Пописот на населението во Македонија ќе се спроведе во април 2020 година. Планирано е да бидат ангажирани околу 5.000 попишувачи на осум јазици, при што ќе се користи комбиниран метод: податоци на терен и податоци од регистри, изјави на денешниот брифинг со новинарите директорот на Државниот завод за статистика, Апостол Симовски.

Popisi e đihaneskkro  ki Mkaeodnija ka kerelpes  realizacija  ko Aprilo 2020 berš.

Planirime tano te oven angažirime 5.000 bukarne save ka keren I realizacija bašh hramipe  thaj odova ko ovto čhibja,  odoleja ka ikerlpes kombinirimo metodi, podatokoja  taro tereni thaj taro registrija, vakerela  o Direktori tare raštrakoro zavodi baši statistika  Apostol Simovski.

Maškar ki akaja  dendi aktuleno informacija ki Makedonija, doperelapes o pučhibe so ovela e potikore  kedinensar ki Makedonija ko primeri  Roma,  penđarutne si amenge sar redakcija  Romapress ko zapadnikano kotor tari makedonija thaj  panda but avera dizja  Romane jerije save pumare kerende  na kerela lafi pal piri dajakiri čhib Romani, thaj kana  ka dočivelpes lenge o pučipe pe savi čhib  kerena lafi  kop ire khere  e Roma ka vakeren odoja čhib savi kerenala.  Ko akala kotora taro dizja ki Makedonija e Roma kerena maj but lafi ki Khorani, Albanikani thaj Makedonikani čhib.

Tadani ako legarelapes ko akava šajdipe  o popis – dočhivelapes o pučipe savo ka iklol  o numero e Romengoro ki Makedonija, thaj kobor  olestar pali o popis  ka diken  šukarina I korkoro Romani kedin ki Makedonija kana pen]arutne sis a so ulavelapes ki ra[tra ulavelapes prekal o etnikano numero adale djihaneskoro.

Đji kaj akava aktuleniyirinelapes ki Makedonija o ando POPIS  savo valani te ovel realizirimo,  amen sar redakcija panda na dikel savo si o gndipe e Romane politikane  prestavnikongo, NVO -Sektorija,  Intelektulacija thaj o korkoro đihanija.

Министер  без ресор во Владата на Република Македонија, како и актуелен  координатор за стратегијата на Ромите во Македонија денес имаше работна средба  со представници од  министерство за Култура,  МТСП и Н.В.О –сектори. Средбата беше организирана во кабинетот на министер без ресор Аксел Ахмедовски со единствена точка,  изнаогане на заеднички став во подготвуване на  Акционен План 2019 – усвојуване на годишен буџет  за активности поврзани со културата  како и зачувување на јазикот и традицијата на Ромите во Македонија.

O Ministeri bizo resori thaj aktuelno koordinatori baši strategija e Romengiri ki Makedonija  rajo Aksel Ahmedovski, sinele dikhipe  bukarne manušensar save ko palune berša kerena buti pal  vazdipe i kultura thaj i čhib e Romengiri ki Makedonija.

Ko akava kedipe  maj but kergapes  lafi  sar te kerelpes  jek bukarno timi savo ka keren jek  programa savi ka ovel saste beršeske thaj  adaja programa te ovel ikerdi taro sa  adala Biradjakere Organizacie  save kerena buti pal o sajdipe thaj vazdipe i Kultura, Folklor,  Teatar, Chib, Filmoa thaj i tradicija.

O Aksel Ahmedovski  vakerga taro avdive ko poro  rađjakoro veb profilo ka mukel puterdo rodlaripe sa e bukarnenge pal akala idee so isilen mangin te keren buti te den piri aplikacija thaj piri idea e neve programaka baši 2019 berš, thaj savore barabutne te len than ko jekutno Akciono plani  bašh kultura 2019 berš.

Halovipe sas savorendar thaj bešle pali akaja incijativa manginaja  ko svako berš e ministeriume baši kultura te ovele beršeskiri  lovengiri programa savi ka ulavela taro buđeti e Kulturako ko vazdipe thaj ikerkeripe  i kultura e Romengri ki Makedonija.

Под ROMACTED програмата, се одржа заеднички и координативен состанок помеѓу заедницата акција група, локалните власти од Општина Кочани и присуство на градоначалникот на општина Кочани и г-дин Аксел Ахмедовски – министер без ресор!

Telal vastakeripe e programako ROMACTED,  ikergovela koordinativnikano dikhipe thaj bukarno kedipe  maškar i kedin thaj akcijaki kupa, lokaknikani rađji  tari komuna Kočani save taneste lela than thaj lakoro šerutno Nikola Iliev,  thaj o ministeri bizo resori aktulno koordinatori  e strategijako e Romengoro ki Makedonija o rajo Aksel Ahmedovski.

Bašh so si olengo khedipe buvle baši i medija nane informacije,  numa na oficijalno i redakcija taro Romapress resarga ko informacije bash akale bešibnaste kerelapes lafi baši aktulenikane resarina e Romensar taro Kočani thaj sar šaj te iklolpes lenge ko anglalipe.

Kergapes  akciono plani  anavkerdo 2019-2020 baši te lačharelpes thaj te  astarenpes olengere problemensar serioznikane hor  te arakelpes solucija e na jekhajekipnaske ko sasoitno đjivdipe.

Akciono plani dikla vi o šerutno taro  Kočani, thaj ko akava bukarno khedipe doperge thaj ikavge kotora  taro akciono plani thaj paluni buti valani o sasto akcioni plani te nakel taro konsili e komunakoro Kočani.

