Blog Rig 208

Sar ko Goražde arakhelapes solucija e Kherutnibaske baš e Roma

Ano Goražde isi mangin sar te arakelpes solucija e bute beršengere problemenge savensar arakenapes e Roma ani Bosna, numa akava fori tavdelapes ani akaja diz direktno praktikensar sar te kerelpes nevipe akale Romane jerijenge ano načhalipe e šartonensar tar olengo sako divesesko đjivdipe ano olengere khera.

DRABAREN TELEDER ANI MAKEDONIKANI ČHIB..

Покрив над главите и децата на училишните клупи
Екстремната сиромаштија, невработеноста, нерешени станбени проблеми, ниското ниво на образование се само некои од причините зошто Ромите во БиХ се меѓу најранливите категории.
Додавањето на ова е и предрасудите како и дискриминацијата што се присутни против оваа популација со тоа уште повеќе се отежнува нивниот живот.
Постигнат е одреден напредок во БиХ во однос на обезбедување уживање на правата на Ромите и нивна интеграција во општеството, а еден пример беше неодамна забележан во Горажде, каде на четири повеќечлени ромски семејства им беа дадени клучевите за новоизградените куќи во населбата Подранјен. Три куќи се изградени преку Програмата за домување и домување на Министерството за Роми, која одвои 200 000 КМ за овој проект, додека Градот Горажде учествуваше со 37.000 КМ.
Не можевме да го чекаме денот кога ќе ги примиме клучевите од нашиот нов дом и бевме пресреќни. Нема повеќе капење надвор. Само кога се сеќавам, мојата Алмедина ги четкаше забите секое утро, понекогаш со плачење затоа што е студено. Порано велеше – мамо, не сакам да ср повеке да се бањам на две дена, но сето тоа е минато. Среќни сме како семејство, ние како родители, четири момчиња и две девојчиња. Го сакавме ова засекогаш и по тешкиот и тежок живот, сега влегуваме во подобар живот што планираме да го промениме од корен. Нормално е ова да се чува и одржува, да сее некои рози и градина овде, за замаглените деца да го направат тоа навистина респектабилно – приказната за Алиса, чија ќерка Алмедина е прва девојка Ромка која отиде во Горажде.

Hazri kerga: Neđmedin A.- lendo Romski portal

Tatrikano festivali Garavde Muja-Skopje

Театарски фестивал,,Garavde muj” во организација на Невладината организација ,,Romano ilo”-Скопје.
Вчеравечер премиерно пред присутните премиерно се презентираше театарската комедија: “Прво јаболка а сега ружи“
Локација: Детски театарски центар во стара скопска чаршија (Кино Напредок)од 18:30
Режија и автор: Даниел Петровски
Актери: Џемилијана Абдулова, Рамуш Муарем, Сакип Муамет, Самсон, Даниел Петровски

Erati khelgapes thaj putergapes o Teatrikano festivali Garavde muja, aso putergala i twatrikani performansa komedija “Prvo phabaja aso akana kruške”.

Lokacija: Čavorikano teatarsko centar ki čaršija (Kino Napredok) tar18:30.
Režija thaj autori: Daniel Petrovski
Akterija: Džemilijana Dzemiliana Abdulova
Muamet Sakip, Samson, Ramush Muarem Cir thaj Daniel Petrovski.

“КОЈ СУМ ЈАС” режија и автор Џенгиз Хусеин.
Вечер 16.11.2019 Монодрама, полна енергија на сцена од 30 минути. Режија и автор: Џенгис Хусеин
Локација: Детски театарски центар – стара чаршија Час: 18:30

Hazri kerga:Neđmedin A.- Roma Press

MTSP- Mila Carovska avdive dikhlapes pretstavnikonensar tar i mreža Romane enđio organizacinensar..Video

Прашањето на интеграцијата на ромската заедница се уште е отворено. Проблемите со кои се соочува оваа заедница се поле на интерес на невладиниот сектор кој долги години во соработка со меѓународните организации се обудува да изнајде решенија за нив. Ад хок акциите на поедини организации повеќе не се доволни па поради тоа 15 ромски невладини организации формираа мрежа која работи на изнаоѓање на трајни и системски решенија за интеграција на ромската заедница.

Приоритет на Мрежата се четирите главни проблеми со кои се соочува ромската заедница: дискриминацијата, лицата без документи, домувањето и правичната застапеност во рамки на вработувањето.

O havlardo dikhipe maškar endio pretstavnikoja thaj i Mila Carovska avdive sas ano dikhipe thaj angepes pozitivnikane decizie sar barabutne te arakelpes solucie pobuter problemenge phanle e Romane đihaneja ani Republika Utarali Makedonija.

Dikhen video..

Hazri kerga: Neđmedin A.Erđan M.- Roma Press

E Romen na mukhena te khuven ani khangiri ki Slovačka

На истокот на Словачка, Ромите имаат свои верски служби. Не им е дозволено да присуствуваат на масите во црквите заедно со другите жители на селото. Кога еден свештеник се обидел да го смени, тој бил нападнат и неговиот автомобил е оштетен.
Во Пашовска Нова Вес, Ромите,иако католички,не им се дозволи влез во црквата.
Никогаш никој не рече дека можеме да дојдеме во црква. Ние секогаш ја одржувавме својата маса надвор овде, ако врнеше дожд, ќе влегувавме во една од куќите. Исто така на секоја богослужба имаме 70-80 Роми, вели Андреј Цервенјак, селски старешина за германските медиуми.
Тука, Ромите изградија капела со поддршка од Германија. Во сабота, наместо во недела, таму доаѓа свештеникот Мирослав Туршик.
Долу во црквата, тие се срамат одсиромаштијата, а децата се срамат од белите деца. Тие мислат дека се помалку вредни, затоа сакаат да останат тука, вели свештеникот.
Во близина е местото на Сариске Јастрабје. Свештеникот ги покани Ромите во црква за недела на миса, но тоа не заврши добро.
Словачките верници се побунија против присуството на Ромите, дури и користејќи спреј за да го испрскаат автомобилот на свештеникот.

Ani Slovačka na mukhena e Romen te len than ani misa kana valani te ikheren pumare kurkoneskiri thindal ani khangiri.ki mangin kana mangla jek svešteniko kodo te iranel te šhaj te kuven vi e Roma andre ani khangiri ani misa kodo na agorkerga šukar agaar sar von so gndinge.

E Roma ani akaja khnagiri resarena 70 đi 80 Roma thaj von piri misa sakana kerena la anglal i khangiri aso kana dela peske biršim kuvena ano kher andre vakerla o sveteniko, numa tar Roma lađjana vi te kuven andre sostar na đjanena sar ka diken olen e parne čhave, sostar ola gndinena so si po naimportatna tar olendar.

Aso o svešteniko kana akharga e Romen ani misa na agorkerga šukar sostar but e Slovakija pakavutne na mukhle odoca thaj sine mujal e Roma te khuven ani khangiri.

Hazri kerga: Roma Press lendo tar portal Udar.net

Mreža tar Romane Birađjake organizacie..

Прашањето на интеграцијата на ромската заедница се уште е отворено. Проблемите со кои се соочува оваа заедница се поле на интерес на невладиниот сектор кој долги години во соработка со меѓународните организации се обудува да изнајде решенија за нив.  Ад хок акциите на поедини организации повеќе не се доволни па поради тоа 15 ромски невладини организации формираа мрежа која работи на изнаоѓање на трајни и системски решенија за интеграција на ромската заедница.

Приоритет на Мрежата се четирите главни проблеми со кои се соочува ромската заедница: дискриминацијата, лицата без документи, домувањето и правичната застапеност во рамки на вработувањето.

Претставниците на Мрежата лобираат и застапуваат за конечно и системско решение за лицата без лични документи. Решение кое треба да се најде во рамки на системот, а не во решавање на поединечни случаи.
Урбанизирање на населбите во кои доминантно население се Ромите во насока на донесување на Детални урбанистички планови за овие населби, изградба на современа инфраструктура.

Последниот проблем за кој ќе застапува Мрежата е избор на Ром/ка во Комисијата за заштита од дискриминација како орган кој треба да ги заштити сите граѓани од дискриминација.

За таа цел се сретнале со дел од новинарите во Северна Македонија за актуелизирање на овие 4 столба( приоритети) од ромската мрежа како и за поголема застапеност на ромските тематики.

ROMA PRESS

Rodelapes pakiv e Romenge te šhaj len than ano Alosaribe

Заедно со лидерите на движењата кои мобилизираа 120.000 Роми гласачи за европските избори во 2019 година, започнавме дијалог со европските политички семејства за довербата на гласачите Роми и клучните прашања што влијаат врз нив: политичко учество, домување, вработување, безбедност. Првата средба беше со Сергеј Станишев (центар), претседател на Партијата на европските социјалисти. Се согласивме дека политичкото семејство на социјалдемократите треба да стори повеќе за да ја врати довербата на Ромите.

Barabutne e liderensar tar phiribe save tane mobilizirime lingardo o numero tar 120.000 milja Roma sar hangonutne tar evropake alosaribe ano 2019 berš,tavdingem e dijalogoja tar evropake politikana jerije baš pakiv tar hangonutne Roma thaj ano phanle pučibna save resarena sar valanibe e Romane etnikane kedinake ano politikano lejbe than,kherutnipe, bukarnipe thaj arakhipe.
Jekto khedipe sas ikherdo e Sergeje Stanišev, presidenti tar Partija tar Evropake socijalistija.
Ikherajamen e politikane jerijeja tar socijaldemokratija valani te kherel pobuter te šhaj te iranelpes i pakiv.
Sostar resarelapes na pakavibe maśkar e Roma odolestar so berša thaj decenie nane arakhle solucije e Romane problemonge maškar e valanipe savo trubul te kerelpes lačharibe maj but ano kherutnipe thaj bukarnipe.

