Blog Rig 257

But bare tate vaktija đjakerenapes te tavden thar avdive havlarena kothar o UHMR

Од денес до сабота ќе преовладува стабилно и многу топло време со максимални температури кои на повеќе места ќе надминат 35 степени. До недела во попладневните часови повторно ќе има појава на локален пороен дожд и грмежи, а максималните температури ќе бидат во постепено опаѓање.
Прогноза за 14.06.2019
Минимална температура: 14°C до 22°C
Максимална температура: 31°С до 39°C
Претежно сончево и многу топло. Ќе дува слаб до умерен ветер од североисточен правец. УВ=9

Прогноза за 15.06.2019
Минимална температура: 13°C до 22°C
Максимална температура: 29°C до 37°C
Претежно сончево и многу топло. Ќе дува слаб до умерен ветер од североисточен правец. УВ=9

Прогноза за 16.06.2019
Минимална температура: 13°C до 21°C
Максимална температура: 28°C до 36°C
Сончево и топло со мала до умерена облачност, попладне со локална појава на краткотраен дожд.

Kothar avdive thaj đji ko savato ka resarel o vakti  but tato thaj bare digreskere učhipnaja savo ka resarel thaj đji ko 35 digri.

Purano kurko  đji kušlukoskere arija đjakerelapes  ko aver fori te resarel ko iramalipe e vakteskoro biršimalipnaja, thaj ko adava dive pohari ka perel e tatipnasko vakti.

Sar so vakerena o informacie  thar UHMR akava vikendi ka ikerel amen o tatipe thar tavdipnaja kothar 13 digrija  thaj đji ko 37 digrija  sasto kurko.

Hazri kerga: Roma Press

 

 

 

 

Na delapes geto –penzija e Makedonijake Romenge

Судот во Берлин донесе одлука дека на Ромите од Србија и Северна Македонија не им следува т.н. гето-пензија. Пресудата сѐ уште не е правосилна. Според историското вештачење, во времето на нацистичката окупација во Србија и Македонија немало гета за Роми, ја образложи судот својата пресуда, која ќе биде применета за сите слични случаи. Поради тоа, на тужителката од Србија, родена 1934 година, не ѝ следува старосна пензија од Пензискиот фонд на Германија, пресуди судот. Тужителката во својата тужба, поднесена во 2015 година, навела дека во време на нацистичката власт, во периодот од 1941 година до септември 1944 година, таа престојувала принудно во Смедеревска Паланка, Србија.Таму била под надзор на германската војска, а контакт со остатокот на населението ѝ бил забранет. Иако сѐ уште била дете, работела на нива и чувала стока, а во замена за тоа добивала храна. Дури по повлекувањето на германската војска смеела да се врати во своето родно место. Судот смета дека Ромите во Србија и Македонија во времето на нацистичката окупација не живееле во гето, односно уште пред војната постоечките сиромашни населби на Ромите по почетокот на нацистичката власт не се претвориле во гето во смисла на законот за гето-пензии.

Adelati ano Berlin  alone lafeja bašh e Roma ani Srbija thaj Utarali Makedonija nane te delpes olenge  geto penzija. O paluno lafi thano ando numa nane panda ko takati.

Sar so kergapes historikane veštaibe, ko vakti thar  nacistikani  okupacija ani Srbija thaj Makedonija na sine geto  bašh e Roma, buvlarela o info o adelati kaske ka ovel lengardi  baši sa e asavke jekhajek čipote. Bašh akava bašh i vaydimi pukavimi thar Srbija, bijandi ano 1934 berš, na preperela olake  phurengi penzija kotar o Penzijako fondi  thar Germanija, vakerga e adelatesko paluno lafi.

I dizutni kotar i Srbija khi piri pukav savi denduni sas ko 2015 berš, hramonga ki olate bašh o vakti kotar nacistikani rađji, ko vakti kotar o 1941 berš đji ko septemvro 1944 berš, voj sine takateja andi te đjivdinel khi Smederevsko Palanka, ani Srbija. Voj tadani sine čhavoro, klerela sas buti ko puvjalipe thaj arakhela sas đjanvarija (stoka, životina)

Thaj tadani olake thar germnaijake rađjale na mukena ola sas khnaikaja te ovela kontakto, thja baši olakiri buti so kerla delapes  sas olake hajbna.

