Blog Rig 204

Rodelapes pakiv e Romenge te šhaj len than ano Alosaribe

Заедно со лидерите на движењата кои мобилизираа 120.000 Роми гласачи за европските избори во 2019 година, започнавме дијалог со европските политички семејства за довербата на гласачите Роми и клучните прашања што влијаат врз нив: политичко учество, домување, вработување, безбедност. Првата средба беше со Сергеј Станишев (центар), претседател на Партијата на европските социјалисти. Се согласивме дека политичкото семејство на социјалдемократите треба да стори повеќе за да ја врати довербата на Ромите.

Barabutne e liderensar tar phiribe save tane mobilizirime lingardo o numero tar 120.000 milja Roma sar hangonutne tar evropake alosaribe ano 2019 berš,tavdingem e dijalogoja tar evropake politikana jerije baš pakiv tar hangonutne Roma thaj ano phanle pučibna save resarena sar valanibe e Romane etnikane kedinake ano politikano lejbe than,kherutnipe, bukarnipe thaj arakhipe.
Jekto khedipe sas ikherdo e Sergeje Stanišev, presidenti tar Partija tar Evropake socijalistija.
Ikherajamen e politikane jerijeja tar socijaldemokratija valani te kherel pobuter te šhaj te iranelpes i pakiv.
Sostar resarelapes na pakavibe maśkar e Roma odolestar so berša thaj decenie nane arakhle solucije e Romane problemonge maškar e valanipe savo trubul te kerelpes lačharibe maj but ano kherutnipe thaj bukarnipe.

Hazri kerga: Roma Press

Kernapes napija te anelpes šukar sra(redo) ani Komuna Š.O.

Во текот на вчерашниот ден направен е координативен состанок со командирите на П.С Чаир и П.О Шуто Оризари каде е договорена динамиката на работа.
Формиравме две екипи дополнително вработивме уште двајца комунални редари кои заедно со полициски службеници ке ја подобрат ефикасноста на терен.
Екипите од секторот животна средина и комуналните редари ке работат двосменски со цел да спречиме понатамошно нерегуларности од страна на физички и деловни субјекти во територија на нашата општина.
Граѓаните можат да пријавуваат на официјалната ФБ страница на Општина Шуто Оризари за сите нерегуларности по однос на загадување на животната средина.

Erati ikergapes dikhipe maškar e komandirija tar policijaki trafika Čair thaj komuna Šuto Orizari save dikhipnastar araklapes solucija tar dinamika buti kheripnaski.

Kerdi tani doperde panda duj timija save ka keren buti anonikeribe i sra buti keribnaski sar komunalnimane redarija savensar ano barabutno buthi kheripe ka oven olensar ano teren thaj policijake bukarne.

O sebepi akale buthi keripnasko tano adava so trubul te anelpes solucija e sa resaribnaske čipote save tane aktuelna thaj kerena bare problemija thaj na čalipe ani komuna Šuto Orizari, thaj akala redarija ka keren buti ano duj vaktija e diveseske.
Ano jek bičhalelapes apeli đi ko sa e dizutne te isi olen na čalipe te iranen ano kontaktoja save tane mukhle đi olende thaj đi ani rig savi tani mukhli ano fb.

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

Denapes napija te putrelpes Romano Teatro

Министерот без ресор задолжен за имплементација на Националната Стратегија за подобрување на состојбата на Ромите, Музафер Бајрам денес одржа средба со министерот за култура Хусни Исмаили и со претставници на ромската граѓанска организација „Романо Ило“ и со ромскиот познат режисер Рахим Бурхан.
На средбата се разговараше за можноста од отворање на Ромски театарски центар во Скопје.

Kernapes napija telal o rodipe tar Ministeri bizo resori thaj legarutno tar impementacija e Nacionalnikane Strategijako e Romengo ani Republika Utarali Makedonija, Muzafer Bajram ikherga dikhipe e ministereja baš kultura Husni Ismaili sar thaj e pretstavnikoja tari Birađjaki organizacija Romano Ilo- Skopje thaj o misafiri resardo tar Germanija penđardo Romano režiseri Rahim Burhan.

O napija akale dikhibnaske tano resardo te šaj arakelapes šajipe sar te putrelpes Romano teatresko centro ano Skopje saveste poro angazmani thaj buti ka dell o Rahim Burhan.

E informacije vakerna aso akava mangipe sas but počirla tar sakoja aktuelno rađji numa bare pharipnaja angapes jali te anelpes asavki solucija te delpes şajipe ano 21 zamani te ovel jeo teatreskoro Romano centro sar so iso sa e avere potikore kedinen ani Utarali Makedonija.

Ačhola te pakha ano vakti savo avela thaj kobor ka delpes čačuni zor te resarelpes đi akaja mangin thaj olaki realizacija.

