Blog Rig 205

Pendarovski ani Francija –ka ovelle dikhipe e presidenteja tar Francija Makron

Претседателот Стево Пендаровски од денеска до 13 ноември ќе престојува во Франција каде што ќе учествува на Парискиот мировен договор, а утре, како што е потврдено, ќе има средба со францускиот претседател Емаунел Макрон. Пендаровски ќе има можност директно од шефот на француската држава да ги слушне ставовите на Франција за проширувањето и за новата методологија на преговарање. Најави дека пред Макрон ќе ја повтори позицијата дека евроинтеграцијата на Северна Македонија нема алтернатива и оти земјата е подготвена да продолжи по тој пат, независно дали тоа ќе биде според досегашната или по новата методологија што ја заговара Франција. Истакна дека реформите не ги правиме за европските бирократи, туку за нашите граѓани и промената на името не е единствен наш адут.Слободно може да не враќаат колку сакаат назад, но битно е да почнеме бидејќи навистина испорачавме се што беше од нас побарано во изминатиот период, изјави Пендаровски.

Presidenti tar Republika Utarali Makedonija Stevo Pendarovski  tar avdive đji ano 13 Noemvri  ka lel than ani Francija ano sansaralo phanlo lafi,  aso tajsa  sar so si vakerdo  ka ovelle dikhipe  thaj e Francijake presidenteja  Emanuel Makron.

Pendarovski ka  ovele šajipe  direktno te lel than e šefensar tar Francijaki raštra te šhaj šunela e šartoja  tar Francija baš buvlaripe thaj nevutni metodologija ano lavkeripe.

Havlarge  anglal o Makron akaja pozicija ka iranelpes palpale  telal evrointegracija tar Utarali Makeodnija  sostar nane aver alternativa e raštrake thaj sa odoleske i raštra tani hazri.

Amen e reforme na keraja baše evropake birokratija, numa baš  amare đianenge  thaj o iranipe tar amaro anav nasas salde amaro aduto.

Šhaj kobor mangena te iranen amen palpale , numa valanutne si te tavda e buthi kheripnaja sostar amen sa kergem odova so sas rodimale amendar  ano nakhlo vakti, vakerga o Pendarovski.

Hazri kerga: Nedmedin A.-Roma  Press

 

 

 

Lepa Brena lela than ko nišankeripe 500 berša tar nišankeripe e dizjako Kumanovo

Лепа Брена вчера  го  одржи најавениот концерт на Градскиот плоштад во Куманово, по повод прославата за 11 Ноември – Денот на ослободувањето и 500 години од постоењето на градот. Скоро сите кумановци и гости од други градови вчера беа на градскиот плоштад каде уживаа во хитовите на балканската музичка ѕвезда Лепа Брена, која настапи по повод прославата за 500-годишнината од постоењето на градот. Преда да ја отпее „Југословенка“ која ги врати постарите на некои подобри времиња, имаше кратко обраќање и Градоначалник на Општина Куманово Димитриевски и спектакуларен 15минутен огномет. Концертот  започна во 20. 30 часот со настапот на домашните пејачи: Нино Величковски, Маргица Антевска, Сандра Милковска, како и гостите од Србија, дувачкиот оркестар на Бојан Ристиќ. Како дел од прославата за празникот, синоќа концерт одржа и поп пејачот Џенан Лончаревиќ и групата „Некст тајм“.

Lepa Brena erati ikherga o havlardo gilavutno koncerti  ano Ataresko ploštadi ko Kumanovo. Aso o sajdipe akale divesesko si sebepeja tar nišankeripe 500-la berša e dizjako Kumanovo thaj  11 Novembro sar dive Tromakeribasko.

Savore dizutne tar Kumanovo aso misafirija thaj tar avera dizja erati lele than ano Kumanovo savensar kherge peseske bare ilesko hošipe  e hitensar thar gilja e maj šukar Balkaneske gilavutnaja Lepa Brena.

Anglal te gilavel i gilji ,,Jugoslovenka“  dengapes šajdipa thaj te lel than ano lav keripe o Šerutno Kumanovako Dimitrievski thaj pal odova sas spektakularnikano 15 dakikongoro muklo havajakojagalo (ognomet).

Koncerti tavdinga  gilavibnaja tar 20:30 dakikija thaj odova gilavge anglal e kherutne gilavutne thaj odova o :Nino Veličkovski,Margica Antevska,Sandra Milkovska  sar thaj e miafirija  tar phudibnasko bendi  telal o vas tar virtuoyi o Bojan Ristik.

Aso anglal jek dive tar o centralnikani manifestacija  sas panda vi jek dive  gilavutno koncerti saveste lele than  o pop  gilavutno Đenan Lončarevik thaj i kupa ,,Neks tajm“

Hazri kerga:Tim ROMA PRESS

 

 

 

 

Колумна-Пописот и политиката на Ромите во Р.С Македонија – Севгул Абдула

Пописот на населението од 1991-та година беше со нецелосен опфат, во 1994-тата година повторно се спроведува попис на население (нетипично) во рамките на истата декада. Пописот на населението од 1994-та година, е прв попис во Република Северна Македонија по нејзиното осамостојување.

Додека пописот на населението од 2002-та година е последниот успешен спроведен попис на население во Република Северна Македонија. Целта на пописот е да обезбеди целосни, квалитетни, ажурни и меѓународно споредливи статистички податоци за демографската, социо-економската структура на населението и домаќинствата, заради задоволување на потребите на државните институции, безбедносната политиката, макро-еконмската политика, општата политика, бизнисот како и корисниците во државата и странство.

Пописот пак кое беше започнат во 2011-та година бил неочекувано и за јавноста сеуште нејасни околности откажан. Денес фицијално располагаме единствено само со застарените податоци добиени од последниот успешно спроведене попис од далечната 2002-та година, ревидирани сеуште нема.

Политичкото движење на Ромите

Во делот на политиките кои ќе ги поддржувам(е), би сакал да сме и тука на чисто. Генерално ги поддржуваме сите политики на оваа или друга идна влада, бидејќи познато е дека владите и политичарите се менлива категорија, кои тежнеат кон унапредување на вашите права, но исто така и на нашите, на Ромите. Тука многу важен момент е да не се занемарува дискриминацијата која се уште постои кон Ромите или дискриминацијата кон која било друга етничка заедница.

Поддршката традиционално била секогаш дадена од ромската заедница, но гаранцијата за подобрување на општественото живеење на Ромите останува само еден голем знак „?„. Поради големата досегашна незаинтересираност за демократскиот развој на Република Северна Македонија од страна на политичките чинители, се чини дека ние се уште ќе останеме само со декларативни гаранции во секое политичко делување. И тогаш се поставува прашањето „Зошто„?

Интеграцијата како збор значи спојување на сите делови во една голема целина, но да не се занемарува фактот дека целина од само два ентитета без другите не е интеграција. Таквите процеси водат кон разединување и маргинализација на ромите во Република Северна Македонија.

Можеме да видиме дека пристапот кон „црниот„ народ сеуште не е еднаков и овој народ не е еднакво прифатен и почитуван, За жал, кај нас сеуште постои расизам, говор на омраза и насилство на мнозинството врз малцинството. Тоа секојдневно имаме прилика да го гледаме преку медиумите, социјални мрежи и веб порталите.

Но, дали правиме нешто по однос на тоа? Дали се трудат Ромските политички претставници на такви дејствија да реагираат или мудро ги занемаруваат таквите случувања со цел да не го изгубат своите места и својата лична сатисфакција. Продолжуваме да си молчиме, и си велиме: – Добро, ќе има некогаш и подобри времиња и случувања кон самите нас. АМА КОГА?!
Да се вратам во темата со Пописот.
Kога се говори за Ромската етничка заедница, со последниот попис се укажува дека 53.879 луѓе се изјасниле како Роми. Неофицијални податоци спроведени преку анкети од меѓународни организации, невладини организации како и ромски активисти, укажуваат дека станува збор за многу поголем број на граѓани кои се изјаснуваат како Роми во Р.С Македонија.

