Blog Rig 230

Обраќање на претседателот на Собранието на Република Северна Македонија, г. Талат Џафери, по повод одбележувањето на 8-ми септември – Денот на независноста

Добродојдовте на одбележувањето на овој исклучително значаен историски ден. Имам чест што денес сум домаќин на овој настан, како што впрочем е и редот, со оглед на тоа што токму овде, во законодавниот дом, во домот на граѓаните, пред точно дваесет и осум години, нашите колеги од тој пратенички состав, ја ставија на хартија и во живот одлуката на граѓаните од спроведениот референдум на 8-ми Септември 1991 година кога вековниот сон, вековната желба за слободна, независна, суверена држава се оствари бидејќи граѓаните се определија за таква самостојна, суверена држава чии што основни постулати за развивање на граѓанското општество беа вградени и во највисокиот законодавен акт – во Уставот на државата. Покрај тоа, беа детерминирани и стратешките цели од суштинска важност за напредокот на државата, цели за кои имавме и се уште споделуваме заедничка определба мнозинството граѓани уште на самиот почеток на самостојноста, а тоа е полноправното членство и интеграција во Европската Унија и НАТО.


Почитувани присутни,
Многу води протекле од тој ден, многу убави меѓутоа и не толку убави настани. Растевме, ги прележувавме детските болести, некои побрзо а некои се уште траат, но по пат и учевме и извлекувавме поуки, како и секое новороденче, нели? Дали сме сега доволно зрели, доволно мудри и напредни не сакам да констатирам меѓутоа едно знам, времето ќе покаже. Времето е најдобар индикатор за тоа колку сме биле, сме или мислиме да бидеме внимателни со тоа што го имаме. Дали ќе знаеме да го негуваме за да расте, се развива и биде пример кон кој што ќе го впери прстот регионот и светот, и дали тоа ќе биде за добро или за лошо.

Дами и господа,
Во овие 28 години самостојност, сите кои беа дел од донесувањето, спроведувањето и живеењето со донесените одлуки од овој или оној политички чинител, работеа многу на внатрешен, меѓутоа и надворешен план за денес Република Северна Македонија да биде држава на рамноправни граѓани, држава во која се почитуваат како индивидуалните, така и колективните човекови права. Општество кое функционира мултиетнички, мултикултурно и мултиконфесионално и како такво претставува позитивен пример за регионот и светот.
Законодавниот дом, местото каде што се води дебата и се донесуваат предложените закони за спроведување на потребните реформи, и каде што всушност се кршат копјата, беше и е вистински показател за тоа колку сме созреале, колку сме научиле да се слушаме меѓу себе, да се почитуваме взаемно, да имаме разбирање за различното мислење и да имаме слух за конструктивните и добронамерни предлози. Со еден збор, колку сме го достигнале нивото на вистинската парламентарна демократија и политичка култура. Ќе бидам искрен, иако можеби некој ќе го сфати тоа како нескромен, сепак, горд сум затоа што нашето Собрание, а ова го потврдува и Извештајот за напредокот од Европската комисија, е единственото вистинско функционално собрание во регионот во кое свое активно учество имаат сите политички сили, и власт, и опозиција. Водиме транспарентен политички дијалог кој што се одвива пред очите на јавноста. Во исто време, отворени сме за соработка со домашните, странските институции, со граѓанскиот сектор и други. Активно учествуваме на сите регионални и меѓународни настани затоа што сакаме активно да учествуваме во градењето на вистински, релаксирани односи во регионот и пошироко. Затоа што веруваме дека, дијалогот е решение за секое недоразбирање и само преку искрен и транспарентен пристап кон секој проблем ќе дојдеме до најдоброто взаемно прифатливо решение.

Roma Press

Oficijalno mukhli thani i anglal sikhlovni 8-to April-dikhen Video..

Avdive ko thana e komunake Šuto Oriyari  šhaj te vakerelpe kaj ničhanikergjape historikano dive.  Dive kana taro avdive thaj đi but beršha pire avgo pire ko angleder edukacijakere pajna ka šhurakerenle o Romane thaj o javera čhave ki nevi pravdi Anglederedukacijakiri ustanova 8-to April.