Hazri kerga: Roma Press

Erati bi disoske marde trin žurnalistoja

Група од околу 7-8 луѓе, синоќа ги нападнале новинарите Љупчо Цветановски, Дејан Андоновиќ и Петар Серафимовски од Македонско Радио.
Нападот се случил на излез од угостителскиот објект „Александрија“.
Мотивот за нападот и идентитетот на напаѓачите засега се непознати.
Пред нападот немало никаква причина или претходна расправија. На лице место била повикана полиција.

Kupa tar 7-đi 8 manuša, erati puterge maribe maškar zurnalistoja Lupčo C,Dejan A,thaj o Petar S.thar Makedonijako radio.
O maribe putergapes ko avruno kotor tar o ugostitelsko objekto anavkerdo Aleksandrija.
Motivo tar putribe e maribnasko na đjanelapes numa thaj nane penđarde vi o identiteto tar e manuša save so puterge upral e zurnalistoja.
Anglal o maribe na sas šarti sostar te tavdel o maribe aso panda na halovelapes soske si resardo o maribe upral e zurnalistoja.

Hazri kerga: Roma Press

AVAJA- Havlaribe đi e Deputatija tar Makedonijako Khedipe

‼️Повик до народните избраници на Собранието на Република Северна Македонија
На ред е да го изгласате законот и институциите доследно да го применат и целосно да го решат проблемот со лицата без документи‼️

Amen šhaj khetane-Leskovac

Според последниот попис на 2011 година, на територијата на градот Лесковац живеат 144.206 лица. Бројот на млади на возраст од 15 до 29 години во овој град е 40.634.

Пописот во 2011 година покажа дека 7.700 Роми живеат на територијата на градот Лесковац, додека граѓанските организации известуваат дека помеѓу 10 и 12,000 припадници на оваа национална заедница живеат во Лесковац.

Погледнете документарен филм за примерот на добрите практики, соработката помеѓу младите Срби и Роми во градот Лесковац:
Задачата на Лесковац е да им обезбеди на сите граѓани соодветни услови во кои ќе работат и на тој начин да придонесат за развој на градот и земјата во која живеат, но и на развојот на самите нив. Србија е една од ретките држави каде националните малцинства имаат еднакви услови за живеење и работа,рече градоначалникот на Лесковац, Горан Цветановиќ.

Sar so si kerdo o paluno popisi ano 2001 berš ani Srbija -Leskovac đjivdinena 144.206 manuša.Numero tar terne lingarela tar 15 đi 29 berša ani akaja diz tano 40.634.

Ano akava khedioe sikavgapes dokumentarnikano filmi saveste sikavelapes o đjivdipe e ternengoro thaj o buvlaripe e dizjakoro ano ppbuter segmentoja e đivdipnaske Roma ano Leskovac.

Srbija tani i phuv savate delapes jekajekh šartoja đjivdipnaske, vakerga o šerutno tar Leskovac, Goran Cvetanovik.

Hazri kerga:Roma Press – lendo tar Romski Portal

16- Teatresko festivali Garavde muja ano Skopje..

Од 15 до 17 ноември се организира 16-Ромски театарски фестивал GARAVDE MUJA – „Скриени лица“ во Детскиот театарски центар во Старата скопска чаршија.
Специјален гостин на фестивалот е режисерот Рахим Бурхан од светски познатиот театар ПРАЛИПЕ, кој своето доаѓање и присуство ќе го промовира со публиката на свеченото отворање на фестивалот.
На театарскиот фестивал со свои Театарски перформанси ѓи најавуваат со изведба театритр од Хрватска,Северна Македонија, Србија и Хрватска.

Tar o 15 đi 17 Noemvro ikergovela o 16 Teataresko festivali anavkerdo Garavde Muja telal organizacija tar Romano Ilo ano čhavorikano teataresko centrumi ko purano kurko.
Ano akava festivali lela than thah o penđardo reziseri Rahim Burhan savo ka ovelle śajipe vov te kerel oleske vi putribe.
Ano Festivali Garavde Muja havlarena poro avibe thaj sikavibe anglal i publika teatreskere performanse o teatrija tar Hrvatdka, Utarali Makedonija, Srbija thaj Hrvtaska.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press

Чиста енергија за чист воздух” за намалување на аерозагадувањето преку развивање на одржливи практики за енергетска ефикасност

Општина Шуто Оризари го поддржува Центарот за промоција на одржливи земјоделски практики и рурален развој – ЦеПроСАРД да аплицира за проектот ,,Чиста енергија за чист воздух” со цел да се намали аерозагадувањето во Скопскиот Плански Регион преку развивање на одржливи практики за спроведување на енергетска ефикасност на објекти и користење на обновливи извори на енергија.

Проектот е предвидено да биде финансиран од Владата на Р. Северна Македонија од Програмата за финансирање на програмските активности на здруженијата и фондациите за 2019 година.

Проектот предвидува организирање на едукативни работилници за намалување на аерозагадувањето наменети за локалното население, вклучувајќи жени, млади и ранливи групи. Низ проектните активности кои предвидуваат округла маса со експерти од областа, ќе бидат споделени искуства за решавање на проблемите со аерозагадувањето.