O Adelati paluno lafi anga bašh Srbija thaj Makedonija ko vakti thar nacistikani okupacija  na đjivdinena sas ano geto, ja pošukar vakerdo anglal o maribe  e agar penđarde čhorolikane  atarija e Romengere ko anglalipe  e nacistikane rađjake na sas kerdune olendar getija, te šhaj ola te pheren o dajatve lejibaske  geto-penzija.

Hazri kerga:Roma Press- lendo thar dw.com/

Ko 300 metrija kotar e Roma đjivdinena avera etnikane kedina, numa e Roma đjivdinena maj bilače

Иако живеат блиску до други заедници, Ромите во Западен Балкан имаат различен пристапот до пазарот на трудот, образование, водоснабдување или електрична енергија, како и услови за домување, покажува истражување на Светска банка Ромите во Северна Македонија сочинуваат 9,6 проценти од населението. Во земјите од Западен Балкан, дури и кога од нивните соседи од други заедници живеат на оддалечност не поголема од 300 метра, Ромите имаат различен пристапот до пазарот на трудот, до образование, водоснабдување или електрична енергија, како и услови за домување. Ова го покажува ново истражување на Светска Банка насловено „Излегување од кругот на исклученост на Ромите во Западен Балкан“. „Се сомневаме дека дел од причините за овие разлики лежат во дискриминацијата, бидејќи не е очекувано да има толкави разлики кога заедницата живее заедно. A токму тоа го откривме – дека има голем јаз меѓу ромското и неромското население“, вели Наталија Мијан, коавтор на истражувањето.

Jek jekheja đjivdinena pašpaše, Roma kotar purabalo balkani isiolen na jekhajek  ikeribe than ko kinobikiniba ki buti, edukacija, pajneskoro ikeripe thaj elektrikako avibe đji olengere khera, sar jek thar šarti  bašh normalnikano kerutnipe, sikavela o rodlaripe thar kerde analize  tare Sumnaleskkri banka.

Roma khi Utarali Makedonija sar dizutne ikerena 9,6 procentoja sar đihanija thar i raštra.  Ko Raštre thar Purabalo balkani, thaj kana olendar na but dur kotar  300 metrija  olengere komšije đjivdinena duz olende, hem tadani ko aver fori e Romen nanelen jekahjek lejbe than sar o avera ko ikeribe i buti, edukacija, pani,energija thaj sa o aver so si sar prioriteti bašh  jek normalnikano kherutnipe. Sa akava vakerela ole  o nevutno rodlaripe kotar e Sumnaleskkri banka anavkerdfo sar ,, Iklovipe kotar i rota thar o čhinavibe e Romengoro ko Purabalo Balkani”.

Pobuter dikhen o video savo kerdo kothar o Rodlaripe e Sumnaleskere bankako -Dikhen..

https://mk.voanews.com/a/roma-report/4953023.html

 

Hazri kerga: Roma Press

 

 

Viktor Dimovski anavkerdo bašh nevo direktori ani Agencija bašh nacionalnikano arakjipe

Виктор Димовски, досегашниот државен секретар во МНР ќе биде директор на новата Агенција за национална безбедност. Изборот на Димовски е предлог на премиерот, како што предвидува новото законско решение за АНБ, што ќе ја замени досегашната УБК. Димовски беше поранешен директор на Агенцијата за разузнавање од 2007 до 2009 година. Бил амбасадор во Србија и Црна Гора и во Израел.  Новата Агенција на чие чело застанува Димовски ќе ја замени досегашната УБК. Во неа ќе работат само дел од кадрите од тајната полиција, бидејќи најавено е дека ќе следува процес на преиспитување на сите вработени во УБК. Во новата Агенција не треба да има место за оние кои во период од 5 години се компромитирале и учествувале во незаконското прислушување на илјадници граѓани. Законот за новата Агенција предвидува и поголема контрола при користењето на посебни истражни мерки што агенцијата има право да ги користи при следење на осомничени лица.