Evropakoro Romano instituti  baši umetnosti  thaj kultura ERIAK, i jekto transnacionalnikani  institucija  tari maj bari jekin ki Evropa, erati  organiziringa nastani anaveja ” I Lekcija šutka”  te šaj te pendzarkeren o ERIAK  buvleste  thaj te zorakerel o buti keripe  e Romane kulturaja  ki Šutka thaj o umetnikane  kulturake institucie  ki Makedonija.

Maj anglal  o tavdipe e čipotake kerga  lafi o koordinatori ki Makedonija taro ERIAK savo vakerga baši i buti ki Makedonija thaj save ka oven o čhane e buti keribnaske, numa  thaj kerga  lafi baši o isiba tari bari kultura e Romengiri savi isilen mangin ko ikerkeripa olakoro.

I sasti cipota fokusirinelpes  ki barvali  Romani kultura  ko sikavkeripe o baro najek diklo tare  kulturako ikerkeripe, i sasti čipota isila mangin te kedlme sarine  Roma save ikerkerena jali kerena buti prekal bajraripe e kulturako, sar thaj te buvlarel buti keripe  ko  nacionalnikano regionalnikano thaj evropikano nivo.

Ko lafi keripe  taro presidenti ko ERIAK  rajni Timea Junhaus kerga lafi baši o barvalipe e Romengoro ki kultura numa pal sa odova akaja organiyacija so kerela prekal evropakere tema, thaj sa odova kamela  te  kerelen pohari thaj ki Makedonija, vakerga baši o barvalipe prekal i kultura thaj čhib savi isitumen ki Makedonija odoleja  ka valani but  hari salde te kerelpes  te šaj te đjal po anglal odova isibe savo tumen isi tumen.

Selaminkerga o avibe taro prestavnikoja Romane ki Makedonija, prestavnikoja taro Ambasade thaj enđio organizacie  hem avera.

Sas thaj lafi keriba e šerutne tari komuna Šuto Orizari Kurto Duduš Kuco, savo kerga  lafi baši šukar incijativa e diveskiri thaj buvlaripe i kultura, numa ko piro lafi irangapes  thaj baši sa odova so isi e Šutka sar kulturakere organizacie save kerena buti  bašh vaydipe i kultura e Romengiri tari Makedonija aso ko  odova delalen bari arka ov sar šerutno thaj i komuna Šuto Orizari.O rajo Duduš thaj vakerga baši i buti e komunakiri Šuto Orizari  so kerela sa ko iranipe  sa so sas e Šutka sar lakkri kultura, tradicija thaj običaj, jekhajek havlarga baši sigo o restartiripe o maj penđardo Romengoro Folklori ,,Pralipe”.

Sasa thaj šajdipe te kerel lafi o prestavniko tare Germanijaki ambasada Katrin Fruhinsfeld  sar vastakerdo tari ambasada kulturakere aktiviribaske, thaj kerga lafi baši i sasti čipota kobor valanutno jek đihani  te  ikerel piri kultura thaj tradicija, hem baši sa odova i ambasada sakana dela baro ikerkeripe ko vazdipe thaj sajdipe  i kultura sakone đihanekskri.

O lejbe than ki akaja čipota salde ka del tumen šajdipe te dikin i bari kultura  ko hošipe thaj baro barvalipe  taro učo kvaliteti thaj baro učipe ko gogaveripe tari ,,Šutka“ sar thaj ikerkeripe  o umetnosti thaj kultura  ko maribe mujal socijalnikano nijamalipa.

Palo adava sas  mukli ikerdi i tribina save  kerge lafi rajni Sevdija Abdulova taro piro bute beršengoro buti keriba ko medije thaj NVO ko vazdipe i čhib thaj kultura e Romengiri, pal odova o rajo Srgan Amet  sar bute beršengoro aktivisti ko NVO  savo ikerga bari sama taro avutne Roma save sas lenge inresno leskoro vakeripe direktno podatokija ikerde taro leskkro buti keripe thaj o rajo Elvis Memeti sar bukarno ko MTSP thaj manuš savo kerga paralela maškar o aktivitetija thaj okova so valani o korkkro institucie  te denlen  baši o đihanija ako kamena  te ovelen šukar ikerkeripe lengi kultura, tradicija thaj i čhib.

Ki sasti čipota  sasa e đihanen  šajdipe  pali odova te oven kotoro tari but šukar iyložba taro amaro penžarutno Rom Durmiš Kazim  savo sikavga so šaj te kerel pire umetnikane vastensar.

Đjikaj e  misafirija  dikena  sas i izložba sasalen šajdipe  te uzivinen taro šukar muzikane melodie thaj krle  save nakena telo vas amare jekhajek penđarutne umetnikostar  tari rajni Bajsa Arifovska save kerge šukar muzikani programa.

Baši sa o šukrinkeripe taro akaja šukar čipota ko agor sar šlago baši sasti šukar programa, sas šajdipe e misafiren te oven kotor tare Teatreskoro  dikhipe  taro Romano penđatutno teatro ,,Roma“ “Roma Refreshment” savo  sikavga prekal e scenakkro khelibe panle temaja ,,genocidi  e Romengoro taro dujto sumnaleskoro maribe”.
Sas o agor agorkerde bare maripnaja taro vasta e misafirengere baši i paluni čipota i dikli teatroskiri drama, thaj hošime iklile taro muzej  VMRO  ko centrumi e dizjake Skopje.