Поради неколку причини, вистинскиот број на Ромите во Македонија е тешко да се одреди. Кумулативната како и систематската дискриминација претставуваат коренски причини за симптомите на Ромите, каде што во нивната ситуација се вклучени високи стапки на невработеност, ниско образование и друго. Преамбулата на Уставот на Република Македонија, ги препознава Ромите како етничка заедница, заедно со Албанците, Турците, Власите, Србите , Бошњаци и другите. Според најавата дека, пописот на населението – без графа за етничка и верска припадност – би можел да наиде на сериозен отпор, па дури и да предизвика бојкот од помалите етнички заедници, тука се наоѓа и Ромската етничка заедница како колатерална штета.

На Фејсбук веќе дејствуваат поголем број на групи кои стравуваат дека со помош на Балансерот Ромите веќе ги губаат своите загарантирани број на места за вработување.

Затоа што некои припадници на другите етнички заедници почнаа во графата за етничка припадност да се декларираат како Роми и да ги користат вработувањата кои според балансер им припаѓаат на Ромската етничка заедница.

Од тука се наметнува прашањето до Ромските политички претставници: Ќе бидат ли глуви и неми на овој многу важен момент што се случува поврзано со балансерот, или ќе се чека да бидат реализирани злоупотребените вработувања кои припаѓаат на Ромската заедница. Познавајќи Ромски претставници и лидери кои од поодамна директно учевствувале или сеуште учествуваат во реализација на такви злоупотребени вработувања, во некорист на Ромската заедница, песимистички уверен сум како тогаш, и сега – дека за жал и во иднина Ромите се уште ќе бидат злоупотребени со помош на Балансерот.

Севгул Абдула Дипл. Детектив и Криминалистика.

Danstudio Almir avdive nišankerela 15 berša buthi kheripe ani Holandija..

Најшироко дискутирано и популарно во Друтен и околината е Flashdance. Ова е само-осмислена танц од Дансстудио Алмир и не може да се направи во други танцувачки студија или клубови. Flashdance е модернизиран танц на Електро, хип-хоп, Streetdance, Popping, Locking и Krumping. Дансстудио Алмир ги комбинираше овие танци и ги стави во нов слој, тоа е побрз и потежок од другите танцови стилови. На Flashdance споменатите игри се среќаваат, само музиката е повеќе ремикс, а музиката се користи и од 70-тите до денес. Оттука и името Flashdance, блиц помеѓу танцовите стилови. Главниот лик на ,,Дансстудио Алмир,,  Алмир Абдула, роден е во Скопје,-Ром кој сега живее и работи во Холандија, успешен во својата работа како учител на ,,Дансстудио Алмир во модерниот Flashdance во Холандија.

o

Maj buvle kerlapes  lafi ko ,,Druten” thaj buvle tari akaja dis ki Holandija  baši o Flashdance.  Thaj akava tanci tano korkoro gndimalo thaj ando ki akaja dis taro akava ,,Dansstudio Almir” thaj, našti te kerelpes aver tancija kelina ja palem nevutne klubija ko akava than soske but si bari i konkurencija, thaj našti resarena akava resaribe taro akava ,,Dansstudio Almir’’ ki holandija savo anga bari atrakcija maškar e Holandijako đihani -vakerena e Holandijake medie.

Nane festivali saveste lela than o dabstufio Almir a savo na ikherrla o jekta thana, numa ani sasti Holandija isile baronikkeripe odoleja so sikavga jek nevi khelibnaski disciplina taro maj tikore čavore thaj đi o maj bare.

Akanasaske ano akava dans studio isi baro numero thar manhin khelibnaske thaj sikhlovibaske o moderbikabo kheli aso aso avdive pherena jubilejno 15 berša buthi kheripe tar danstudio Almir.

ROMA PRESS SAR TIMI MANGAJA BARO SUKCESI THAJ PANDA BUT BERŠA BUTHI THAJ REZULTATIJA ANDE THAJ RESARDE BAŠ O DANSSTUDIO ALMIR THAJ BAHTALE 15 BERŠA..

Hazri kerga: Neđmedin A. Erđan M. Timi Roma Press.

Reakcija tar PDPR baš bukarnipe narom ano romano than- Aksel Ahmedoski

Reakcija od PDPR vo odnos na dolu navedenata odluka za izbor na kandidat po javen oglas kade na mesto predvideno za pripadnik od Romskata zaednica e izberen pripadnik od ne romska zaednica ispratena do webtv portal Roma Press:

Drzavjanite na Makedonija spored ustavot mora da imaat ednakvi prava i slobodi bez ogled na nivnite karakteristiki i nee dozvoleno ogranicuvaweto na istite po nitu edna diskriminatorska osnova megu koja i nacionalnata pripadnost,,Sekoe nepravedno pravewe razlika ili neednakvo postapuvawe,isklucuvawe,ogranicuvawe iii davawe prednost vo odnos na drugi lica ili grupi vo pogled na sirokiot spektar na diskriminatorski osnovi(megu koi nacionalnata pripadnost) e Diskriminacija,Afirmativnite merki odredeni so Zakonot za sprecuvawe i zastita od diskriminacija treba da obezbedat ednakvost i na romskata zaednica za zabrzano vklucuvawe vo opstestvoto posebno vo podracjeto Vrabotuvawe bidejki istata e neednakvo tretirana na pazarot na trudot vo javniot i privatniot sektor.

Vo taa smisla super neverojatno e indikativna -somnitelna odlukata za izbor na kandidat po Javen Oglas podolu navedena a so naslov,,Efekti od pozitivna diskriminacija,,Aloo graganite ne se naivni,Stakleno cista zloupotreba na pozitivnata diskriminacija,Cista dogovorena krazba na rabotnite Romski pozicii koja nee slucaj samo vo ovaa institucija,ovaa veke e vospostavena praksa,Za vakvata sostojba pred edna godina alarmirav vo vlada i kaj pratenikot Ibraimovski koj se pravi i gluv i slep molci pred nesporni fakti no ne slucajno,specijalizant za dogovor vo cetiri oci,Smislena rasprodazba na rabotni mesta,Ova e receptot na pratenikot i na segasniot minister bez resor za ubivawe na idninata na mladiot perspektiven romski kadar i ustite im se otvaraat od sreka vo razmer od 6 na 3 koga slusaat kako mladite ni begaat,Znate da se zakanuvate so krivicni prijavi i povici za fizicki presmetki so neistomilsenici a vo vakvi vasi konstrukcii koi za vas se opstokorisni molcite i za se Zaev e kriv a e malo morgen koj lazete,nikoj ne vi veruva ke se smeete uste malku

Reakcija bičaldi đi ko Roma Press

Reakcija tar Vastaluni tar Gerijatrija Skopje- Salija Ljatif..

Pal pobaro čhingarutno hramipe ano Socijalno mreze baš o bukarnipe tar o Vlatko Kalcinoski savo deklariringapes sar Rom, aso i doš čivdi upral Direktorka ani Gerijatrija Salija Ljatif, anglal tikno vakti bičavga đi o Roma Press piri reakcija.
Drabaren ani Makedonikani čhib.

Долго време размислував дали да споделам свој став во врска со веста која ја шират одредени портали, чија задача им е да шират невистини и контрадикторности во врска со работењето на установата кадешто сум директор повеќе од 2 години.
Интересно, од уста не сум им излезена,ама барем по добро некогаш да споделат пошто многу направив јас и мојот тим, за пациентите, за вработените, за установата.
ДА, за дејноста!
Само едно не можам да сфатам, моите Роми.
Ах мои драги Роми, толку ли лесно ќе дозволите да не разединат,да ви ја поткопат довербата, после сите успеси што сте ги виделе годиниве наназад.Малку ли се?
Јас, како најмлада директорка во македонското здравство,успеав да ја трансформирам установата од завод во болница, успеав да вработам многу лица, особено важно Роми, од секој кадар : медицински,технички,помошно технички.Со мојата позиција, помагав и помагам многу Роми да добијат здравствени услуги во јавниот здравствен систем и многу важно,не Ромите да запознаат Ромка докторка, која ги руши стереотипите и предрасудите за Ромите кои владеат во ова стереотипно општество.
Жално е многумина од вас кои ме знаат и имале можност да побараат помош додека биле болни, нивните семејства, пријателите…мојот телефон секогаш им бил достапен а и ќе биде,јас нема да бидам како дел од вас!
На многумина од вас, ви понудив поддршка за работно ангажирање, доктори, сестри,економисти,правници и сл.ама сте одбиле,велејќи : ‘’не сакам да работам таму, да менувам пелени,платата е многу ниска,задоволна сум со договорот на дело кој го добивам од невладината организација’’ и сл.
Не знам дали знаете, ама ете да ви објаснам..согласно со новиот закон за административни службеници во јавното здравство, постапката во целост ја спроведува Агенцијата за државни службеници.Постапката трае прилично долго, кога завршува бројот на лица за кои упатив барање за вработување ми ја доставуваат како одлука за избор. Во однос на националноста, секој од кандидатите кои се пријавуваат се изјаснуваат како се чувствуваат во моментот,право кое не може да им се одземе.
Со ова сакам да ви кажам , дека се оградувам од било какво кршење на постапката,злоупотреба на службена должност и сл.

И на крај, спомнете не некогаш по убаво…
На пр. дека сме единствена установа од таков тип во државата ,за успесите кои ги достигнуваме во насока на подобрување на здравствените услуги за пациентите, вмрежување и голема почит и восхит од установите во странство.

Правете го тоа, го заслужуваме!

Со почит,
вашата Ромка !

DENDI ĐI REDAKCIJA ROMA PRESS

Romani izlozba ani komuna Šuto Orizari ..

Erati tar 18: 30 dakikija ani komina Šuto Orizari putergaoes i Romani izložba tar Birađjaki organizacija Romano ilo tar Skopje.

O putriba sine ole šajioe te ikerel ole o Ministeri bizo resori tar aktuelno Rađi Muzafer Bajram aso pali oleste o Presidenti tar Romano ilo Branko Petrovski pal oleste buvlo sa đandipe dena hulin o koordinatori e proektesko o Daniel Petrovski

O Sebepši putribaske i asavki izložba ani komuna Šuto Orizari kamlapes so popašeder te oven penđarde e dizutne e komunake Roma thaj te penđarenpes  e Romane historijaja, detaloja tar tradicija, muzikane instrumentoja,  zanaetoja, šehija, foto mesažoja thaj sa o aver so garavelapes telal  o Romano identiteti. Aso akale izložbako ikheripe bešela o dumo tar Ministeriumi baš kultura.

Hazri kerga: Roma Press

Romano kulturako centrumi ,,Barikanipe” erati ikherga i havlardi poetikani rakh..

Ромскиот културен и медиа центар БАРИКАНИПЕ од Скопје на  07.11.2019 год ја оддржа најавената поетски вечер на творби на Ромски јазик за потребите на „ЕУРОМОНД 21“. Проектот се реализира во рамките на програма за проекти од национален интерес во културата за 2019 година од Министерството за култура на Република Северна Македонија.
На конкурсот се пријавија автори кои творат на ромски јазик, поетски творби кои се создадени на литературен ромски јазик или на било кој дијалект на Ромскиот јазик со препев на истата и на Македонски јазик. Настанот се одржа во Дом на културата ,,Кочо Раци” од 18:00 час.  Желбата за учевство како и посетеноста помина на задоволително ниво, укажуваат од Ромски културен и медиа центар Бариканипе.

E sajdipnaja e Romane Čhibjake o Romano kulturako centrumi ,,Barikanipe,, tar o Skopje ano 07.11.2019  berš  ikherga i havlardi poetikani rakh tar tvorbe (gajatibe) ani Romani čhib tar valanipe  e organizacija ,,Euromond 21,, O sasto Proekto kergapes oleske realizacija tar programa e  Ministeriumeski baš kultura tar Republika Utarali Makedonija.

Ano naklo konkursi nakhla ko šukar ikheripe thaj odoleja lele than manuša save hramonena Romane gilja thaj pustika thaj isi olen mangin te hramonen ani piri hasuni dajaki literaturnikani Romani čhib.

Ano jek vi akava aktiviteti tavdinga  tar 18:00 ari ano ,,Kher e Kulturako Kočo Racin-Skopje,, Ikhergapes kulturaki programa ano drabaripe Romane gilja tar penđarutne neve numa thaj purane poetoja manuša,  save nakavge poro đjidvipe ano gajatipe.

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

 

 

Avdive putrelapes izložba anavkerdi,, Milenium tar Indija sa o Roma Identitet”

Abdive tar 18:00 ari  anglal sportikano centrumi  ani komuna Šuto Orizari putrelapes  I havlardi izložba ,, Milenium tar Indija sa o Roma Identitet”-o avibe baš e diutne tano puterdo savorenge.

O Sebepši putribaske i asavki izložba ani komuna Šuto Orizari kamlapes so popašeder te oven penđarde e dizutne e komunake Roma thaj, odova  e Romane historijaja, detaloja tar tradicija, muzikane instrumentoja,  zanaetoja, šehija, foto mesažoja thaj sa o aver so garavelapes telal  o Romano identiteti.

Aso akale izložbako ikheripe bešela o dumo tar Ministeriumi baš kultura telal napija realiziribaske tar  i Birađjaki organizacija ,,Romano Ilo” tar o Skopje, aso sar koordinatori tar akava proekti tano o Daniel Petrovski.

O kuvibe thaj dikhibe  ani izložba ka ovel puterdo thaj  bi lovengoro.

Hazri kerga:Erdan M.-Roma PRESS

 

Folkloresko festivali ,,Jekipe Kumanovo 2019’’ telal organizacija Rušit Šakir..

Традиционално, како и секоја така и оваа година, се одржа фестивалот на Rомски фолклор “Јекипе Единство Куманово 2019”, во рамките на кој се одржа и “Рома Фешн”, во организација на Ансамблот на народни ромски игри и песни “Рушит Шакир”-Куманово, а по повод Јубилејот 500 години од постоењето на Куманово. На фестивалот настапија културно-уметнички друштва од нашата држава и Република Србија и тоа од градовите: Прилеп, Делчево, Скопје, Куманово и Бор.

Tradicionalno sar sakoja  berš vi agaar akava berš i diz Kumanovo sas penđardi telal pobut kulturake thaj umetnikane resaripe save kerdile  akava kurko maškar e Roma thaj i sasti diz Kumanovo.

Tradicionalno folkloresko  festivali ikerdilo  telal o anav ,, Jekipe Kumanovo2019 ” thaj sa akava resardilo ano pervazija  tar Roma fešn,  Aso o sasto resipe  ikherdilo telal organiziribe tar bute beršengo penđardo  Ansambli tar Đihaneske Romane khelina thaj gilja ,,Rušit Šakir-Kumanovo”, aso kerdilo thaj o jubilej tar sađjivdipe tar 500 berša e Kumanovako.

Ano festivali lele than  kulturake umetnikane  khedina tar amari them numa thaj tar Srbija, aso amare dizjendar  e folkloreskere khelina resarde tar Prilep, Delčevo, Skopje, Kumanovo thaj Bor.

Ano putribe e festivalesko sas šajipe te putrel ole o dat e dizjako  tar o Kumanovo o Maksim Dimitrievski thaj o Presidenti tar ,,Rušit Šakir ”- Samet Salievski.

 

 

Hazri kerga:Roma Press

 

- Reklam -

KOLUMNE