Viktor Dimovski, đjiakanutno raštrakoro sekretari ano MNR, anavkerdo thano bašh nevo direktori  khi nevi Agencija bašh nacionalnikano arakhipe. Alosaribe e anaveske Dimovski thano bahani dendo kotar o presmieri e Utarale Makedonijako, thaj sar so si vakerdo  anlarelapes  hem sar nevi solucija  ko ANB, savi ka preperel ko than đji čirutne agencijako UBK.

Dimovski sine thaj čirutno direktori khi Agencija bašh đjanlaripa thar 2007 đji ko 2009 berš. Ikerga thaj vi o than Ambasadori ani Srbija thaj Crna Gora vi agaar ko Izrael.

Akale neve agencijate akana vov ačhola sar čekaluno manuš.

Khi Agencija ka keren buti salde  kadrija kotar e garavde bukarne thar policija, soske vakergapes  ka kerelpes rodlaripe sa e đjiakanutne bukarnenge kotar o UBK.

Khi nevi agencija havlarelapes nane te ovel than bašh okola save 5 berša kerge buti thaj kompromitiringe vi lele than nakanonesko šunibe milja manušenge.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

 

Merkel thani o baro amal e Utarale Makedonijako vakerga o premieri Zaev

Премиерот Заев со оптимизам заминува за Берлин на средба со канцеларката Меркел. Тој истакна дека од таа средба се очекуваат појасни деталји за утврдување на датумот за отворање на поглавјата. „Канцеларката Меркел е голем пријател на Северна Македонија. Со силата на нашите аргументи ќе ги соопштиме очекувањата коишто доаѓаат од ветувањето „Испорачајте, ќе испорачаме“. Извештајот на Европската Комисија е блескав и препораката овој пат е безусловна и очекуваме верификација со датум за отворање на поглавјата од Европскиот Совет, од Советот на министри и од земјите членки на ЕУ“, истакна премиерот Заев за „Телевизија 24“.

Premieri Zaev bare optimozmoja đjala ano Berlin kho dikhipe e kancelarkaja Merkel. Vov ko jekh vakerga adale dikhibaja đjakerelapes pošukar dikhle detalija bašh anlaribe  thaj đjandipe e divesko  kana ka putrelpes i nevi era e Makedonijaki.

Kancelarka Merkel thani baro amal  e Utarale Makedonijake. E takateja thar amare argumentoja ka da o havlaribe thaj odoleja ka đjakera o dendo lafi amenge thar odova ,,Tumen akana kheren, Vi amen ka khera“.

Vahtavi kotar Evropaki Komisija  thano puterdo dikhlo thaj i paluni anglal akharin sas but šukar vakerdi so valani te đjakerelpes bišarteskiri verifikacija diveja bašh o tavdipe o lavkeribe  kuvibaske nevi đjeni i Makedonija ko EU, vakerga o premieri Zaev bašh ,,Tv.-24“.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

VMRO DPMNE –Rodela kotar o Zaev te vakerel bašh soske dikhalepes e lidereja thar DUI- Ahmeti..

Зоран Заев продолжува со распродажбата на државните и националните интереси со единствена цел остварување на своите лични аспирации за власт, пари и моќ. Аболицираниот Заев и неговата криминална банда по кој знае кој пат партиските ги ставаат пред државните и националните интереси. Полека но сигурно Македонија станува непрепознатлива држава за граѓаните кои целиот свој живот го поминале во неа, но Заев не запира тука. Дали Република Македонија и натаму ќе се редефинира, дали ќе се исцртуваат нови граници? Зоран Заев е должен да им каже на граѓаните дали пред вториот круг од претседателските избори тој се сретнал со Али Ахмети и за што се разговарало на оваа тајна средба. Тој мора да запре со политиката на пазарење на сметка на државните и националните интереси со единствена цел зачувување на својата фотелја на Илинденска б.б. Функциите се минливи, а Република Македонија е се што имаме,  Зоран Заев мора да го разбере ова. Премиерската фотелја не е поважна од интересите на македонските граѓани. Од интерес на граѓаните е да се спроведе Европски попис, а не попис каков што Заев договорил на тркалезна маса, попис на матични броев. Пописот е статистичка, а не политичка операција, операција од суштинско значење за тековите во една држава.