Општина Шуто Оризари ќе ги понуди своите расположливи капацитети и ресурси и ќе обезбеди подршка во фаза на подготовка и имплементација , особено во обезбедување на експертска поддршка и потенцијално ќе соработува со Центарот за промоција на одржливи земјоделски практики и рурален развој – ЦеПроСАРД, промовирајќи го користењето на чиста енергија за обезбедување на чист воздух.

Hazri kerga:Roma Press

Aleksandra Bahor pagela sa e Stereotipija save kergovela upral Romani đuvli

Александра Бахор е триесет и двегодишна Ромка која живее во Ливерпул. Во кратко интервју со нас, таа го сподели своето искуство стекнато преку едукација и волонтирање во активности за подобрување на положбата на Ромите во општеството. Активизмот ја „отвори вратата“ на Александра на многу начини, особено кога станува збор за нејзиниот бизнис.

Активизмот е сè за мене и без тоа не би можел да направам се што е во мојата тековна работа. Моите колеги со кои работам ја имаат желбата да работат со мене затоа што гледаат дека се грижам за моите Роми. За мене, активистичката работа е грижа за народот и страв од угнетување што постои во општеството – вели Александра.

Александра Студирањето на Правниот факултет претставуваше извонредна можност Александра да се развие и заради тоа таа беше пример за улоги во нејзината заедница.

Aleksandra Bahor 32- beršengi Romani đuvli saviđjivdinela ano Liverpul, aso harno interju kerdo baš Romski portal vakerga poro čhane đivdipnasko thaj aktivizmo.

Aktivizmo olakoro putrela olake sa e vudara tar odova so voj kerla buti thaj čivelala ano anglunipe tar sa odova resaripe savo resarela maškar o sasoitnipe.

Mere kolege savensar kerava buti, olendar isiman bari ikherin sostar dikhena so miro buthi keripe tano ko tavdipe ko anglalipe mere etikane kedinake e Romenge.

Moro aktivizmo tano perdo bukjaja panle e Romenge numa sa odova keravale sostar o resipe kerdo upral e Roma sar dar thaj na sajdipe taro Sasoitnipe, vakerela Aleksandra.

Hazri kerga Neđemedin A.- Roma Press

Pali pelaribe o kher tar Ramiza Fejzagik, pal odova sas o rodipe olakoro na ikherdo e urbanistikane planoja

На Рамиза Фејзагиќ, која беше срушена куката  минатиот месец во населбата Горица-Црни Вр, во Сараево. Нејзината куќа беше срушена по наредба на Општина Центар, со присуство на голем број полицајци, што ги изнервираа жителите на оваа населба. Рамиза во тоа време рече дека е точно дека нема одобрение за градење, но тврди дека ги доставила сите документи за дозволата и дека не сакаат да и ги примат во општината. Во писмото што го добив деновиве, од 23 октомври 2019 година, се наведува следново: „Во текот на разгледувањето на барањето, добиен е извештајот на урбанистичкиот планер бр.07 / А-23-6406 / 19 од 21.10.2019 година. наведувајќи дека барањето не може да се исполни “. Она што е исто така невообичаено во овој случај е фактот дека Рамиза се пријавила за одобрување за урбанистичко планирање во март годинава, но нејзината куќа сепак била срушена уште пред да биде одбиено од барањето. Поточно, извештајот на урбанистичкиот планер е датиран од 21.10. (ден пред уривање)

Ramiza Fejzagik, kaskoro kher  sas pelarduno o naklo čhon kaske vi o Roma Press denga tumen info tar Atari  Gorica-Crni vrh  ano Saraevo. Olakoro kher sas pelardo  lejbaja than tar but numeroske  policijake bukarnendar  odoleja so tadani kerge bari holin tar dizutne akale atareske.

Tadani i Ramiza vakerga – Oja naneman dendo dokumenti  te kerv moro kher  numa vakerga thaj so na kamena tar i Komuna te len olakoro rodipe thaj  olakere dokumentoja.

Aso o lil savo resarga mange akala dive, 23 Oktomvri vakerelapes ano lil: Ko dikhipe tar o rodipe thaj lendo vahtavi tar urbanistikano kotor  numeroja tar  07/A23-6406/19 tar 21.10.2019 berš vakerelapes o rdoipe so našti te perelpes thaj te ikherelpes.

Ano sa akava nane halovibaske sar anelapes o paluno lafi kana i Ramiza na rodinga mukhipe  kuvibaske ano urbanistikano plani ano marti akava berš, aso olakoro kher bi te avel o paluno lafi tar i Komuna  sas pelarduno.

Pošukar  vakerdo  o urbanistokano planeri tano datirime  tar 21.10 (thaj odova anglal jek dive te pelarelpes o kher), sa akava resarela ano na halovibe..

Pobuter drabaren ano teluno linko

http://www.portal-udar.net/nakon-sto-joj-je-kuca-srusena-ramizi-fejzagic-odbijen-zahtjev-za-urbanisticku-saglasnost/

Hazri kerga:Erđan M.-Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE