pozadina-1920-1080-2


Blog Rig 229

Havlaribe tar i komuna Šuto Orizari baš o prvo kotor asvaltiribe e dromeske Indira Gandi

Известување до граѓаните на општина Шуто Оризари:

Вечер од 22.00. до 06.00.час ке биде затворена за сообраќај ул. Индира Ганди поради асфалтирање на првата фаза од реконструкција на истата.

За влез и излез од населбата ги молам возачите да ги користат алтернативните улици од Бутел и Визбегово.

Со почит,
Градоначалник
Курто Дудуш

Havlaribe tar JSP-Iramo režimi tar dromaripe baš e dromeske ,,Indira Gandi”

ЈСП информираше дека ќе биде изменет режимот на линиите 19 и 20 поради реконструкција на улицата „Индира Ганди“ во Шуто Оризари.

Ве информираме дека утре, сабота (17.08.2019 год), поради изведување градежни работи улицата „Индира Ганди“ во Шуто Оризари од 22 часот до 5 часот во недела (18.08.2019 год) ќе биде затворена за сообраќај, а во посочениот период автобуските линии 19 и 20 ќе функцинираат по изменет режим од вообичаениот.

Автобусите на линија 20 ќе возат до поранешна циглана (ИГМ), па по булевар „Босна и Херцеговина“, преку улиците „Бутелска“ и „Александар Урдаревски“ ќе сообраќаат до терминалот во Шуто Оризари.
По оваа траса, линија 20 ќе сообраќа во двете насоки.

Автобусите на линија 19 во правец кон Шуто Оризари ќе возат до кружниот тек во Топанско поле, па по улица „Лазар Трповски“, булеварите „Босна и Херцеговина“, „Македонско косовска бригада“ и „Втора македонска бригада“ до Топанско поле-Треска.
Кон Центар, линија 19 ќе сообраќа по вообичаената траса, стои во информацијата на ЈСП.

Hovavipe, hovavipe thaj salde hovavipe – reakcija tar komunako komiteto tar VMRO DPMNE

Лаги, лаги и само лаги

Денес СДС преку Општинска Организација повторно се обидоа да замачкаат очи на граѓаните од општина Шуто Оризари и да шират лаги и невистини. ОО на СДС денес одржа прес конференција на која реконструкцијата на главната улица Индира Ганди ја преставија како завршена работа а всушност работните активнозти се на почетна фаза.
( https://www.facebook.com/148427235188637/posts/2578615072169829/)

Лага е дека се реконструира улицата а всушност се работи не еден потег од 1100м како што они самите кажуваат.

Лага е дека се грижат за Безбедноста затоа што од како започнаа работните активности автобусите не ги превезуват граѓаните до последната автобуска постојка него ги оставаат на самиот влез во општината и граѓаните се приморани да пешачат кеколку километри на овие пеколни температури.

Лага е дека се грижат за сигурноста на граѓаните затоа што во општината има сообраќаен хаос секој паркира кај ќе сака, подзатанува кај ќе сака, улиците со две коловозни ленти се претвараат во четири итн.

Господа од СДС вашето завршува тука, лагите веќе не ви поминуваат кај Ромите ви го препознаа вистинското лице и важите злонамери не замо во општина Шуто Оризари туку во целата држава. Тоа го докажаа на преседателски избори а ќе го потврдат на следните парламентарни.
На видеото можете да ја видите реалната слика и да се уверите на она што ние го зборуваме.

 

Lačharelapes sasto šerutno drom Indira Gandi-Šuto Orizari..Video

После неколку децении во општина Шуто Оризари, целосно се реконструираше улицата Индира Ганди која е најзначајната сообраќајница и воедно е лицето на оваа општина.

Градиме по план! За градските власти предводени од СДСМ и градоначалникот Петре Шилегов секој е важен!

Реконструкцијата на улицата Индира Ганди се изврши во должина од 1.100 метри, на потегот од раскрсницата со улицата Босна и Херцеговина и булеварот Словенија до улицата Бутелски венец.

Romani đjuvli vazdinga bangivalo procesi ano OON mujal o Mateo Salvini

Нејзиното име е Ѓиулија Ди Роко, таа е Рома и живее во Абруцо. Неговата жалба до министерот за внатрешни работи Матео Салвини, опишана како „расистичка“, дојде во Обединетите нации. Напишала извештај во кој истакнува како владата, која треба да ги претставува и да ги брани италијанските Роми и Синти, присутни во Италија од 1300 година, ги користи како цел за својата изборна кампања. Извештајот ќе го презентираат членовите на  Светската федерација на Ромите, кои деновиве ќе бидат во Обединетите нации. Целта на жалбата, како што потенцираше Ѓоулија Ди Роко, е „да се запре бесрамната расна омраза, да се отстрани пред историјата на минатото, со своите ужасни последици, може да се повтори“. Всушност, Ди Роко потсетува на прогоните, тортурата и тешката дискриминација на која биле подложени Ромите и Синтите, особено од нацизмот на Хитлер. Невидено насилство кое однесе илјадници невини жртви, нанесувајќи огромни страдања и шири крв и смрт насекаде.