Zoran Zaev  tavdela  te kherel kinobikinipe e raštrakere thaj  nacionalnikane interesija bašhi jek celjote  šhaj te ačhol ki rađji thaj te kerel buti pal pere interesija. Abolicirimo Zaev thaj oleskkri kriminalnikani banda nađjanelapes pali kobor  fori čivge anglal pere interesija ko than e raštrakere, vakerena kotar o VMRO.

I ponodorig e Makedonijake đihanija  save nakhle sasto đjivdipe ki olate, ka  dikhen  sar kerlapes neve  redefiniribe, ja palem ka došhivenpes neve hone.

Zoran Zaev isile plaunipe te vakerel e đihanenge  pali I dujto rota kotar Alosaribe bašh presidenti e Makedonijake dikhlapes  e presidenteja kotar o DUI Ahmeti, thaj bašhi so kergapes lafi ko akava garavdikano dikhipe. Paluno vakti thano pobuter te čhinavelpes  te kerel kino bikinipe e raštraja, salde te šhaj vov te ačhol ki piri pozicija thaj fotelja.

 

Hazri kerga: Roma Press

 

Браво ЈП Комунална, браво Македонија!

Браво ЈП Комунална, браво Македонија, го избркаа од работа „најголемиот проблем во државата„ – чистачот на ѓубре! Викендов на социјалните мрежи се појави видео од работник на „Комунална хигиена“ како мете ѓубре и наместо во канта за отпадоци, го фрла во реката Вардар. Очекувано, имаше бројни реакции, како не му е срам на човекот, каква е оваа држава во која ѓубрето од улица се фрла во Вардар, тешко ли му било да ја отвори кантата за отпадоци и слично. По ова, „Комунална хигиена“ експресно реагираше и ги информираше медиумите дека ѓубреџијата добил отказ. Добро прочитавте – ОТКАЗ! Греота човекот можеби згрешил, но немаше ли некоја друга санкција, опомена, намален доход во следните 3 или 6 месеци !
Дали е ова доказ дека треба да се удира најлесно по грбот на најслабата карика – по работникот!
А за Вас „големците„ кога ќе опердашите некој големи суми – тогаш никому ништо! Зарем овој ѓубреџија е единствениот во државава кој постапил погрешно и требаше да се казни и тоа на најсуров начин, да се остави без егзистенција? Не можевте по магарето, па удривте по самарот? БРАВО ЈП – Комунална, браво Македонија!

Bravo JP Komunalna Higiena, bravo Makedonia! Paldingjen tari buti e “majbare probleme an i them – e gjubradžija dromengoro!

O vikendi so nakhlja an o FB iklilo video kote jekh bukjarno – metladžia taro JP “Komunalna Higiena” sar đulaven o gjubre em ko than te čhivel ki kanta , ov tikno kotor taro odova gjubre frdel le ki len Vardar.

Normalno sar FB sine pherdo reakcia thaj komentaria , sar na ladžl akava manuš, savi them si i Makedonia so o gjubre taro droma frdel pe ki len em aver..

Pali kaja reakcia em video o JP “Komunalna Higiena” ekspresno kergja reakcia thaj dengja informacia ko mediumia kaj o gjubredžija si paldime tari buti! . Šukare drabargjen -PALDIMO TARI BUTI!

Bezeha o manuš šaj čače na kergja lačho akti numa na sine li aver sankcia sar so si te čhinavel pe tari plata ko avutne 3 jali 6 čhona!

Si li akava fakti kaj majlokheste šaj khuve po dume e majčoroleske a odova si o obično čorolo gjubredžia!

A tumenge o “Bare” kana ka čoren bare love – tegani ništo! Si li akava čorolo gjubredžia o majbaro problemi an i them em odoleske majpahre aktea te kerel pe leske konsekvenca – Paldiba tari buti em bizi egzistencia te nanen le te parvarel ple familia? Našti sine te khuven e here, khuvgjen e tovare. BRAVO JP Komunalna, BRAVO Makedonia!

Hazri kerga:Roma Press lendo kotar o portal Roma Times

Institucionalnikani diskriminacija mujal e Roma ani Srbija

Анита Чекиќ е млада и успешна жена. Таа доаѓа од добро образовано ромско семејство, чие образование е многу важно. Таа е дипломиран психолог, ја заврши психотерапијата. Во моментов, без постојано вработување, работи како педагошки асистент. Таа смета дека фактот дека Ромката не е причина зошто години на работа не може да дојде до сигурен договор за вработување. Свесни за нивниот квалитет, со знаење и самодоверба, тие се борат за подобра положба на Ромите во општеството. Сепак, тоа не беше секогаш лесно. Таа пораснала на едно мало место каде што немала проблеми со околината. За прв пат таа сериозно се сретна со дискриминација во средно училиште, за жал виновниците за тоа беа професори. Сепак, како петнаесетгодишна, таа не знаеше дека е препознаена. Се сеќавам дека на соученик не му се допадна тоа што една жена Ромка се осмели да учи за стоматолошка сестра – техничар.  Јас правам сé на тестот, тоа ќе ми даде три “, се сеќава Анита.

Anita Čekič thani terni Romani đjuvli, resarela thar šukar edukativnikano jeri , kaskere jerijeske  i Edukacija thani  maj importatno. Voj si diplomirimo psihologo, agorkerga thaj i psihoterapija.

Voj thani bi bukjako, numa na sakodiveseski buti  lela than sar pedagoško assistento. Voj gndinela  o fakti so si voj Romani đjuvli nane odova o sebepi te na ovela sako diveseski raštraki buti te ovela phanlo lafi. Gndipnaja bašh o kvalitetim đjandipnaja thaj korkoro pakavibnaja voj ačhovela ko odova te marelpes i pondorig  bašh jekajekh nijamalipaja te resaren e Roma  ko sasoitnipe sar sa e avera.

Đjanava nane odova te vel lokhe, voj barili ko jekh tikoro than saveste na sinela problemoja e averensar. Jek fori araklisalili diskriminacijaja ko maškarutno siklovibe, thaj tadani fuhalibaske sebepi na sine  sikhlevutne amala ja amalina, numa odola sine e profesorija. Numa tadani 15 beršengiri na gndinga so agaar ola dikhena ola.

Sine man bari mangin bašh Biologija, thaj but sikhlilumola. Jek  sikavutno telal akava predmeto dengaman jek fori te ušptav thaj diso te vakerav, thaj đji kote me kerava sas lavi pučlaman savi etnikani kedinatar avava me, soske me ko moro lavkeriba ikergum o termino –prvo. Tadanai vakerga mange akava nane termini savo ikerena ole e Srboja, Tadani gelum thar i biblioteka thaj angum i Vuđjalija  thaj sikavgum olake nane diso šukar ko leksikoni jali.., vakerela i Anita.

Hazri kerga:Erdjan M.-Roma Press lendo thar Udar

 

Velko Kajtazi kerga lafi ko ,,Nu2“ bašh e problemoja e Romenge ani Hrvatska..

Парламентарен претставник кој ги претставува 12-те национални малцинства, Вељко Кајтази , беше гостин на HRT-шоу “Недела во две”.  Имаше гласини за проблемите со кои се соочува ромското национално малцинство. Кајтази нагласува, работев  три пати повеќе само да бидам еднаков со другите. Член на ромско национално малцинство или друго национално малцинство треба да работи  три пати повеќе за да биде еднаков, истакнува Кајтази. Тој зборуваше за тоа како се занимаваше со шовинистички напади и со кои пратениците имаа такви искуства. Тој, исто така, рече дека во Меџимурје не постои ромски проблем.  Може да има проблем само со луѓето, тој укажа дека забележува  дека станува збор за некаква генерализација, но исто така нагласува дека тој тоа нема да дозволи, и верува дека одредени прашања треба да се перципираат од одредена личност, а не од целата заедница.  Од 22 национални малцинства, само ромската заедница има неколку стратешки документи. Тоа е само мртво писмо на хартија, рече Кајтази.

Parlamentaresko  viramluno (pretstavniko) savo ikerela piri poyicija sar muj kotar o 12 potikore etnikane kedina thar i Hrvatska o rajo Vlejko Kajtazi, oleskkro misafirluko ani tv HRT, kerga lavi bašh sa  e resarina phanle e potikore kedinensar. Isi pobuter havlaribe sa odova so resarela e Romensar ani Hrvtaska.

Ko anglalipe  e lavkeribnaske  o Kajtayi vakerga  sakana ko moro đjivdipe kergum trin fori pobuter buti thaj okola avera etnikane kedina te šhaj te resarav olen thaj te ovav jekahjek olensar. Thaj odoleske hem moro mesažo than sa e potikore kedinenge keren buti trin fori pobuter thar okola te šhaj te dikehn tumen jekahejk sa e averensar.

Ko jek o kajtazi vakerga  thaj e pobuter  šovinistikane buthi keripe thaj komunikacie  e  avere bičaldengoro  saveja ole sinele nakavdo vakti.

Ko jek vakerga  baši aktueln resaripe e dizjaja Međumurija nane  akanasaske disavo puterdo problemo, numa šhaj te ovel disave tikore problemoja maškar e dizutne, vov vakerga nane te mukhelpes  o saste resaqrina te kherenpes generaliyacija, thaj ulavde  disave pučibna šhaj te iklon thar disave personija numa na salde  saste dizutnendar save thane bešelutne kotar akava than.

Kotar o 22 po tikore etnikane kedina, salde i Romani kedin  isi ola nekobor strategikane dokumentoja. Numa  fuhalibaske odola ačhovena sar mule lila, vakerga o Kajtayi ko oleskkro misafirluko khi tv HRT.

Hazri kerga:Nedmedin A- Roma Press

Taro erati tavdinga dejiba i poučhi socijalnikani lovengi arka

Почна исплатата на зголемената социјална помош којашто е предвидена со новата социјална реформа. Над 25.000 семејства добија гарантиран минимален приход, којшто за поголемиот дел од нив е зголемен за дури 100 отсто. На сите домаќинства коишто имаат деца дополнително им е исплатен и детски и образовен додаток, соопштија од СДСМ. Досегашната програма за условен паричен надоместок за средно образовение е трансформирана  во право на додаток за образование. Со социјалната реформа наместо досегашниот  опфат од 3.200 деца, сега детскиот додаток користат 73.500 деца, а наместо 3.800 дечиња корисници на образовен додаток, отсега пристап имаат 64.136 деца“, велат од партијата.

Tavdinga o bajrovipe thar socijlanikano dumo savo thano dikhlardo  e nevutne socijalnikane reformaja. Upreder 25.000 jerije resarge ko minimalnikano lovengo ikeripe, thaj buteder olendar thano bajrovime  upreder 100 %. Bašh sa e jerije save isi olen  čhave dendo olenge thaj  čhavorikano thaj edukacijakoro lejbe lovengo dumo.

Socijlanikane reformaja  ko than e đjiakanutne 3.200 čhavrenge, akana o čhavorikano lovengo dumo lena ole 73.500  čhavore, ko than thar đji akanutne 3800 čhavore sar ikerutne thar edukacijako dumo, akana lena i jekhajekk arka  64,136 čhavore.

Salde e asavke socijlanikane reformensar  te lokharelpes o čhorolipe kji raštra,  jekajekipe e čhavorenge, bajrovipe e kahajipe e manušenge save thane nasvale hendikepeja, lačharaja  e anglal sikhlovibaske edukacijake thana thaj lačharaja savorenge jekh sasoitnipe, vakerena ko havlaripe e partijako.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE