Blog Rig 192

38- manuša mule tar sezonsko gripi..

Ani Grcija ko vakti tar sezonsko epidemija tar gripi poro đjivdipe našavge 38 manuša,aso doktorija anglalvakerena baš o valanipe e vakcinengo thaj antivirusija thar ilačija.

Veb rig Proto Tema havlarge ano naklo kurko ani Grcija sas havlardo baš 17 meribnaskere čipote tar grip, aso 51 isi nevutne čipote tar serioznikane nasvalipba save rodena hospitalizacija.

Во Грција за време на сезонската епидемија на грип починаа 38 лица, а лекарите предупредуваат за важноста на вакцините и антивирусните лекови.

Веб-страницата „Прото Тема“ објави дека во изминатата недела во Грција се пријавени уште 17 смртни случаи од грип, како и 51 нови случаи на сериозни заболувања кои бараат хоспитализација.Вкупниот број на заболени од грип во Грција досега е 151,само минатата недела имало 100 нов случаи. Најмладата жртва на грип оваа зима во Грција е четиригодишно девојче, додека најстариот имал 91 година.

Експерти од Националната организација за јавно здравје (ЕОДИ) во епидемиолошкиот извештај забележуваат „многу висока активност“ на сезонскиот вирус на грип во Грција, предупредувајќи дека претстои натамошно зголемување на бројот на пациенти и дека треба да се преземе заштита против тоа.

Roma Press-makfah

Ambasadori tar SAD Kejt Brnz avdive misafirija ani Maškarutni siklana ,,Šaip Jusuf”..

Денес, со особена особена чест и задоволство беа почестени со присуството на АМБАСАДОРКАТА НА САД во нашата земја Г-ѓа Кејт Мари Брнз, Директор на Средното училиште Шаип Јусуф како и вработениот персонал. При посетата се сретнаа со директорот на училиштето Доан Сулејманоски и разговараа за функционирањето на училиштето, образовните профили и идна соработка. Амбасадорката обави разговори со дел од учениците, професорите и проследи кратка програма подготвена од учениците. Истакна пофални зборови за функционирањето на училиштето, работната атмосфера и условите, исто така напомена дека е расположена и достапна за соработка.

Avdive, sajdipnaja but baro ani i Maškarutni Siklana Šaip Jusuf sas ano misafirluko i Ambasadorka tar o SAD i rajni Mari Brnz.

Ano misafirluko uđjargala sar šukar kherutno o direktori tar sikhlovni Doan Sulejmanoski sabo prezentiringa angli late i sasti buti e siklanakiri thaj sa e resarde rezultatoja save resarena ani akaja Maškarutni Sikhlovni, prezentiribe i buti tar o profesorija thaj kerdi angli late thaj jek tik i sikhlovutni programa ko sajdipe e Ambasadorkake.

Hazri kerga: Roma Pres

GOGLE ulavga 625 milja eura baš dujraribe e našukar laforija mujal e Roma..

Duj organizacie bešibnaja ani Belgija, ERGO mrežathaj o Mobilno sikhlovipe, resarge pašeder tar jek milja eura tar gogle maribnaske mujal o lavkeripe ano Internet.
Akala proektoja sas prezentirime anglal o Kongresi baš arakhipe tar Internet ano Brisel thaj maškar o direktori tar gogle baš Evropa Met Britin.

Ani Belgija denpes love tar 625 milja eurija baš keribe buti mujal odola prekal o internet save kerna bilače lafija baš e Roma ulavde ano sa e phuvja.
40 čhavore ka oven astarde ano akava proekti te oven sikhlevutne sar valani te keren piri edukacija mujal akava resipe ko interneto thaj sa odova te ikeren ola ani kontrola.

Две организации со седиште во Белгија, ЕРГО мрежа и Мобилно училиште, добија над еден милион евра од Google за борба против говорот на омраза на Интернет.
Проектите беа претставени на Конгрес за безбедност на Интернет во Брисел од директорот на Google за Европа, Мет Бритин.
Како што рече, Google има важна одговорност да ги задржи штетните и нелегалните содржини подалеку од своите платформи, но таа компанија не може да го стори тоа сама.
Во Белгија, мрежата ЕРГО доби 625.000 евра за борба против говорот на омраза против Ромите во различни земји.
40 млади Роми ќе бидат обучени да ја подигнат свеста и ќе бидат направени напори за подобро контролирање на проблемот.
Мрежата ЕРГО се стреми да го реши проблемот со говорот на омраза насочен кон Ромите во повеќе европски земји.

Pobuter drabaren ano portal udar.net.

Roma Press- portal.udar.net

Khinibe bukarno staži jek čhon ka valani te pukinen 1400 denarija..

Сите граѓани на кои им фали работен стаж за да добијат пензија, ќе можат да го откупат. Собранието усвои закон и се очекува овие денови да излезе во службен весник, а со тоа и да стапи во сила. Од Пензиско – инвалидскиот фонд информираат дека околу 60 илјади лица ја чекале оваа можност.

Sa e dizutne kaske so trubul sas tar bukarne kherde divesa te šaj resarena đi ani penzija, šhaj odova kernale akana pal ando lafi.
Khedipeikerga kanoni thaj đjakerelapes akala divesa te iklol ani sluzbenikani patrin, thaj odoleja te khuvel vi ano takati.

Tar penzisko-invalidengo osiguriripe kerlapes laf baš pobuter tar 60 milja dizutne đjakerena sas akava kanoni te nakhel tar vas e Khedipnasko (Sobranie) te šhaj te iklol olenge ko anglalipe aso maj but okole dizutnenge savenge but hari čhona trubul te šaj te len penzija.

O vahtavi vakerlapes akana kaske so ka tribul te kinen bukarno stazi ka pukinen baš jek čhon 1400 denarija.

Roma Press

Pharo đivdipe Romengoro vi ani Banja Luka..

Без социјална помош, без работа, каков било приход и помош во Бања Лука живее Фатија Османовиќ, шеесетгодишна Ромка која живее во селото Весели Бријег.
Социјалната заштита, недостаток на основни прехранбени производи, невработеноста и необука на деца се само некои од проблемите со кои се соочува ромското население во Бања Лука.
Многу специфично, по култура, по традиција и обичаи и повторно од популација која е многу ранлива категорија.
Месуд Мујкиќ, претседател на Ромското здружение на Градот Ромско срце – Романо Ило, истакна дека малкумина слушаат за нив, но и за нивните проблеми.„Никој не го разбира нашето население. Малку сме различни, но повторно имаме слични проблеми и потреби. Има семејства на кои им е потребна помош, недостасуваат некои основни намирници, како брашно, масло, млеко и други работи “, изјави Удар Мујкиќ за порталот.
Тој додаде дека тие се обидуваат да извадат дрвна граѓа од градската власт да издржи оваа зима бидејќи немаат средства да ја обезбедат.

Bi socijalnikane arkaja, bibukako thaj bi disavo lovengo dumo đjivdinela Romani đuvli 60 beršengi ano than Veseli Brijeg.
Nanipe baro thaj pharo đjivdipe bi valanuten buka save si importatna baši jek normalnima o đjivdipe arakenapes Romane familie ano than Veseli Brijeg.

Mesud Mujik, presidenti tar Romano jekipe tar dis Romano ilo, vakerga so si but tikoro o numero khoni so šunela olenge thaj olengere nanipaske problemonge.

Isi amen but familie ano akava than save nanelen o fundavne šartoja baš normalnikano đjivdipe sar sa o avera, nanelen hajbnaskere produktoja, varo, zejtini, thaj avera buka te šhaj te keren jek normalnikano đjivdipe, vakerela o Mujik baš o portali Udar.net

Roma Press- portal Udar.net

Ani 6-to bešin Rađjaki ando bahani iranelapes pal pale o K15 e bukarnenge ani Raštraki administracija..

Владата на Република Северна Македонија ја разгледа и усвои Информацијата и го утврди текстот на Гранскиот колективен договор на органи на државната управа, на стручните служби на Владата на Република Северна Македонија, на судовите, јавни обвинителства, казнено – поправни и воспитно – поправни установи, на државното правобранителство, на единиците на локалната самоуправа, агенции, фондови и центри за социјални работи и други органи основани од Собранието на Република Северна Македонија.

Владата на Република Северна Македонија го овласти министерот за информатичко општество и администрација Дамјан Манчевски да го потпише Гранскиот колективен договор со репрезентативниот синдикат УПОЗ.

Ова ќе биде прв Грански колективен договор за административните службеници и правосудните органи после 1995 година, со кој администрацијата се стекнува со право на К-15, дневници за трошоците за превоз и трошоците за ноќевање за службени патувања во земјата на кои до сега немаа право, се утврдува право на денови на платено отсуство заради лични и семејни околности и тоа до седум работни дена во годината, правото на неплатено отсуство, како и други права на работниците и обврски на работодавачите.

Ani 6-to bešin e Rađjaki ani Makedonija angapes paluno bahani te iranelpes e bukarnenge ani raštraki administracija o k15, prevozi resibe đi ano buka, bukarno bičalipe tar buti pukinibaske diveseja thaj avera kanonija save but čirla sas činavdune thaj na preperena sas ano ikheripe bukarnenge save thane ani buti sar raštrakere sluzbenikija.

Akava ka ovel o jekto fori iranipe akava kanoni panda ano vakti tar 1995 berš, sar panlo lafi tar Dizutnengo panlo lafi tar administracijake thaj adleateskere bukarne, odoleja so von resena ano poro hakajipe te ovelen šajipe thaj tar K-15, nijami tar dnevnice, pukimalo nađajbe ani buti sebepeja tar jerijesko valanipe thaj odova efta dive bešipe thaj panda avera resarina save ka oven sar dumo e bukarnenge ande ani 6- to bešin e Rađjaki.

Roma Press- vlada.mk

I Bari bavlalin ano erati kerga ano Skopje materijalnikano bilačipe

Силниот ветер кој вчера дуваше во Скопје искрши дрвја на повеќе локации низ градот, а урнати се и неколку билборди. Граѓани до нашата редакција испратија фотографии од искршени дрвја долж булеварот Партизански одреди, во населбата Карпош 4, во близина на ТЦ „Сити мол“. Билборд е урнат кај комплексот згради „Порта Влае“.
Од ЈП „Паркови и зеленило“ велат дека досега имаат само два повика за скршени дрвја, но очекуваат тој број да се зголеми. Од таму додаваат дека Градскиот кризен штаб веднаш се упатија на терен и се интервенираше на сите локации.
Вчера низ Скопје зафати засилен ветер, дожд, а во раните утрински часови можно е и појава на снег. Ги повикуваме граѓаните да се воздржат од непотребни излегувања од домовите, да избегнуваат прошетки под дрвореди и да не ги паркираат своите возила под крошните на дрвјата. Екипи се на терен кои работат на расчистување на гранките и дрвјата“, соопштија од Град Скоје.

Erati ano rakake arija astarga jek bari takatlimi bavlalin savake vakerna so tavdela sas takateja tar 70 km ano ari. Tar i bati bavlalin savi maj but sas ani dis Skopje kerga vi materijalnikano bilačipe, pagerde kaśta thaj aver, thar adala fotija mesazoja save sas bichalutne đji o medie.

Sar so vakerena ano havlaribe tar dis Skopje e vastalune sigo iklile ano tereni te keren buti thaj te dujraren e pagerde kašta thaj avera materijalnikane bilačipa te šhaj te cidelpes i dar tar dizurne.

Ano jel denge info baš erati e dizutne kana isi bavlalin te na piren ano droma ako nane olenge but valanutne, te dujraren pumare vordona telal o kašta thaj ako isi diso intervetno te keren haberi đji e vastalune bularne.

Roma Press – sdk.mk

Kernapes napija te arakelpes solucija anibaske ginekologo ani Komuna Šuto Orizari..

Со претседателот на Здружение на приватни гинеколози-акушери, др. Душко Филиповски, денес разговаравме за новонастанатата ситуација со преселувањето на гинекологот од Шуто Оризари во друга општина.

Ги разгледавме сите причини но и сите можни решенија и се договоривме дека заеднички ќе го застапуваме прашањето со предложени долгорочни решенија пред Министерството за здравство.

Жените од општина Шуто Оризари мора да имаат матичен гинеколог во својата општина и ќе го добијат најскоро можно, Укажува Фатима Османовска- Претседател на Советот на Општината Шуто Оризари.

Roma Press- lendo tar fb. status

Колумна: С. АБДУЛА – Да не заборавиме на хитот на музичката звезда Мухарем С.( последни аплауз)

Едните се радуваат другите критикуваат третите говорат за нацоинален сеопфатен политички консенсуз или единство, едноставно од страна ако ја посматраш актуелната политичка состојба на Ромите ке те доведат во состојба за миг да се чувствуваш дека помеѓу ромскиот политички активизам се започнува преговори со ЕУ, вистински или не. Од другата страна повеќе од јасно, Денес актуелно се говори за сеопфатен национален консенсуз или обединување, договарања, преговарања, политички игри итн.

Бре, бре, каков елан каква желба како почетници во политичките игри ухх каква енерѓија, јас понекогаш цитирајкиѓи нивните добро изготвени и убедливи пасуси,се чувствувам дека жевеам во друга планета и неможам да ги доловам добрите филозофски термини со кои за жал тие се уште мислат дека луѓето живеат во деведесетите.

Ало бре заборавивте ли на хитот на нашата музичка звезда Мухарем С.-Последни аплауз,
(Најголемиот хит барем на музичките собирања и балови кога ги организираше еден од политичките лидери).
Цицачи на една цела ДЕКАДА денес повикуваат на единство згора на тоа без срам и перде не нарекуваат сите останати како кривци а тие се народно кажано анѓели бре бре. Ние сме им биле криви кои гласно размислуваме и не нарекуваат со термини како зли јазици, кодоши итн.
Дотолку ли пријатели веке не ве држи помнењето- проблеми со склероза или? хмм знам дека е до годините, ама ве молам дваесетте години поминати ваши како цицачи на народната крв (тафтабит, дракула) сега ли се присетивте дека Ромите имаат потреба од политичка соединување на нашите сили и тоа сега, кога вам вие тешка за вашата лична политичката сатисфакција.
Кај бевте кога целата Ромска интелектуална фела говореа и јавно ве повикуваа на национален спас тогаш бевте глуви затао што беа поинтересни и поважни вашите позиции и народни пари.

Тогаш сосема е разбирливо зошто политичката зрелост одела во ќорсокак, и тоа како во затворот влез има – ама за излез богами тешко е.. Додека големите заедници во Република Македонија се вклучени во сите процеси на големите политички случувања Ромите во Македонија каде..? И се уште одредени политички структури говорат за некаков нивен филозофски сон, а нацијата ја доведоа во пропаст.

Ромите поради историските факти никогаш не се бунтувале не само за одредени политички случувања од секојдневието туку за општата обесправеност како и социоекономска состојба на Ромите. Да се навратиме на нашата тема, сепак Ромската заедница е тука, и таа секако ќе чека некоја нова ера и нова политичка енергија, и можеби тогаш ке се присетат на пишаните зборови на Нелсон Мандела, Мартин Лутер Кинг дека најголемото оруже на еден народ е нивниот глас- Глас кој ќе не води на Спас.
ЗАПОМНЕТЕ?- Ромите повеке не се ничиа сопственост..

Колумна:Автор Севгул А. Дипл.Детектив и Криминалистика-Безбедност.

Roma merena оdolestar so i sigarutni arka ( Brza pomoš) na kamela te kuvel ani Romani mahala..

Унгарија: Ромите умираат затоа што брзата помош одбива да влезе во придружни населби
Сите околности упатуваат на поширокото регионално прашање за негирање на итна медицинска помош на Ромите во одвоени населени места, додека градоначалникот на ова село потврди, велејќи дека ова не е прв инцидент од ваков вид
Градоначалникот на Цениет, мало село во Унгарија, Иштван Кис, тврди дека едно Ромче починало минатата недела, бидејќи возачот на брза помош одби да влезе во ромско село без придружба на полицијата.
Кис го осуди ваквиот третман како дискриминаторски и рече преку медиумите дека ќе поведе правна постапка. Во услови на сè поголеми контроверзии, поддржувачите на десничарските медиуми ја искористија оваа трагедија како доказ дека има места што треба да се избегнуваат во Унгарија.
Градоначалникот Кис изјави преку видео на Фејсбук дека попладнето бил информиран дека еден од локалното население поминал надвор и немал пулс. Според него, тој брзо реагирал да го одведе соседот во брза помош, која се наоѓала на влезот во селото и чиј возач одбил да продолжи понатаму без придружба на полицијата. За жал, тие не можеа да го спасат животот на оваа личност.

Во контрадикторната јавна изјава, Националната служба за брза помош тврди дека е потребна полициска покривка бидејќи брзата помош добила заканувачки и насилни телефонски повици. Во изјава за Информацијата број 444, службата ги наведува тврдењата за дискриминација, бидејќи тие велат „основната вредност на спасителите е еднаквоста и нашиот повик е да обезбедиме најдобра можна грижа за сите кои имаат потреба“.

Ani Romani Mahala ki Ungarija na kamena e vordona baš sigarutno dumo te kuven andre ano akala thana sostar olende resarena holame laforija thaj ola darana peseskere đjivdipnaske.
Numa akava laforija kobor tane čačikane o Šerutno tar akava atari Ištvan Kis vakerla irame thaj akava tano jek piro thar jek diskriminacija odolesjla so na delapes manušengr sigo dumo, thaj tar jek asavki čipota sigate jek manuše na sinele plus thaj sigo vordoneja legardele đi pašipe jek hospitali odoleja so na mangle te aven đi akava than te len e manuše bi policijake bukarnensar.

Roma Press- lendo Romski Portal Udar

- Reklam -

KOLUMNE