Blog Rig 192

17- beršengo kuvdo čhurikaja ano busi ko Skopje

Според информациите на МВР, тепачката се случила вчера околу 13:15 часот во автобус бр.67 помеѓу двајца 17 – годишници од селата Моране и Студеничани.

Според пријавеното, малолетникот од Моране со остар предмет му нанел повреди на малолетникот од Студеничани. Повредениот бил пренесен во Градската општа болница „Св.Наум Охридски“ за укажување лекарска помош, а напаѓачот бил приведен во Полициска станица Аеродром.

Се преземаат мерки за расчистување на случајот.

Sar so vakerena o informacije tar MVR , o maribe putergapes ano 13.15 dakikija e buseske numeroja 67 maškar duj terne 17 beršenge taro gava Morane thaj Studeničani.

Sar so vakerelapes o terno tar Morane sastrune prednetoja kuvga e avere terne tar Studeničani. O kuvdo thano sigo lingardo đjo atareskoro hospitali ano Skopje.

Lendo Makfahs- Roma Press

Partija ROM – denga dumo baš o tharde khera ani Komuna Šuto Orizari- dikhen Video..

Политичката партија РОМ беа во посета на семејствата чии куќи беа опожарени, при што донираа, храна, пијалоци, хигиенски средства, како и градежни материјали кои претходно беа побарани од страна на градежните мајстори кои треба да ги изградат куќите кои беа опожарени.
Со своја изјава за нашиот медиум излезе претседателот на партијата РОМ и советник во градот Скопје Ерџан Селими, кој најнапред излезе со најава за еднократна финансиска помош од страна на градот Скопје, кој градот треба да ги издвои и да ги определи на следната прва седница која ќе се одржи на 11-ти Февруари, а по барање на советникот Селими.  Меѓу другото на 48-та седницата која се одржа денеска Селими побара од градоначалникот Петре Шилегов да ја разгледа и можноста за воспоставување на пункт за против пожарна единица, која би била сместена во близина на самата амбуланта, со цел што побрзо да се реагираат кога настануваат вакви или слични пожари, со кој во иднина би се спречиле. Селими исто така излезе и со информација дека средствата наменети од страна на Министерството за труд и социјална политика ќе бидат исплататени заклучно со месец февруари.


Меѓу другото Селими изјави дека обврска на секој еден од нас кој е во можност треба да помогне и ги поздрави сите субјекти кои досега помогнаа и сакат да помогнат, како и ја искористи приликата да се заблагодари и на естрадниот уметник Џемаил Гаши, и семејствата од Германија кои исто така учествуваа во донацијата која што денеска беше направена. Задоволни од донацијата, семејствата ја поздравија и се заблагодарија за оваа конкретна помош, со која што веќе од утре ќе започнат со градењето на куќите бидејки се сместени и живеат во не-соодветни услови. Меѓу другото истите побараа од сите добронамерни граѓани кои собраа или собираат помош за нив, таа помош да ја донесат што побрзо.

Politikani partija ROM avdive sas ko misafirluko ano tharde khera thaj maškar gradezna materijalija ulavge olenge thaj hajbnaskere produktoja, numa e thaniribnaskere( gradezno) materijali kingepes palo rodipe e majstorenge so trubul akale kherengere lačharibnaske.

Pere vahtaveja ( izjava) baš i medija Roma Pres angli kamera kerga lafi o Presidenti thaj dizjako konsilesko đeno Erđan Selimi, thaj vakeerga baš poro vazdipe hango ano Dizjako ko 11 Fevruarikonsili te delpes jeke vasteskoro dumo e tharde kherenge savi ka ikergovel .

Maškar ko aver o Erđan Selimi ani ikerdi 48 konsileski bešin rodinga ano sig vakti te anelpes paluno lafi baş anlariba ani Komuna Šuto Orizari mujal jagalipnaski služba (požarna) sa manginpnaja te ovel sigarutni intervencija kana isi asavki čipota.

Thaj ano ko aver kergapes lafi baš o Ministeriumi baš trud thaj socijalna politika e čhoneske thar Fevruaari ano anglalipe te delpes olenge lovengo dumo. Baš akaja čipota kerga baro oven saste baš sa e manusa save dena dumo akale manušenge, thaj kas isi šajipa te anen poro dumo direktno e familijenge thar tarde khera. Ano jekh o Erđan Selimi bičavga baro oven saste đji o amala tar Germanija – Roma, thaj o gilavutno Đemail Gaši.

Dikhen video..

Hazri kerga: Neđmedin A.- Roma Press

5- to berš thar nišankeripe o dive e maškarutne siklanako Šaip Jusuf..

Од вторникот 28.01 до четврток 30.01.2020 година СУГС„Шаип Јусуф“- Скопје го прославува патрониот празник и 5 ГОДИНИ од неговото постоење.
Нашата богата програма завршува денес со свечената академија организирана во ,,Салон 1919,, со почеток од 19 часот.

5 – Berš thar Maškarutni Siklaana ,,Šaip Jusuf”
Tar dujto dive 28.01 đi štarto di 30.01.2020 berš, i Maškarutni Siklana Šaip Jusuf nišankerela Patroniono dive e siklanako.

Akala dive telal organizacija sikavge bari edukacijaki programa ko saste dive perde kulturake ikheripnaja.
Avdisutno dive agorkerele pere pherde muzikane thaj kulturake programaja ano salon 1919 savo tavdela olesko ikheripe tar 19:00 o ari.
Medijako učharipe Roma Press

Hazri kerga: Neđmedin A.- Roma Press

Romani politikani aktuelno sostojba – Te asa ja palem te rova…

Месец дена пред најавата на СРМ на чело со Амди Бајрам и човек партија на Неждет Мустафа ОПЕР дека ќе се обединат заеднички да настапат на следните предвремени парламентарни избори на 12-ти Април, неуспешен обид на Неждет М. имаше и со Партијата за Демократски Просперитет на Ромите на чело со Аксел Ахмедовски ( ПДПР).

ПДПР ја насети манипулацијата за шверц возење на  „советникот„ и на 2-ри Јануари носат одлука за заедничко настапување со Народната Партија на Ромите (во формирање) на чело со познатиот активист  за Ромите, Геге Демировски. Од едната страна ги имаме СРМ и „советникот„ како долгогодишни политичари со нивните досегашни поразителни резултати за ромскиот народ а со лични економски фантастични резултати.

Од другата страна ги имаме двете нови политички партии ПДПР и НПР со идентични идеологии и програми, чисти по вертикала и хоризонтала. Неофицијално според нашите аналитики ПДПР како  најактивна е во ИЕ3 и со голем и сигурен потенцијал за избор на народен пратеник, и НПР во ИЕ2 со голема и сигурна шанса за избор на народен пратеник. Неофицијално како што укажуваат и двете почитички субјекти Ромите и другите ентитети многу добро ги познаваат опонентите нема да им биде тешко на следниве избори нивниот глас да го дадат за веќе видено и злоупотребено или на ново и надевачко утро за себе, за своите деца и внуци.

Maškar ko Roma tavdela i aktuelno politikani  sostojba  ja pošukar manušikane vakerdo – tavdinga te kerelpes KAVURMA. Tar jek rig dikaja anglal jek čhon i mangin tar penđardo bute beršengo politikako pretstavniko Nezdet Mustafa ani mangin na  sinele šukar nakhli pozicija kana mangla te kerel disavo politika pašakeripe e partijaja tar Aksel Ahmedovski, Numa sigo khanle aso leskiri mangin so nane realitetno thaj so ka achol sar sverc vozibasko thaj činavgapes.