Ko hem moderno standardija, moderno kujnaja, hem sovremeno staje thaj khelibaskere thana, uče kvalitetna kupatilija  bašho čhavore  kote so ka kerelpe tan arakhipnaske thaj bašho neve bijande čhave sa odova ka ovel ani  nevi gradinka 8-to April e Komunakiri Šhuto Orizari.

Ko prajbe e gradinkakoro lele than o Dizjakoro Šherutno ki komuna Šhuto Orizari Kurto Dudušh- Kuco, o Ministeri bašho andrune bukja Oliver Spasovski, i Ministerka bašo trud thaj socijalno politika Mila Carovska, Ministeri bizo resori Muzafer sar thaj deputatija, konsilmenija taro komuna Šhuto Orizai thaj buj čhave thaj jerije so ale te sikhen i nevi pravdi anglederedukacijakiri ustanova.

Investitori ko keriba e Gradinkakoro si Norveshko gradibaskiri kompanija kola so pal peste e Komunake Šhuto Orizari thaj e tikne čhavorengje mukle barvalipa kova so beršhencar ka trubul te arakhelpes thaj ikherelpes .

Pobuter dikhen  tar video savo kerga o timi kotar Roma Press

 

Hazri kerga: Erđan M. Neđmedin A-Roma Press

 

 

Avdive mukhelapes ano tavdipe bukjaja i anglal sikhlovni 8-to April-Šuto Orizari

Денес  (петок) во 10:30 часо сите жители на општината Шуто Оризари можат да присуствуваат, и да бидат дел од отварањето на новата градинка 8-ми Април.

Во Свечениот чин како и пуштането на употреба на новата градинка 8-ми Април најавено е  да присуствува и Премиерот  на Република Северна Македонија Зоран Заев, како и градоначалник на општина Шуто Оризари Курто Дудуш.

Avdive ano tavdipe e diveseske  đjakerelapes  te putrelpes  ano jekto fori i havlardi- jekh tar maj šukar gradinka-anglal sikhlovni ani dis Skopje 8 – to April.

Ano akava putribe lela thaj vi o Premieri e themako Utarali Makedonija Yoran Yaev sar thaj o šerutno e komunako Šuto Oriyari Kurto Duduš-Kuco.

Harne vakteske o Roma Press ka ulavel tumensar vi o video, akana lingaraja tumen te dikhen  i foto galerija e nevutne gradinkaki 8-to April.

 

Hazri kerga: Erđan M. Neđmedin A-Roma Press

 

 

 

 

Romani partija ,,Pro Evropa” ka ovelen peskere kandidatoja ano lokalnikane alosaribe tar 2020 berš

Во седиштето на ромската партија „Про Европа“ Бистрица-Насусуд се одржа состанокот на проширениот одбор на ПРПЕ. Гостин на честа беше претседателот на PRPE, Николае Пун. По неколку часови дискусии, водачите на Ромите од целиот регион Бистриа-Насуд едногласно го изгласаа предлогот на претседателот Николае Пун да учествува на локалните избори во 2020 година на одделни локалитети. Ромите бараат свој политички идентитет! На локалните избори во 2020 година ќе водиме посебни списоци. Ние мора да бидеме подготвени да доставиме списоци во сите општини каде имаме заедници, да одиме со списоци до сите градски совети, но и до Градското собрание на Бистрица. Исто така, партијата Роми ќе најде кандидат за списокот со кој ќе го претставиме пред округот на советот “, изјави претседателот на PRPE, Николае Пун. Сите овие податоци ќе бидат интерпретирани и ќе изготвиме извештај за истражување за секој локалитет,  во кој ќе имаме решенија и за идентификуваните проблеми “.Никола Поун рече дека главните цели на оваа кампања се образованието, културата  во заедницата, но ќе бидат посочени и аспекти поврзани со ромскиот идентитет, со цел да се избегне инфериорниот комплекс кој припаѓа на ромската етничка група.