Hazri kerga: Roma Press

Kernapes napija te anelpes šukar sra(redo) ani Komuna Š.O.

Во текот на вчерашниот ден направен е координативен состанок со командирите на П.С Чаир и П.О Шуто Оризари каде е договорена динамиката на работа.
Формиравме две екипи дополнително вработивме уште двајца комунални редари кои заедно со полициски службеници ке ја подобрат ефикасноста на терен.
Екипите од секторот животна средина и комуналните редари ке работат двосменски со цел да спречиме понатамошно нерегуларности од страна на физички и деловни субјекти во територија на нашата општина.
Граѓаните можат да пријавуваат на официјалната ФБ страница на Општина Шуто Оризари за сите нерегуларности по однос на загадување на животната средина.

Erati ikergapes dikhipe maškar e komandirija tar policijaki trafika Čair thaj komuna Šuto Orizari save dikhipnastar araklapes solucija tar dinamika buti kheripnaski.

Kerdi tani doperde panda duj timija save ka keren buti anonikeribe i sra buti keribnaski sar komunalnimane redarija savensar ano barabutno buthi kheripe ka oven olensar ano teren thaj policijake bukarne.

O sebepi akale buthi keripnasko tano adava so trubul te anelpes solucija e sa resaribnaske čipote save tane aktuelna thaj kerena bare problemija thaj na čalipe ani komuna Šuto Orizari, thaj akala redarija ka keren buti ano duj vaktija e diveseske.
Ano jek bičhalelapes apeli đi ko sa e dizutne te isi olen na čalipe te iranen ano kontaktoja save tane mukhle đi olende thaj đi ani rig savi tani mukhli ano fb.

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

Denapes napija te putrelpes Romano Teatro

Министерот без ресор задолжен за имплементација на Националната Стратегија за подобрување на состојбата на Ромите, Музафер Бајрам денес одржа средба со министерот за култура Хусни Исмаили и со претставници на ромската граѓанска организација „Романо Ило“ и со ромскиот познат режисер Рахим Бурхан.
На средбата се разговараше за можноста од отворање на Ромски театарски центар во Скопје.

Kernapes napija telal o rodipe tar Ministeri bizo resori thaj legarutno tar impementacija e Nacionalnikane Strategijako e Romengo ani Republika Utarali Makedonija, Muzafer Bajram ikherga dikhipe e ministereja baš kultura Husni Ismaili sar thaj e pretstavnikoja tari Birađjaki organizacija Romano Ilo- Skopje thaj o misafiri resardo tar Germanija penđardo Romano režiseri Rahim Burhan.

O napija akale dikhibnaske tano resardo te šaj arakelapes šajipe sar te putrelpes Romano teatresko centro ano Skopje saveste poro angazmani thaj buti ka dell o Rahim Burhan.

E informacije vakerna aso akava mangipe sas but počirla tar sakoja aktuelno rađji numa bare pharipnaja angapes jali te anelpes asavki solucija te delpes şajipe ano 21 zamani te ovel jeo teatreskoro Romano centro sar so iso sa e avere potikore kedinen ani Utarali Makedonija.

Ačhola te pakha ano vakti savo avela thaj kobor ka delpes čačuni zor te resarelpes đi akaja mangin thaj olaki realizacija.

Hazri kerga: Roma Press

Erati bi disoske marde trin žurnalistoja

Група од околу 7-8 луѓе, синоќа ги нападнале новинарите Љупчо Цветановски, Дејан Андоновиќ и Петар Серафимовски од Македонско Радио.
Нападот се случил на излез од угостителскиот објект „Александрија“.
Мотивот за нападот и идентитетот на напаѓачите засега се непознати.
Пред нападот немало никаква причина или претходна расправија. На лице место била повикана полиција.

Kupa tar 7-đi 8 manuša, erati puterge maribe maškar zurnalistoja Lupčo C,Dejan A,thaj o Petar S.thar Makedonijako radio.
O maribe putergapes ko avruno kotor tar o ugostitelsko objekto anavkerdo Aleksandrija.
Motivo tar putribe e maribnasko na đjanelapes numa thaj nane penđarde vi o identiteto tar e manuša save so puterge upral e zurnalistoja.
Anglal o maribe na sas šarti sostar te tavdel o maribe aso panda na halovelapes soske si resardo o maribe upral e zurnalistoja.

Hazri kerga: Roma Press

AVAJA- Havlaribe đi e Deputatija tar Makedonijako Khedipe

‼️Повик до народните избраници на Собранието на Република Северна Македонија
На ред е да го изгласате законот и институциите доследно да го применат и целосно да го решат проблемот со лицата без документи‼️

- Reklam -

KOLUMNE