Numa akava kurko sas aver  jek pašakeripe maskar i romani partija SRM – Amdi Bajram  thaj OPER- Neždet M . Numa naoficijalno savore djanena so si akava piro na realitetno thaj kerlapes lafi baš plisutno- lično  olengo interes  thaj akalestar maj baro benefit ovela e penđarde političare sar Nezdet Mustafa. Soske? Sostar oleske ked maj phare ov tadani ovela maj paše adale manušeja saveja beršensar putrela sas oleja alosaribnasko maribe. Thaj akana tari akaja resarin  sikavelapes čačikani ja palem na mangin akale resaribnaske , Aso tar aver rig akaleja sikavelapes thaj disavo naivnost tar bute beršengo političari Amdi Bajram  te mangel te kuvel ani asavki koalicija sar politikano pašakeripe kana ki mesali bešena salde duj politikane partie?  Aso adava so dikaja thaj šunaja ano socijalna mreze thaj o lav keripe maškar e Roma  vakerna tar sa akava  maj hari ka ovel disavo benefit e Romane đihane, aso maj but e  agaar vakerde ,, sovetniko” sostar ovi penđardo kana isi disavo pharipe baš leski pozicija tadani sigo rodela te kerel iklovipe tar asavki pozicija.

Akava kurko kergapes thaj politikani koalicija maškar avera duj politikane subjektoja save ka len barabar than ano parlamentareskere anglal vakteskere  Alosaribe, i partija tar  Aksel Ahmedovski PDPR thaj i partija savi tavdela lakoro oficijaliziribe NPR – tar Gege Demirovski.

Akala tane duj subjektoja neve maškar politikano đjivdipe thaj jek ikherela akanasaske šukar procentoja thar romani pakiv ani Alusaribaskoro kotor 2  thaj ano Alusaribnasko kotor 3.

Na oficijalno dikhibnaja  o gndipa e đihanengere Roma ano socijalno mreza isi bari mangin te  den ikeripe neve politikane mujenge save ano paluno vakti sine but paše e đihanensar.

Šhaj vakeraja kaj panda akana dikelapes  maškar ko Roma ađjikerela te oven interesna politikane resarina anglal te resarel o  dive e Alosaribnasko, numa sa akava ka ačhol te sikavel o vakti so ka anel.

AGUS DEMIROVSKI -ROMA PRESS

Avdive agorkerdo nastan tar proekti,, Lejbe than tar aktivna terne”Dikhen Video..

Avdive  ano Public Room ikergapes i paluni sesina tar proekti anavkerdo,, lejbe thaj tar aktivna terne” savo si ikerdo finansijake dumeja tar Ternengo ekonomikano forumi tar Evripaki Unija.

Ano akava khedipe lele than rajna Fatima Osmanovska Prezidenti ano Konsili e komunuka, Seara Sulejman finansijako oficeri tar Romaverzitas, rajo Srđan Amet sar eksperti tar proekti, aso moderqtori sastw čipotake lela than O Muhamed Ajvaz – Koordinatori proektesko.

Денеска во Public Room беше оддржан завршниот настан од проектот „Вклучени и активни млади“ кој то е во реализација на Здружение на граѓани Рома Верзитас младински разован форум, а финансиран од Европската Унија.
Проектот има за цел да ги вклучи младите од Општина Шуто Оризари самостојно да ги идентификуваат сопствените проблеми и да изнаоѓаат решенија за истите, како и прикажување на позитивен пример на соработка помеѓу граѓанскиот сектор и локалната самоуправа.
Во рамки на проектот беше креирана локална младинска стратегија за Општина Шуто Оризари, којашто кон крајот на минатата година беше изгласана од Советот на Општината.
На овој настан, во улога на говорници беа г-ѓа Фатима Османовска, претседателка на Советот на Општина Шуто Оризари, г-ѓа Сеара Сулејман Османи, финансиски офисер во Ромаверзитас и г-дин Срџан Амет, ангажиран експерт во проектот. Настанот беше модериран од проектниот координатор Мухамед Ајваз.
Имплементацијата на стратегијата, воглавно ќе биде обврска на новоформираниот младински совет на општина Шуто Оризари.

Dikhen tikno video tar čipota (nastan)

Medijako učharipe Roma Press – Neđmedin A.

Srgan Amet – kerga reakcija ano poro fb status baš o na transparetno informiribe baš 27 januari..

Ano poro fb.statusi o Srgan Amet – manus savo ano ko nevo vakti posakanutno dikhaja ole  ano pobuter sikhlovibnaske seminarija ikherde baš manušikane hakaja, avdive fuhalime vakerla baš o na jek transparetno lav keribe ano medie thaj lav keribe baš o dive 27 tar akava čhon kana kerdo tano baro genocido thaj holokausti prekal pagibe manušikane hakaja upreder 6.000.000 milja manuśa thar manušikani ideologija. Pobuter drabaren thaj ki Makedonikani čhib..

На мои обуки и предавање на тема Човекови Права, секогаш велам дека заедницата која е свесна за својата историја е поверојатно да се гледа себеси во иднина со доверба. Уште поважно, потребно е чувство за историја, со цел да се врати достоинството и да се поттикнат жртвите од масовното кршење на човековите права да станат актери за борба за обезбедување на човековите права и слободи за сите.

27 Јануари, целиот Свет се сеќава на Геноцидот и Холокаустот кој што беше направен врз повеќе од 6,000,000 луѓе од страна на расната идеологија на Хител.
Цел свет!

Кај нас освен Претседателот на државата, ниеден политичар, медиум или организација не излезе со некоја порака. Кај нас речникот и реториката на Обвинители, осомничени лица итн е многу поинтересно како вест и информација, отколку да се подготви некаква репортажа со информации за денот, за историјата итн итн.

Живееме во очај, со омраза и завист како да му наштетиме на другиот по цена и самите да си наштетиме на себе си. 27 Јануари не е само ден во историјата, тоа е ден каде се сеќаваме зашто денеска живееме или не живееме како што треба. Размислите и погледнете 👀 малку назад во минатото, ќе знаете многу за секогашноста, а ќе бидете спремни за иднината. Разбудете се!

ROMA PRESS

Tribina tar ODBOR BARAKI – Šuto Orizari

Odbor Baraki ani Komuna Šuto Orizari anoo naklo 2019 berš sar timi thaj korkoro organiziribe sikavge uče rezultatoja maškar o maj socijanla kategorije tar Roma save đjivdinena ko agaar vakerde barake.

Ano naklo kurko sas olen ikerdi tribina ano Mevce Palas savaja maškar pobut kgedime dizutne sikavge pere rezultatoja nakhle tar 2019 berš ko barabutno ikeripe e Šerutneskoro Kurto D. Savo delalen dumo pal sa olengere aktivitetija.

Odbor baraki akanasaske lingarenaoes sar komjnako ogranok tar i Romani partija PCERM lingardi tar deputati Samka Ibrainovski aso o Simbat Emin tano telal presidenti ko PCERM.

Anglal khedine krga lafi  o Šerutno Kurto D, o Ministeri bizo resoro Muzafer Bajram, o Deputati Samka Ibraimovski thaj o Simbat Emin.

O mesazo sas bičaldo aso o jekipe na našela tar akava timi thaj baš o odbor Baraki ano Šuto Orizari đjakerelapes panda pobut rezultatoja te resaren e manušenge save đjivdinena ano akala kotora ko nevo 2020 berš.

ROMA PRESS

Mensur Haliti – Hramonela bašh o 27 dive tar Januari dive tar Holokausti..

27- to dive tar Maškar đianesko dive tar Holokausti kerdo upral e Roma Hramonela o Bajram Haliti, daja tumen šajipe tar Anglikani čhib irame  ani Makedonikani čhib- drabaren..

27ми Јануари е Меѓународен ден на сеќавање на Холокаустот, денес општеството ќе им оддаде почит на милион луѓе кои беа убиени под нацистичкиот режим во Европа.
Комеморациите се потребни за да ги разбереме демоните на човековата природа и да не натераат да сфатиме за што сме “способни” и како “добрите луѓе” понекогаш можат да придонесат за масовни убиства, предавајќи ги својот морал на групата која е во моќ.
Конкретно за Ромите, комеморациите се неопходни за да се потсети пошироката јавност за Холокаустот на Ромите. Многу често, истребувањето на ромското население за време на Втората светска војна е изоставено од наставните програми и историографијата на нацистичкиот геноцид. Сепак, не е доволно само да се биде присутен на комеморациите и да се одржуваат говори. Ние, Ромите, треба да си го поставиме критичкото прашање: како можеме да спречиме историјата да не се повтори во однос на Ромите?
Владите користат комеморации за да покажат емпатија за мртвите, но во меѓувреме забораваат на живите. Откако Конвенцијата за спречување и казнување на криминалот на геноцид беше усвоена од страна на ООН во 1948 година, имотот на Ромите, вработувањето, уставните и човековите права не се заштитени или почитувани во рамките на европските општества. За еден ден на комеморација, ни преостануваат 364 дена понижувања, малтретирање, насилство и убиства врз Ромите ширум Европа. За изградба на спомен обележје, има илјадници уништени Ромски домови во европските земји.
Ние мора да ја споиме врската помеѓу минатите настани и денешната ситуација: анти-ромското насилство се легитимира преку екстремно десничарските партии – Јобик во Унгарија, Атака во Бугарија – кои се всушност демократски избрани. Кои се земјите го признаа Ромскиот холокауст досега? Унгарија, Полска, Словачка и Украина.
Дали треба да прифатиме дека држави како Унгарија и Словачка го украсуваат својот углед со прогресивни изјави на меѓународно ниво, додека во исто време практикуваат училишна сегрегација на деца Роми и присилна стерилизација на жените Ромки во нивните домови? Дали треба да прифатиме дека германската влада е домаќин на десетици комеморации за холокаустот, кога испраќаат десетици илјади Роми во Косово, каде се соочуваат со дискриминација и закани, без притоа немање можност да бараат полициска заштита?!
Овие се само неколку примери за да се илустрира како историјата се повторува во однос на Ромите, и како сеќавањето и образованието на холокаустот имаат ограничувања. Студијата спроведена од германската Федерална единица за антидискриминација откри дека иако мнозинството Германци знаат за холокаустот на Ромите, еден од тројца Германци смета дека Германија не сноси посебна одговорност кон истребувањето на Синтите и Ромите од страна нацистите и нивните сојузници за време на Втората светска војна…
Што треба да се направи?
Ние мора да се соочиме со бруталниот факт дека нашата меморија се користи против нас. Не треба да се залажуваме во однос на оваа улога. Признавањето на холокаустот на Ромите треба да биде поврзан со актуелниот напредок на Ромите. Ние нема да ги спречиме националните влади да ја користат нашата меморија за свои цели.
Меѓутоа, ние, треба да демонстрираме единство и да ја трансформираме меморијата на нашите луѓе во реални промени за нашата заедница. Треба да имаме критички пристап кон холокаустот. Ние треба да им помогнеме на јавните институции да ги преиспитаат своите концепти за напредок и да измерат колку е постигнато откако е донесена Конвенцијата за спречување и казнување на криминалот на геноцидот.
Ние мора да ги оспориме нивните двојни заложби за демократски идеали и недемократски практики и нивните перверзни аспирации за воведување и задржување на инклузивни економски и политички институции, политики и практики. Мора да провериме каков напредок постои во признавањето на Ромскиот холокауст.
Минатата година, на пример, Европскиот парламент издаде резолуција со која се бара признавање на 2-ри август како меѓународен ден на холокаустот на Ромите. Ова е нешто што треба да го направиме за европската јавност и за Ромите кои заслужуваат да знаат за својата историја и за подобро да ја разберат сегашните случувања и својата иднина.
Мора да го смениме наративот за геноцидот на Ромите: ако сè уште сме тука за да сведочиме, тоа е затоа што ние се спротивставувавме, пред, за време и по холокаустот. Ова во најголем дел се појавува во традиционалната историографија, каде Ромите се претставени како жртви.

Ние мора да се гледаме себеси како посебна моќна култура, наместо привремена, инфериорна супкултура која зависи од другите. Мора да ја прифатиме и зајакнеме нашата уникатност, нашето гордо минато и нашето право да развиваме независен систем на верувања кој одговара на нашите различни потреби и желби.
Треба да го негуваме споменот за холокаустот присутен во нашите умови во секој момент од нашите животи. Споменот за холокаустот треба да даде облик за тоа како се гледаме во општеството, кој или што е нашиот непријател, кои се нашите пријатели, со кои сме подготвени да формираме коалиции, како гласаме и како ги водиме нашите животи во иднина.
Доколку не ја вратиме нашата меморија за да ги подобриме нашите животи, ние повторно ќе станеме плен на опортунистички и неодговорни политичари кои го користат нашиот спомен за да го подигнат својот профил на меѓународно ниво, притоа оставајќи ги нашите луѓе на понижувања и насилството на мнозинството.

Mensur Haliti bašh Roma Press

Naoficijalno jek tar medicinake pejna vakerla ani Kina astarde nasvalipnaja pobuter tar 90.000 milja manuša

На социјалните мрежи се појави видео од една медицинска сестра која носи заштитно одело и маска на лицето и зборува дека во Вухан и околината има околу 90 000 лица заразени од коронавирусот. Жената од видеото наводно е медицинска сестра, автентичноста на видеото засега не е потврдена. Според официјалните податоци досега во провинцијата Хубеи во Кина околу 2000 лица се заразени од коронавирусот, што е драстично помала бројка од онаа што во видеото ја споменува медицинската сестра. Жената во видеото ги предупредува граѓаните да не излегуваат и да се откажат од прославувањето на Кинеската нова година.

Ano socijalna mreze pali aktuelna haberija akale kurkeste tar astardo baro meribnasko visrusi ani Kina, jek đuvli tar Kina savi pes anavkerelapes sar medicinaki phen savi dikhlapes ano video sosi arqkibnaske sehijensar uravdi vakerla ano video  baš o than ano Vuhan thaj pašipe đji oleste isi paše 90.000 milja nasvale manuşa astarde tar koronavirusi. Baš akaja sastipnaskiri phen panda nane oficijalno si li voj čačutni prekal akava poro vakeripe jali akaja informacija besela salde sar na oficijalno.

Sar so vakerena oficijalna informacie vakerde tar akava than Vuhan kerlapes lafi so si nasvalutne tar koronavirusi 2.000 milja manusa, akale numeroja thano but teleser tar odova so po upre vakerla  e hospitaleskiri phen. Ano jek adaja đuvli kerla lafi apelo e manuša te na ikloven kheral ja palem te aven te biđunkeren e Kinako nevo berš.

Ano jek o numero tar dive ko dive bajrovela tar mule manuša asyarde akale visruseja, thaj o apeli so pobuter o manusa te phiren arakibnaske maskaja.

Roma Press- Kanal5

 

Ministeri Andrune bukenge Nakke Čulev ani vizita ko Šuto Orizari-dikhen Video..

Avdive ani Vuzita ko Policijako kotor ani Komuna Šuto Orizari resarga ano misafirluko o Ministeri baš Andrune buka Nakke Čulev.
O sebepi tar oleski vizita te penđarkerelpes e bukaja tar policijako oddelenie numa thaj te del rig sar te lingarenpes arakhibnaskere fer thaj demokratikane Alosaribe- Izborija.
Pal akaja vizita amare na oficijalna informacie vakerna so vov ka pijel vi kafa ano centari e Komunake thaj ka pendarkerelpes e dizutnensar.

Министерот за внатрешни работи Наќе Чулев денеска го посети полициското одделение во Шуто Оризари.На состанокот разговараше со командир на полициско одделение Киро Грачански за безбедносната состојба како и вообичаените тековни активности. Од страна на министерот Чулев беше потенцирано да се зголеми ефикасноста и превенирањето на кривичните дела поврзани со личната сигурност на граѓаните и нивните имоти како и спроведување на фер избори. Исто така, беше дадена насока за навремено подготвување за изборниот процес и собирање информации за намери на нарушување на изборите. Неофицијално од свои извори Рома Пресс дознава, Наќе Чулев Министер за Внатрешни Работи планирано е да се организирано и кафе дружба со граганите во центарот на Општината Шуто Оризари.

Dikhen video linko

Hazei kerga: Neđmedin A.- Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE