, но далеку од тоа да биде единствениот проблем што ги мачи овие луѓе. Но, да започнеме во низа.

Đi kaj premieri Andrej Plenkovik thaj oleskere ministrija sakana vakerna baš šukar lingardi finansijaki politika, numa akava kurko aktuelizirinelapes odoleja so e neve beršeskoro buđeti ano aver fori rotirinela e maj čorolen thaj na čivge khanči tar olengere rodipna upral berśeskero nevo buđeti.
E načhale manuša tane jerije, čhave manušenge save tane valanutne jek jekeske te keren hizmeti thaj olenge valani doperdo finansijako dumo, thaj olengoro rodlaripe sas akala čhona aktivno dikhle sostar ola tar pere sastipnaskere problemoja na resarena ano normalnimano đjivdipe, aso o naklo kurko olengoro amandmani sas čhudimalo tar bičaldengoro buđeti te dočhicenpes vi ola ano nevo nakavdo buđeti e themakoro.
Baš sa akava havlarena ano 4-to dive tar čhon Dekemvro organizirinenape ano protesti.

Hazri kerga: Roma Pres lendo linko- Phraliphen https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=2451190931814398&id=1849702855296545

Ani Priština ano akava berš ka ikergovel Romano Samiti baš manušikane hakaja

Akava berš ani Priština ikergovela o Samiti e Romengo ano Purab Balkano, aso o celjo akale kedipnasko tani i mangin baš polačhinkeripe o segmento tar manušikane hakaja.
Ano naklo berš sar thaj sakoja ano akava kedipnasko samiti kerlapes lafi baš jekhajek manušikane hakaja ani sasti Evropa thaj odoleja dope4gepes pomaškarutne kapaciteyensar tar pretstavnikoja Romengere kotar i Srbija legarde tar Milorad Popovik.
Pobuter telede4 drabaren ani Makedonikani čhib.

Оваа година во Приштина се одржува Самит на Ромите за Западен Балкан, со цел подобро претставување на самите Роми во сегментот за човекови права. Оваа година, како и секоја претходна година, беа поканети сите еминентни претставници на организации за човекови права од цела Европа, со фокус на градење на капацитети, но и наши претставници на Ромите од Србија, предводени од Милорад Поповиќ, претседател на Ромите иницијатива за одржлив развој и основачи на мрежата на Ромите ИРОС во РС,г. Неџат Синани и Звонко Митровиќ.

Целта на Самитот за Ромите во Западен Балкан, формиран во 2015 година, е да го сврти вниманието на преовладуваниот анти-циганизам, систематска дискриминација и кршење на човековите права на Ромите во Западен Балкан, Турција и Европа; и подигање на свеста за обврските на државите да го подобрат почитувањето и заштитата на Ромите.

Самитот на Ромите за Западен Балкан ги здружува бранителите на човековите права и активисти од Западен Балкан, Турција и Европа за критички и конструктивно дискутирање на тековните проблеми и анализирање на предизвиците што се релевантни за човековите права на Ромите. Самитот за правата на Ромите, организиран од бранителите на граѓанските права, обезбедува платформа за промовирање и зајакнување на регионалната соработка и вмрежување во надминување на предизвиците и предизвиците со кои се соочуваат Ромите, овозможувајќи им на учесниците да споделат и учат од другите искуства и да ги охрабрат новите иницијативи. Повеќе од 400 бранители на човековите права и активисти од повеќе од 40 организации учествуваа на Самитот на Ромите од 2015 година.

Hazri kerga:Roma Press lendo tar Romano lil.net

Tavdela nevo proekti stipendie e čavenge tar jekto berš sikhlovipe

Tavdela nevo prooekti baš čhavore save hramonenapes ano jekto berš sikhlovipe ko fundavne sikhlovina finansirime dumeja tar Puterdo sasoitnipe ani Makedonija, partnerikane buthi kheripnaia tar edukacijake thaj kulturake khedina tar Dendo Vas finansirimw tar Evropake Unijaja, Pobuter drabaren ani Makedonikani čhib.

Започна новиот проект „Редовно на часови: акција за вклучување на Ромите во основното образование“ имплементиран од Фондацијата Отворено општество – Македонија во партнерство со Фондацијата за образовни и културни иницијативи Чекор по чекор и Здружението Центар за образовна поддршка Дендо вас, финансиран од Европската Унија.

Проектот кој ќе се имплементира до октомври 2022 има за цел да овозможи еднаков пристап до образование за децата Роми, но и ќе ги мотивира децата редовно да ја следат наставата и да се запишат во следните одделенија. Воедно проектот има за цел да обезбеди инклузивна средина за учење каде ќе се почитува различноста и каде сите деца ќе се чувствуваат добредојдени и подеднакво стимулирани да успеат.

Преку проектот ќе се обезбедат стипендии за децата Роми запишани во прво одделение што ќе овозможи вклучување што поголем број деца Роми во основното образование, а воедно ќе се намали финансискиот трошок на ромските семејства поврзан со школувањето на нивните деца.

ROMA PRESS -Lendo tar linko https://fosm.mk/current-project/nov-eu-proekt-redovno-na-chasovi-akczija-za-vkluchuvane-na-romite-vo-osnovnoto-obrazovanie/

Sikhle tar siklana BRH lelethan ano nišankeripe o dive e čhavengoro

Ученици од О.О.У “Браќа Рамиз-Хамид”зедоа учество на одбележувањето на Светскиот ден на детето и одбележување 30 год. од усвојувањето на Конвенцијата на Обединетите Нации под организација на Народниот Правобранител и Коалицијата на младински организации “СЕГА”.

Sikhlentar Fundavni sikhlovni Phrajla Ramiz thaj Hamid tar komuna Šuto Orizari lele than ano nišankeripe e Sumnalesko dive e čhavengo thaj nišankeripe 30 berša tar ikerdi Konvencija tar Pašake4de Nacie telal organizacija e Đihaneskere Arakavutneski thaj i Koalicija tar ternikani organizacija anavkerdi ,, AKANA”.

O Lejbe tan tar sikhle sas  pozitivno lingarde thaj ano sakoja sesija e sikhle tar Phrajla Ramiz thaj Hamid sikavge bato interes te sikavkeren poro đjandipe thaj sikhlovipe maškar e avera.

Akale beršeskere sikhlovibaske e sikhle tar akaja siklan sikavena uče rezultatoja tar olengo đjandipe odoleja so lena than ano sakova sikhlojbaskoro procesi, seminarija thaj sikhlojbaskere sa đjandipe.

Hazri kerga: Neđmedin A.- Roma Press

Rotali mesala khedipe e Romensar ano Mukačevo

На 18 ноември се одржа тркалезна маса во хотелот СТАР во Мукачево со учевство на новоформираната НВО „Обединете за промени“, и други Ромски невладини организации, ромски активисти за човекови права, Дирекцијата на Средното училиште Роми 14 како и црковни службеници.
Целта на состанокот беше да се соберат сите за подобрување на социо-културниот живот на ромската заедница, образованието,
заштита на нивните права, постигнување на позитивни промени во животот на ромското национално малцинство.
Особено, на тркалезната маса беше претставен проектот „Зајакнување на улогата на граѓанското општество во заштитата на правата на децата кои имаат потреба од палијативна нега“. Во рамките на споменатиот проект, активист за човекови права и социјален работник ќе им помогне на болните Ромски деца и нивните роднини во добивање правна, социјална и психолошка поддршка.
Организаторот на настанот-НВО „Обединете за промени“, со кој раководи еден млад активист, музичар Сергеј Барт.

Ano 18 Noemvro ikergapes rotali mesala ano Hotel Star ko Mukačevo lejbaja than tar nevutni NVO anavkerdi,, Pašhakerde baš iranipa” Ano akava kedipe denge dumo vi avera NV- Organizacie, Romane aktivistija baš manušikane hakaja, but Roma tar khangirengere vastjale thaj panda but avera.

O sebepi akale dikhipnaske  bas lačharipe o socio ekonomikano đjivdipe ani Romani khedin thaj dejbe dumo ano pobuter segmentija panle e Romane  haleja thaj đjibdipe.

Baš akava aktiviteti thaj kedipe pobuter manušen ano jek than  vastaluno tar akaja nevutni idea tano legardo terno aktivisti muzičari Sergej Bart.

Hazri kerga: Roma Press

 

Maj amalikano Šerutno ani komuna Šuto Orizari 2019 – Kurto Duduš- Kuco dikhen Video..

Akaja pursak tani e dizutnengiri tari komuna Šuto Orizari, thaj akava hošipe ulavavala sa e Romensar ani sasti lumja, akala tane o lafija save sas vakerde tar Kurto Duduš anglal lejbe i pursak ano Evropako parlamenti.
Akava berš ka ovel sukcesivnikano thaj akava ka ovel panda jek baripe ano morali so pobuter te kera buti ano anglune duj berša đji o agor amaro mandati, vakerga anglo zurnalisti tar Roma Press Romando A- taro Brusel.

18-Ноември во Брисел се одржува годишна Конференција на Европската Организација на Ромска мрежа ( ERGO Network).

На ова Конференција учвествува и градоначалникот на Општина Шуто Оризари

Курто Дудуш-Куцо кој преку проектот “Зајакнување на ромското граѓанско општество“ , предводена од ромскиот актив од Албанија , во заедничка соработка со Европската организација на Ромите ЕРГО мрежа за Западен Балкан и Турција

му беше врачена престижната награда “Нај-пријателски Ром градоначалник“ за 2019 година.

ЕРГО е мрежа на Роми истомисленици од цела Европа кои се собират за да споделат искуства со што ќе учат едни од други, да сеоздават идеи и развиваат заеднички пристапи.

Во исто време тие создават и и мрежи со други партнери со кои заедничко работат на заеднички прашања на европско и национално ниво.

Dikhen thaj Video

- Reklam -

KOLUMNE