Ani bešin tar Romani  partija ,,Pro Evropa” Bistrica-Nausud ikergpaes khedipe buvlaripnaja tar odboresko ikheripe tar PRPE.  Misafiri tar sajdipe sas o presidenti  tar PRPE, Nikolae Pun. Pali nekobor  arija diskusija thaj lavkeripe, legarutne tar Romani partija ani Bistrica-Nasud jeke hangoneja  denge poro hango te len than ano loklanikane alosariba tar 2020 berš, ano sa e e lokalitetija  thaj thana savende isi tar đjenipa  akale kedinako.

Roma rodena peseskoro politikano identiteto –Ano loklanikane alosaribe 2020 berš ka oven amen  ulavde liloja.  Amen trubul te ova hazri  te dočhiva e lilora ano sa e komune savende isi tar amaro đjenipe,  ka tavda amare lilorensar đji sa e atareskere  konsilese thana  numa thaj  đji e Dizjako kedipe ani Bistrica.

Ano jek i Romani partija ka došhivel manuše ano lil savo ka ovel o muj tar rotali mesala e konsileske, vakerga o presidenti Nikolae Pun.

Sa e akala podatokoja  ka oven amare celioja te kera vahtavi (izveštaj) baš o lokalnikano rodlaripe ano sa e lokalitetoja, savenge isi amen mehanizmoja sar te resara olen.

Nikola Paun  vakerga šerutne celioja  akale kampanjake maj buteder ka oven astarde e umala Edukacija thaj Kultura e Romengi,  numa thaj ka oven ikherde sa e aspektoja phanle e Romane đjivdipnaja,  te šhaj pobuter te našavelpes  o inferiornikano kompleksi  savo resarela tar Romani etnikani kediN.

Hazri kerga:Roma Press

O sasto asfaltiribe agorkerga ani Romani Sat mahala-Leskovac

Граѓаните на ромската населба Сат махала во Лесковац, конечно, имаат целосна инфракомунална населба, по повеќе од една деценија живеле на кал, проблеми со пукање на потиснатата водна мрежа и проблеми со атмосферската канализација. Улиците Сутјеска и Раданска ја завршија реконструкцијата на канализационата мрежа, изградена е нова канализациска мрежа, завршена е нова телекомуникациска инсталација, асфалтирани се патиштата и инсталирани се рабници, сите со вкупна должина од 516 метри. Вкупната вредност на средствата наменети за оваа намена е 32 милиони динари, од кои градот Лесковац издвои 18,7 милиони динари, а Министерството за економија 13,3 милиони динари. Градоначалникот на Лесковац, Горан Цветановиќ и директорот на ЈП „Урбанизам и градежништво“, Новица Николиќ, во разговор со новинар од РОМИНФОМЕДИЈА, го најавија целосниот инфракомунален аранжман и на ромската населба Подворче (улици Зеке Буjубаша и Поречка) во март или април следната година.

Dizutne  tar Romani mahala Sat ano Leskovac, maj paluno vakti resarge  ano kompletiribe e droma tar  olengiri mahala kerdi  o kompleti tavdindor  tari pajneskiri, kanalizaciono thaj  telefoneski mreža, aso  pali odova thaj  asfaltiribe e dromenge Sutjeska thaj Radanska. Sa akava resipe kerdilopes paše ano 516 metroja.

Love  akale proekteske tane  harđjime 32 milionija dinarija, savendar tar akala  love dendune  tar i dis e Leskovac 18,7 milionija dinarija,  aso o Ministeriumi  baš Ekonomija  13,3 milionija dinarija.

Šerutno  tar Leskovac, Goran Cvetanovik thaj direktori tar JP,,Urbanizam thaj thamiribe“ Novica Nikolik, ano lavkeriba žurnalistoja tar ROMINFOMEDIA- havlarge  panda jek nevipe thaj lačho haberi  sasto infrastrukturako lačharipe ka resarel vi ani Romani Mahala ,,Podvorce“ ano droma Zeke bujubaša thaj Porečka, tavdipnaja  o lačharibna  ano Marti ja palem Aprilo o nevo berš.

Hazri kerga Roma Press-lendo tar Rominfomedia

 

 

 

 

 

 

 

FUDBAL: Makedonija –Izrael agrkerda 1:1

Македонската фудбалска репрезентација синоќа одигра нерешено на гостувањето во Израел – 1-1 (0-0). Се чини, нашите фудбалери со похрабра и помалку калкулантска игра можеби можеа да дојдат и до победа и да надоместат еден од последните два пораза на домашен терен во Г групата од квалификациите за Европското фудбалско првенство во 2020 година. Македонија изедначи во 64. минута. По слободен удар, Алиоски центрираше одлично, а топката во голот на Израелците со глава ја смести Адеми. Потоа Македонија повторно се повлече. И со таква калкулантска игра, сепак, можевме да дојдеме до трите бода, кога кон крајот на мечот Елмас изби сам пред домашниот голман, но наместо да шутира, несебично се обиде да проигрува и погреши.

Makedonijaki fudbalsko reprezentacija  erati kelga  thaj agorkerga rezultatoja 1:1 thaj odova ano tereni e Izraelesko,  vakerlapes  e Makedonijaki reprezentacija  sikavge  polačhi thaj  zoralo khelipe. Makeodonijaki reprezentacija  anga o rezulatato jekh ano jek  ani 64 dakika tar khelipe.

Pali mukhlo čhudipe  tar Alioski kerga šukar centriibe e čhudibaske  resaribaja đji o šero tar Ademi  thaj o Ademi čhudinga i topka ano gol e izraelcengo.

Numa pal odova I Makedonija dujrardili hari  thar khelin, numa e sportikane analitičarija vakerna tar asavke  kalkulantska khelina  na đjana pal amari khelin,  sostar sine amen šajipa te resara đji ano trin bodoja , solestar ano agor o Elmas  čivga korkoro  i topka ano amaro arakavutno e golesko,  aso trubuja te čhuden ola ani aver rig,  ki mangin te khelarelpes – odoleja thaj kerga bangi buti ani khelin.

Roma Press

Ministeri Muzafer B. Ikerga dikhipe e Francijake Ambasadoreja Kristijan Timonie

Министерот Музафер Бајрам одржа неговата Екселенција, Г-дин Кристијан Тимоние, Амбасадор на Република Франција во Република Северна Македонија.
Средбата се одржа на 04.09.2019 година во Кабинетот на министерот Бајрам.
На средбата исто така присуствуваше и пратеникот Самка Ибраимоски.

Целта на оваа средба беше да се претстави Стратегијата на Ромите која Кабинетот на министерот Бајрам ја координира како и да се претстават Националните Акциски Планови за Ромите.

Амбасадорот Тимоние ја искажа својата заложба кон Ромите како во Република Северна Македонија така и во Република Франција. Тој исто така ја поздрави заложбата на Владата на Република Северна Македонија и Кабинетот на министерот Бајрам за трудот и заложбата кон Ромите во Република Северна Македонија.

Министерот Бајрам исто така кажа дека е секогаш на располагање на граѓаните и на граѓанските организации и дека ќе направи се во негова надлежност за да се помогне на било кој можен начин.

O Ministeri Muzafer Bajram  ani Rađji Republika Utarale Makedonijake sineole dikhipe e Francijake Ambasadoreja ani R.U.M o rajo Kristijan Timonie, ano barabutno lavkeribe lela than vi o Deputati Samka Ibraimovski.

O lavkeripe tavdinga baš dejbe pomaškarutne infoa panle e Romane resaripaja thaj i buti tar Strategija e Romengiri ani Utarali Makedonija.

Hazri kerga: Roma Press – Neđmedin A.

Интервју: д-р Салија Љатиф П. –вд. Директор во Специјализираната болница за геријатриска и палијативна медицина 13 Ноември – Скопје.

 

  1. Какви се вашите генерални искуства со ромските пациенти врзани за нивниот односот кон здравствените работници?
  • Како доктор нанапред морам да ја искажам позитивната страна на пациентите Роми дека ми се многу драги, но исто така јас сум доктор и не можам пациентите да ги делам на етнишка основа. Запознаена сум со сите проблеми- посебно со кои се соочуваат Ромската заедница,  нивното образование па потоа пречката со јазикот затоа што тие си го говорат најдобро мајчиниот односно Ромскиот јазик, потоа и медицинските термини или називи се доста тешки и тогаш се соочуваат со тешкотии на примање на информацијата поврзано со нивната терапија. Не секогаш не само Ромите, туку и секој пациент бара малку повеке време да му се објасни за неговата дијагноза за што точно станува збор, особено ако се работи за некоја потешка дијагноза објаснува д-р.Салија. Ромите како пациенти се доста послушни- дисциплинирано се однесуваат поврзано со нивната издадена терапија од медицинско лице.
  1. Дали може да ни одвоите позитивно искуство со ромските пациенти?
  • Имам многу такви искуства, јас ке ви укажам само еден од нив. Во фаза како вд.директор работам во делот на примање на странки кои што имаат потреба како пациентиги и ѓи носат нивни најблиски –роднини. Секако најпрвин се проверуваат дали имат потреба да се хоспитализираат  во нашата специјализираната болница и секако како доктор го имам истиот пристап, ѓи сослушуваш при тоа ако има потреба им објаснуваш, тогаш по индикација ако ги исполнуваат условите треба да ги примаш или да ги препратиш во друга здравствена институција. Како медицинско лице работев во стоматолошка здравствена заштита во поликлиника Бит Пазар –нокна служба, тогаш френкветно знаат да дојдат многу пациенти, Шуто Оризари, Топаана, Чаир и околните општини и секогаш првиот впечаток е супер тука ја имаме доктор Ромка и таа ке ни помогне. Навистина само тогаш се опуштаат, имаат доверба почнуваат слободно да си го искажаат проблемот едноставно тоа навистина мене ми беше едно големо позитивно искуство а верувам и за нив, тоа чувство уште многу години ке ми остане во моето секавање -позитивното работно искуство во поликлиниката Бит Пазар, укажува д-р Салија Латиф П.

 

  1. Колку се придржуваат ромските пациенти до правилата одн. терапии, здравствена помош што ги одредува лекарот?
  • Пациентите Роми како што ви кажав предходно се многу послушни пациенти во однос на почитување на советот на докторот како и терапиите, Мегутоа, често пати наидуваат на проблем со неможност до крај да ги снабдуваат лековите кои им ги препишуваат лекарите и тогаш настанува проблем со неизлеченост до крај на примарната поставена дијагноза и повторно мора да се дојдат на лекар. Сметам дека имаме проблеми и во делот на правилната исхрана, доколку се работи за мултиморбитети тоа се повеке заболувања во склоп на еден пациент и секако дека бара поголем број на лекарства да се препише тогаш се соочуваат со тој проблем да не бидат во можност да ги земаат тие лекови и ако дел од поголемиот број на тие лекарства се земаат на позитивна листа, но сепак се работи за повеке лекови и претставува финансиски импликации односно проблем.
  1. Дали сметате дека Ромите се дискриминирани?
  • Да, ви кажав и предходно секој од нас без разлика дали сме медицински лица, доктори или нешто друго се гледа веднаш тоа кога ке наиде да бара некаква здравствена услуга личност која е со темна боја веднаш пристапот е поинаков, тоа навистина се чувствува и нема да биде благодарно јас од мојата позиција да укажам пред вас дека тоа не постои- ДА ПОСТОИ. Сепак диксриминацијата е многу тешка да се докаже но сепак тоа се чувствува, тоа треба  во иднина да се отстрани и секој од нас дали е во улога на пациент или здравствено лице. Пациентот треба да ги слуша советите на докторот,  исто така докторот треда да се постави според хипократовата заклетва дека приоритет ке му биде пациентот  без разлика на која етничка заедница припаѓа.
  1. Едно ваше лично гледиште: Што треба да се промени (во сооднос лечник – пациент) за да се подобри состојбата во сите аспекти?
  • Сметам дека лекарите кои се матични или семејни во примарното ниво тие се поблиска и по континуирана соработка со пациентите, мислам дека тука речиси и нема дискриминација, затоа што тие практично веке се едно семејство бидејки се во поблизок однос и тука треба да се работи на некоја фаза на едуцирање како едукатори, говорам во делот на навиките на пациентите  кои треба да се променат доколку има лоши навики  пример: прекумерно алкохолизирање, цигари и други консумирања. Во делот на Ромите како пациенти најмногу што треба е да се едуцираат поврзано со запознавањата на нивните права како пациенти и како осигуреници и тоа во системот на државата. Во секој случај треба една добра едукација на двете страни во  соодносот Доктор-Пациент, укажува на крај д-р Салија Латиф П.

Подготвил: Ерџан М. Неџмедин А.-Рома Пресс

Ова интервју ќе послужи како инспирација за театарскиот проект ,,ЛАВИРИНТ’’ на Театар Рома.

Интервјуто е во рамки на проектот ,,Менување на наративите за Ромите во здравствените институции’’. Проектот е финансиран од Фондацијата Отворено општество – Македонија.

 

 

Jekto biblioteka bašh khelinori ani B thaj H putrelapes ano Kakanj

Општина Какан ја доби првата библиотека за играчки во БиХ. Овој интересен проект го спроведе Центарот за поддршка на Ромите во Какањ во рамките на Јавната установа за предучилишно образование- Младост Какањ. Сите деца, без оглед на тоа дали се Роми, ќе можат да ги користат овие играчки“, рече Земина Вибабовиќ, претседател на Центарот за поддршка на мајките Нада. Воодушевен сум од иновативноста на овој проект, кој е навистина вистински ресурс што треба во иднина да се зајакне и да се прошири во корист на генерациите на мали деца што доаѓаат. Им благодарам на донаторите – Европската унија и Ромскиот образовен фонд и посакувам малите да имаат многу среќни моменти низ Библиотеката за играчки и да научат многу “, рече градоначалникот на општина Какан, Алдин Шлjиво.

Komuna Kokanj resarga ani jekto biblioteka bašh khelinori (igračke) ani BIH. Akava šukar proekto  lingarela le  o Centrumi bašh ikherin  e Romengoro ano Kakanj ko pervazija  tar dikhle sikhle ko anglal sikhlojbaskere siklane- Mladost Kakanj. Sa e čhavore, bi ulavibaja salde e Roma ka šhaj te ikheren akala khelinora, vakerga Zemina Vibabovik, presidenti ano centari bašh ikheripe e dajen Nada.

Baro hošipe mange sa akava resipe tar akava proekto, savo čačibnaske  valani ano ponodoripe te zrakerelpes thaj te bajrarelpes, sa odova valani te kherale baš o neve generacie terne čhave save avena thaj bijnagovena.

Oven saste baš e donatorija-Evropaki unija thaj o Romano Edukacijako Fondi,  mangava e tikore čhavorenge ano akava than te oven olen bahtale momentoja  ano olengere khelinorija thaj but baro angleđajbe ano sikhlovipa, vakerga o šerutno tar komuna Kakanj o rajo Aldin Šljivo.

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press lendo tar Udar.net

 

 

Maj hari 20 manuša mule tar Uragan..

Најмалку 20 лица загинаа во ураганот Доријан на Бахамите, соопшти денеска министерот за здравство на островот, Дуане Сандс. Потрагата по преживеани во поплавените домови штотуку започна и тој стравува дека бројот на загинатите ќе биде поголем. Американските метеоролози соопштија дека ураганот е од категорија три на скала од пет, со налети од ветер од 185 километри на час.

Maj hari 20 manuša mule  tar uragani  Dorijan  ano Bahamija, havlarga avdive o ministeriumi baš sastipe ano ostrovi, Duane  Sands.

O rodipe tar đjivde manuša no khera tavdela thaj ponodorig  thaj đjakerelapes te bajrol o numero tar mule manuša.

Akava than astardo sas bare bavlalinensar  save resarge po uče tar olengere khera.

Dorijan  resarga tar purabalo  učipa tar SAD thaj araklagovela 17o km purabale tar Čarlston-Južna Kalifornija.

Amerikake metereologoja  vakerna baš uragani  dikhlo tar olengoro basamako reslo tano ano panšto, thaj tavdinga sigaripnaja tar 185 km ano jek ari.

Roma Press

 

 

- Reklam -

KOLUMNE