Romani đjuvli  Giulija Di Roko,  savi đjivdinela ani Abruco, denga fuhalin  bašo ministeri andrune bukenge  ani Italija Mateo Salvini, hramome sar ,, rasisti“ savi resarga ano Pašakerde nacie.

Voj hramonga vahtavi tar aktuelno rađji sar trubul te arakhel thaj te ikherel e Italijake Romen thaj Sintoja , save manuša tane thanirime ano akala thana 1300 berša, aso vov salde lelalen ano celjo kana trubul oleske ani oleskiri  alosaribnaski kampanja.

Ano vahtavi vakerlapes  sa akala hramoba te oven prezentirime anglal e đjene tari Sumnaleski  federacija e Romengi, aso akala dive von ka oven  ano bešipe ko Pašakerde Nacie.  O Celjo akale vahtavesko sar so vakerla Giulija  Di Roko,  salde daja olen  ano đjandipe  tar  sa akava so kerlapes upral e Roma, Te čhinavelpes akaja upral amari manušikani holi thaj na mangipe, anglal sa akava te hramonelpes jali te tavdel i ponodorig amare purane historijaja, sostar akale resaribnaja čhivelapes  amenge gndipe so iranelapes pal pale odova so kergapes but čirla upral e Roma, thaj akana ano nevutno vakti kerlapes pal pale tortura, diskriminacija  upral e Roma thaj Sintoja, jekhajek sar so kerla sas o nacizmo tar o Hitler.

Akaja si bari dar so čivlapes upral amende,  sakone tanende  isi bidošale  mudarde manuša,  bari dukh thaj bilačipe buvlarelapes dikhlo e manušikane rateja thaj mudaripnaja, vakerla  Di Roko.

Hazri kerga: Neđmedin Abdula –Roma Press lendo tar akava linko: https://www.tpi.it/2019/08/14/rom-denuncia-salvini-onu/

 

 

 

 

Ani Brčko arakhelapes solucija kherutnibaske 25 Romane familienge..

За 25 ромски семејства во населбите Прутаче, Горњи Рахичи и Иличка кај Брчко, станбеното прашање наскоро ќе се реши преку заедничка програма на Министерството за човекови права и бегалци на БиХ и Секторот за домување за бегалци и раселени лица од владата на округот Брчко. Станува збор за изградба на 5 куќи во населбата Прутече, две куќи во населбата Горњи Рахиќ и населбата Иличка кај Брчко, а 18 ромски семејства беа избрани за рехабилитација на станбени згради низ целиот округ Брчко. Многу деца Роми се родени, израснати, луѓе се жени, имаат семејства и немаат каде да живеат. Ние ке  им предложиме на Комитетот да се издвојат средства за легализација на згради и земјиште што не се легализирани, така што луѓето ќе можат да продолжат да аплицираат за решавање на проблемите кои се многу критични. Има многу бездомници, особено во Прутече – објасни Ćазим Салиховиќ, претседател на Асоцијацијата на Ромите.

Baš 25 Romane jerije  ano atarija  Prutače, Gorni Rahič thaj Ilička ano Brčko, e kherutnibasko pučhipe  but sig ka ovell andi solucija  te kherelpes barabutni  programa  tar Ministeriumi  baši manušikane  hakaja thaj našle  thar BIH  ano sektori  baš kerutnipee rađjako  ko rotaripe e Brčkoja.

Kerlapes lafi  baš lačharipe  tar 5 khera  ko Atari Pruteče, 2 khera ano Gorni Rahik thaj 18 Romane jerije  ikherde tani ani rehabilitacija  stanbenikane kherengo  thar uče binala  ko rotaripe e Brčkoja.

But čhave thane bijande, arakhle , akana thane bare đjuvla thaj murša , isi olen familie than nanelen save taneste sakanutne te bešen. Amen akava rodipe  bičalaja ole đji  o Komiteto  te đaj te ulavenpes e love  legaliyacijake thaj lačharibnaske e khera , savendar pal odova e Roma ka aplicirinen te arakelpes olenge solucija thaj odova sigarutni sostar ola araklagovena ko but baro bilačipe thararibasko, vakerla [azim Salihovik –presidenti tar  Asocijacija  e Romengiri.

Hazri kerga: Erđam M-Roma Press lendo (portal-udar.net)

 

 

 

 

Šov manuša tane kuvde ani soobrakajnikani bi bah ano than Sičevska klisura-Avdive javinako..

Шестмина турски државјани се повредени во тешка сообраќајна несреќа на патот Ниш-Пирот. Од полицијата му соопштиле на РТС дека повредените биле во автомобил „Форд Галакси“ од австриски регистарски таблички. Несреќата се случила околу шест и шест во Клисурата Сичевац во близина на ресторан. Под необјаснети околности, автомобилот излетал од патот и се упатил во потпорниот зид. Клиничкиот центар во Ниш за РТС изјави дека возачот бил пренесен на интензивна нега. Тој се здобил со неврохируршки и повреди на градите. Тој е на апарати за дишење, но засега не е опасен по живот. Совозачот беше подложен на операција на слезината. Сопругата на возачот е повторно реализирана во Ургентниот центар. Таа претрпе скршеници на горната рака и на бедрената коска.

Šov  turkijake raštrale tane kuvde  ani sobrakajnikani bi bah  ano drumo savo dromarinelapes maškar Niš-Pirot. Tar i policija havlarena baš RTS  aso e kuvde manuša sas ano vordon Ford Galaksi  Avstrijake tablensar.

O bilačipe resarga ano šov o ari javinako ki Klisura  tar Sičevac ko pašipe  tar jek restorani.  Akanasaske nane penđardo soj tnao o sebepi tar akaja sobrakaJnikani bi bah , thaj sostar o vordon  ujrandilo  tar o drumo thaj kuvga ano baralo zido.

Tar Hospitaleske informacie vakerna o šoferi savo dromarinela sas e vordoneja araklagovela po phare kuvibaja thaj tano ani Intezivnikano arakhipe, vov resarga ano phare kuviba ko anglalipe e bedeniske, thaj čivdo thano  ko aparatija sulukoske.

Savore araklagovena ano hospitali thaj savorenge kerdi tani disavi  hiruško intervencija, maškar olende salde po lokhe kuvibaja nakhle e tikore čhave, lendar duj čhavore araklagovena ani čhavorikani klinika.

Anglal vakerlapes aso akava than baš e šoferija te dromarinenle po tikore sigaripnaja thaj te ovel olen pobaro dikhipe kana nakhena i Klisura.

Hazri kerga: Roma Press-Izvor:RTS

 

 

Lačharenapes thaj pherenapes 43 čhavorikane gradinke

Владата предводена од СДСМ и надлежното Министерство за труд и социјална политика, инвестираат во проширување на капацитетите на детските градинки и унапредување на квалитетот на предучилишното образование. Во периодов, се градат и опремуваат осум нови градинки а се подготвува изградбата на уште 35 објекти. Тоа се вкупно 43 нови објекти за градинки распоредени низ целата територија на државата. Почнувајќи од јунската плата, стручниот кадар или над 3.100 вработени добија зголемување на платата во просек од 16 % што е околу 3.000 денари во нето износ по вработен. Развојот и унапредување на системот на детска заштита за СДСМ останува врвен приоритет.

Rađji legardi tar SDSM thaj o Ministeriumi baši trud thaj socijalnikani politika, kerna investiribe  ano buvlaripe tar čhavorikane gradinke  thaj anglal đajbe o kvaliteto  e anglal sikhlojbaski edukacija.

Ano akava vakti, kernapes thajperenapes  8 nevutne gradinke  thaj lačharenapes  35 objektoja buvle ani sasti raštra.

Sa adava kedimalo numero legarela tar 43 objektoja .Tavdipnaja tar juni  o strčnikano kadari  tar 3.100 bukarne  resle ano učipe e čhneskere pukinibaja  tar 16%  odova tano 3.000  denarija  ko ikkeripe tar jek bukarno.

Tare partijake informacije tar SDSM vakerna amenge tano prioritetnikane e čhavengiri edukacija sar prioriteti ani amari buti.

Hazri kerga: Roma Press

Putribe maribe upral e Roma ani Gačko- Policija kerla rodlaripe baš i čipota..

На автобуската станица во Гацко, еден помлад маж претепал маж Ром пред оној полициски службеник, колнејќи се кон својата мајка. Според Хајат.ба, маж кој удрил во Рома додека бил затруени, следел автобус на Роми што сообраќал меѓу Невесиње и Гацко. Кога се симнал од автобусот, извесен Саша Лазетиќ од Невесиње почнал да му удира шлаканица и го нарекол „муслиманска и балиниска мајка“, велејќи дека тој го изгубил татко му заради нив. Недалеку од двајцата, како што се гледа на видеото на Хајат.ба, бил полицаец кој не одговорил. Покрај полицијата, многу невладини организации треба да одговорат на овој скандалозен чин, пишува Хајат.ба.

Ano Buseski trafika(stanica) ano Gačko, jekh terno murš marga avere terne Rome anglal policijako bukarno,  dejbaja sovlin  upral piri daj.

Sar so vakerena i medija Hajat.ba, murš savo kuvga  upral Rom đji kaj sas peribe e busesko  tar Roma  savo dromarinela  maškar Nevesine –Gačko. Kana hulinga  tar o busi, o manuš Saša Layetik  tar Nevesine tavdinga te pravel upral oleste maribe vasteja ano muj thaj akošlale  laforeja  Muslimansko thaj balinisko dajako, bare hojlaja vakeribnaja baši olengoro sebepi  vov našavga pere dade.

Sar so dikhlapes ano video tar Hajat.ba na but olendar dur, isi thaj policijako bukarno  savo na kerga reakcija ja te čhinavel akava incidenti. Upral so akava policijako bukarno valani te ovelle palunipe numa thaj but avera Birađjakere organiyacie  valani te ovele paluno lafi  tar akava skandaloynikano resaripe  bi došale manušensar, hramonela  media Hajat.ba.

Pobuter dikhen  Video ano teluno linko.. http://www.portal-udar.net/napad-na-roma-u-gacku-policija-istrazuje-slucaj/https://youtu.be/HokCTi8vGNg

Hazri kerga:Erđan M-Roma Press

 

 

 

Baš agorkeripe učo Edukacijako procesi tar i Nura Ismailovski maj but investiringe lakoro jeri-familija

Нура Исмаиловски е првата Ромка во историјата на Република Хрватска која дипломирала на фармацевтски факултет и биохемија и го продолжува своето образование на постдипломски студии. Денес, се залага за што поголем број ромски деца да бидат едуцирани во Хрватска. Јас сум родена во Загреб.  Детството го поминав на плоштадот Марулиќ.  Беше прекрасно за мене, затоа што не бевме оптоварени со тоа кои сме и што бевме, едноставно бевме пријатели. Овие пријателства се уште се релевантни денес, и јас сум многу среќна поради тоа, ни укажува Нура. Образованието е најдобриот предуслов за успех. Образованието во суштина е основа за постигнување на сите цели на кои ние тоа го очекуваме . Не само јас, туку се обидуваме да го всадиме и со нашите членови на ромското национално малцинство, истакнувајќи дека таа имала среќа што нејзините родители инвестирале во тоа.

Nura Ismailovski  tani i jekto Romani đjuvli ani Historija e Hrvatskaki savi agorkerga thaj diplomiringa  ano farmacevtsk fakulteto  thaj biohemija vi agaar olate baro tani i mangin sostar tavdela thaj i ponodorig edukacijake procesoja  thaj resarela đji ano postdiplomska studie. Avdive maj but kerla pestar buti ano vaydipe  o gndipe ano poterni generacija te mangen i edukacija thaj so pobuter te agorkeren pire edukacijake đjandipaja maj but ano Romane čhave ani  Hrvtaska.

Me sijum bijandi ani Hrvatska. Moro čhavoripe nakavgum ole  ano ploštadi  Marulik. But sine mange šukar, sostar na sijem sine perde ano gogja te dika  averen kotar thane thaj savej thane, jekhe lafreja savore sijam sine amala. Adala amalipa amare panda vi avdive ačhile relevatna, thaj me odoleske sijum but bahtali vakerela ano intervju i Nura. Edukacija thani i maj valanutni buti kana mangeja te resare đji ko disave šukar than.

Edukacija tani pošukar vakerdo  funda baši  resaripe sa odova so mangeja ole prekal toro gndimalo celjo đjivdipnako. Na salde  me savore amen mangaja te čhiva hor ano šero e Romane kedinake so trubul te keren odova, sar so kerge mire familie mange, me akana kerava odova  sa e averenge- sostar mere jerije but bari investicija kerge khi mande.

Đjana isi problemi ano sistemi , numa me ko aver fori pakava so but Roma ka len than ano Edukacijako sistemo, thaj salde odoleja ka iranelpes o muj thaj o than đjivdipasko ko pošukar  e korkoro kedinake-Bašh pošukar  tajsa.

Pobuter ano teluno linko: http://www.romskiportal.com/2019/08/14/nurini-roditelji-ulagali-su-u-njeno-obrazovanje-sada-ona-isto-cini-za-druge-rome/

Hazri kerga :Neđmedin A-Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE