Blog Rig 320

O Krasimirov vakerga kaj vov kergja o atako upral o bugarsko žurnalistka Marinova

Бугаринот во петокот кажа дека ја нападнал Викторија Маринова, телевизиската новинарка чие убиство предизвика меѓународна осуда делумно бидејќи првично изгледало дека убиството е политички мотивирано.

Северин Красимиров (21) е обвинет за силување и убиство со екстремна суровост во случајот на Маринова, и се наоѓа во притвор.
Бугарското национално радио објави дека кога го носеле во суд, во северниот град Русе на Дунав, тој разговарал со новинарите.

Bugarijako raštralo ko pandžtodi vakergja kaj kergja atako upral i Viktoria Marinova , tečevizisko žurnalistka kaskoro mudaripa kergja bari internacionalno debata soske majanglal dikhlja pe sar likvidacia taro politikane motivia.

O Severin Krasimirov (21) si došakerdo kaj kergja seksualno atako thaj mudaripa ekstremno formaja upral i Marinova thaj sine an o pritvor. O bugarsko nacionalno radio vakerel kana legarenale  ko kriso ki diz Ruse ov kerel sine lafi e žurnalistoncar.

„Na džanav so ulo. Našti dav man akana sa an i godi. Gelum odori em khuvgjum la oj peli. Mangljum te džav mange ama oj astargja man” vakergja o Krasimirov e žurnailistonge ko holi ko kriseskoro ofisi, vakerela o Rojters.

„Oja došalo sium but mange bibahtalipe. Našti pakjav kaj kergjum akava” vakergja o Krasimirov rovljarde krlea kana pučle le o žurnalistia dali si le plani akava te vakerel le thaj anglal o Kriso.

I Marinova (30) sine legarutni an i televizia an i emisia regionalno aktenge ki lokalno televizia ki  Ruse. Olakoro trupo sine arakhle ko jekh parko trujal i len Dunav ko 6 oktomvri. I policia vakergja kaj sine mardi, sekusalno atakujme thaj muli taro tasavipa.

 

 

,,Rasistikano”lafi taro presedentesko kandidati Petar kejsi bašo o Roma thaj Traveles

Претседателскиот кандидат Петар Кејси се соочува со негодување и повлекување на неговата кандидатура за Претседател откако тврдеше дека Ромите и Патниците не треба да бидат признати како етничко малцинство, бидејќи тие “во основа се луѓе кои кампуваат во туѓа земја”.
Бизнисменот започнал напад врз заедницата,тврдејќи: “Тие не го плаќаат својот удел во даноците во општеството”.

Presidenteskoro kandidati Petar Kejsi arakhela pe taro komentaria thaj iraniba piri kandidatura kana vakergja kaj o Roma thaj o Travelsi na trubul te oven verificirime sar etnikani jekhin, soske ola ” an i funda si manuša so dživdinen ki na olengiri them em nelaglno lokacia”.

Akava oleskoro dikhiba sine motivirime kana persi berš tari rig taro Dail sine formalno verifikujme o Travelsia sar ekstra etnikani grupa an i them.O biznismeno počmingja o atakia upral akaja jekhin vakeribaja ” Ola na pukjinen piro kotor ko danoko e themake”.

Kejs vakergja: ” Odova si baro dilinipa. Ola nane Roma jali avera”.Kana sine notirime kaj si bilačhe so kerel asavke lafia tari rig e “Independent.ie”, o Kejsi palem ačhilo ki piri gnd vakeribaja kaj kana akala Travelsia aven ko desavo kvarti “peravena i moldi e kherengiri”.”Ajde te kera analiza -Tumaro kher savi moldi ka ovel le ako si pendžardo kaj ko oleskoro pašipa isi ili nakhena Travelsia em asavke familie”.

Ov akcentiringja o konflikto an o Tipperary, kote isi šov čuče khera thaj si moldipaja taro 1,7 milionia eura, soske so o familie so dživdinen ko odola nalegalno lokacie isi štale grastenge.

Lendo Linko: https://www.independent.ie/irish-news/presidential-election-2018/listen-presidential-candidate-peter-casey-sparks-outrage-with-his-racist-remarks-on-travellers-37428508.html

 

VMRO DPMNE-Rodelapes sajdipa sar te ikaven tar partijakro djenipa e Mijalkove

ВМРО ДПМНЕ се подготвува официјално да го исклучи од членство Сашо Мијалков, поранешен прв човек на УБК и личност која со децении во јавноста е експонирана како истакнат член на партијата, пренесува порталот Skopje1.mk.„Скопје 1“ побарале став од претседателот на ВМРО ДПМНЕ Христијан Мицкоски, но по речиси 20 часа чекање на одговор, како што известуваат, добиле само коментар дека партијата ќе остане без коментар и нема да се огласи по ова нивно прашање.

VMRO-DPMNE  rodela šajdipe sar te ikalen tari partija e Mijalkove, Aso i komunikacija maškar Mickovski thaj Gruevski tani činavdi

VMRO-DPMNE kernapes hayri  oficijalno te ikelen taro đjenipe  e Sašo Mijalkov, sar čirutno jekto manuš taro UBK  savo sas beršensar penđardo e đihanenge  sar prioritetno đjeno tari akaja partija ,havlarela o portali Skopje1.mk.

Akava portali akale pučibnaske đjakerga pobuetr taro 20 arija te del paluno lafi taro presidenti Mickovski, numa ko agor sasa o lafi –i partija ačhovela prekal akava pučhibe na komentareja.I sum si baši jek asavki čipota rodlarelpaes šajdipe  sar te vakerelpes  kaj e Mijalkove isile panhlo lafi ki realizacija taro ovto bičalde save denge piri ikerin ko putriba e ustaveske save denge pumaro hango baši ,,OJA”.

Pobuter  taro lendo linko: Skopje1.mk

 

 

MetjuPalmer ko misafirluko ki Makedonija

Како што објави минатата недела Американската амбасада во Скопје, Палмер ќе разговара со македонскиот државен врв околу поддршката на САД за договорот од Преспа помеѓу Македонија и Грција, и важноста да се продолжи со реформската агенда на Македонија.МНР соопшти дека на средбата со Димитров ќе се разговара за евроатлантските перспективи на Република Македонија, како и за актуелните политички состојби во земјата и во регионот.

Telal – vastakerdo raštarkkro sekretari  baši evropikane pučibna  taro SAD, Metju Palmer  avdive ka rearel ko misafirluko  ki Makedonija, ka dikelpes e premiereja tari Makedonija Yoran Yaev thaj e ministeriumeja baši avrune buka  Nikola Dimitrov, sar thaj buteder  politikane prestavnikonensar.

Ministeriumi baši avrune buka havlarena ko dikhipe e Dimitroveja ka kerelpes lafi  bašh evropikane prespektivake e themake Makedonija, sar thaj aktuelnikane temenge  ki phuv thaj ko pašipe amare puvjaja.

Amerikaki ambasada  ko Skopje,  o Palmer ka kerel lafi  e makedonijake uče prestavnikonensar baši ikerkeripe taro SAD e panle lafeske  maškar ki Prespa thaj Grcija, thaj o but baro valanipe  te tavdelpes thaj i ponodorig ko reformikani agenda ki Makedonija.

Ромите се лишени од суштинските права бидејќи се различни

Ситуацијата на Ромите значително се влоши последниве години, и тоа исклучително во пост комунистичките земји, дел се членки на Унијата а дел се кандидати за влез во Унијата. Читањето на печатот или слушањето вести, емитувани преку радио , социјални мрежи и телевизија, нуди повеќе негативни информации за Ромите со кој ја продлабочуват омразата кон ова европско малцинство а која резултира со пораст на насилството врз нив, потпомогнато со недостаток на правна реакција од правниот државен институционален систем.

Во овие земји, каде што се вкоренети десничарските ксенофобичните партии, но и другите лево ориентирани политички елити, малцинствата, почнувајќи од Ромите ги сметаат за граѓани од втор ред.

Тие се лишени од суштински права бидејќи се “различни”. Во Европа, Ромите се соочуваат со нетолеранција и предрасуди. Ромите се претежно европски граѓани … па тие мора да ги имаат истите права како и секој Европеец. да се лекува, да оди на училиште или да најде работа.Овие права се од суштинско значење, но целата нивна секција е всушност лишена од нив. Причините се разликуваат од една земја до друга, но дискриминираните луѓе се подложени на третмани кои имаат конкретни последици на дневна основа.

Предрасудите и клишеата поврзани со Ромите го фаворизираат однесувањето кое честопати е омразено. Да се биде дискриминиран е да се подложи на нееднаков третман поради неговата разлика.Дискриминаторскиот третман нема правна основа. Еднакви права за сите се први од правата и секој мора да биде способен да ги бара и да ги спроведува.

Во 1999 година, Европската унија побара од земјите кандидати да обезбедат докази за подобрувања на условите за Ромите. Но, бидејќи “проблемот” на “интеграцијата на Ромите” стана синоним за приклучување кон Европската унија, јавноста ги сметала Ромите како пречка во процесот на пристапување. Уште еднаш, Ромите се стигматизирани и се одговорни за ситуацијата во која тие се жртви.

Денес, од скоро 12 милиони регистрирани Роми, не помалку од 80% живеат во Шпанија, Чешка, Бугарија, Грција, Хрватска, Унгарија, Португалија, Романија и Словачка. Ромите биле присутни со векови во Европа, освен што нивната интеграција во европското население останува на ниско ниво. Ромското население се соочува со лоши услови за живеење во Европа поради институционализирана дискриминација.

Покрај дискриминацијата и предрасудите во некои источно европски земји Ромите се се почести мети на ултра десничарските групи , кои резулрират со убиства без притоа да бидат осудувани или пак се осудувани на благи затворски казни, условни или пак ослободителни казни.Судтсвото или правниот систем воопшто не е во домет на правната постапка насочена кон правото на фер и објективно судење доколку се суди ром против не ром.

Зошто Европската комисија не отвара процедури за прекршување на човековите права против државите-членки па и условување на кандитадите членки за ЕУ кои не ги почитуваат правата на Ромите?

Европската Комисија може да иницира постапки за прекршоци, затоа што постои јасна директива за расистичка активност кон Ромите.
Всушност, Европската комисија мора да отвори истраги за земјите-членки со постапки за прекршување и да ги започне овие постапки. Значи, кога постојат докази за институционални расистички одлуки како што е случајот во Италија, убиства врз ромите без правна разврска во Бугарија , Романија Украина и.т.н, забрани за говори кои шират национална омраза на ЕУ пратеници како што е случајот со бугарскиот пратеник Џамбаски , тогаш е неминовно таа да започне со ригорозни казни или снакции кон одредена своја членка или кандидат.

Справувањето со тешкотиите и дискриминацијата со кои се соочуваат Ромите би требало да биде приоритет на Институциите на ЕУ и земјите-членки.

Реакцијата на Европската Комисија треба да биде брза, во спротивност ке се случи физичко ичезнување на ова заедница по примерот на програмата на нацистичкиот режим, само што денес тоа се работи заскривено и екстремно подмукло.

(Мозез Соломон – Мухаџер Сулејман)

 

16-to berš taro Demokratikane takatija e Romengere tari Makedonija –DSR

Purano kurko i partija tari Makedonija anavkerdi  Demokratikane takatija e Romengere DSR, nišankerga piro 16 – berš taro đjivdipe thaj keribe  buti ki politikani scena ki Makedonija.I sasti čipota(nastan) sas organizirime ko Hotel Kontinental pumare paše đjenensar tari partija DSR.

Angalal o misafirija thaj đjene tari partija DSR  sasale lafi keriba  e presidente e partijakoro rajo Šaban Saliu, vov maj anglal selaminkerga sa e ]jenen tari partija thaj misafirija, aso akcenti denga ko maj but lafi keribe baši sa e đji akanutne rezultatija save kergalen i partija DSR thaj so ponodorig.

Ki akaja čipota akarde sas thaj misafirija save kergapes olenge sajdipe, i sasti čipota tavdinga  taro 18 o ari muzikane kotoreja thaj kokteli, maškar o đjene tari partija  thaj o akarde misafirija ko 16-bijando dive e partijakkro  sasa thaj puterde e vudara e saste đihaneske tari Makedonija.

29-Bokserengiri čipota baši jekto than ki Makedonija 2018 berš

Bokserengoro Klubi,,Kumanovo,, ko purano kurko organiyiringa  o 29-to kolo taro Prvenstvo e Makedonijako  bašo 2018 berš.Ki akaja  sportikani čipota lele than sa e bokserengere klubija tari Makedonija, maškar olende sas thaj o jekutno Romengoro klubi ,,Ternipe“ tari komuna Šuto Orizari.Numa  i konkurencija sas ko jek baro nivo, čačibnaske ko akava than margepes e najšukar bokserija tari Makedonija.

 

Bokserengoro klubi ternipe denge pestar sa te šaj te resaren đji o jekto than numa bibaheske dova sas phareste  te resarelpes, thaj odoleske ola irangepes ki Šutka srebrenikane pursakoja (nagrada).  BK ,,Ternipe“ lele than o Danieli, thaj o Sinan Đeladin.

 

Ki akaja čipota sar jekto Romano šerutno tari komuna Šuto Orizari Kurto Dudus-Kuco sasale šajdipe te del i jekto  pursak boksereske taro klubi ,,Škupi“o Jasin Lama, savo thano jekhajek divdipnaja taro Suto Orizari.

Sinan Đeladin savo avela e srebrenikane pursakoja (nagrada) ko piro fb-profili vakerga: Avdie sine mange posebno drago te ovav prisutno ko akava prekrasno boksersko nastan ko 29-to drzavno prvenstvo tari Makedonija.

Đjanava kaj i Šutka  ađjikerga mandar o jekto than, numa odova na resargum soske tani miri doš(krivica) baši o na intezivnikane treningoro thaj kondicija, ama odoleske dava mo lafi anglal sa e Roma tari Šutka harne vakteske iranava o jekto than e Romenge ko vasta, vakerela o Sinan Đeladin ko piro fb profili.

 

Iranipe (presvrt) ki Makedonikani politika- na oficijalno arakle 80 bičalde

sobranie-pratenici-pred-sednica-1noe17-Meta

Од владејачките СДСМ и ДУИ неофицијално велат дека обезбедиле двотретинско мнозинство од 80 пратеници за отворање на Уставот, по иницијатива на владата за уставни измени согласно Договорот од Преспа.Генерално, имаме обезбедено двотретинско мнозинство, но ништо не е сигурно додека не се потврди на гласање. И од албанскиот партнер во владата – ДУИ истакнуваат дека начелно обезбедиле двотретинско мнозинство, но се на самата граница на неопходниот минимум.Пратеник од ВМРО-ДПМНЕ, пак, посочува дека засега нема индицикации дека некој од неговата пратеничка група ќе даде зелено светло за отворање на Уставот.

Tare  rađjakiri SDSM thaj DUI  na oficijlano vakerelapes  arakle tane  duj trinengoro ikerkeripe taro 80 procentija  baši putribe o Ustavi, pali incijativa e rađjaki  baši ustaveskkro  iranipe  ikerdo e Pnale lafeja  tari Prespa.

Generaln ola vakerena arakle si o 80 bičalde , numa nane knači siguritetno  đikaj nane te  vakerelpes  ko dejbe hango-vakerena na oficijalno bičalde  taro SDSM sar partiska funkcionerija.

Jekajek e asavke informacije  vakerenalen thaj o DUI, so si arakle thaj ikerimale o 80 bičalde, nuam  tane ko mahimum, numa  valanutno si te đjakerelpes đji ko agor te dika  đji kaj na resarelapes ko dejbe hango

Nango bedeni (teni) taro 13 bešengoro terno Rom araklo ko pani

policija ubisto decaka borane

Policia astargja e S.I (19) taro Berane sebepi anglal vakerdo kaj ov mudargja e dešhutrine berđenge čhave.E policiakere informacije vakerena baši  o našavipa e čhaveskoro sas đji lende havlardo14 Oktomvri.

O trupo (teni) e čhaveskoro bičhavdo si ko ofiso an i krisoskiri patologia, baši te kerelpes upral leste obdukcia .E čhaveskoro jeri )so si tano mudardo tane Roma našutne taro Kosovo, thaj o trupo sas arakhlo idžerati ko 11 ari trujal o Kurko puranipaske.O teni si arakhlo nango ko panja, aso oleskere šea sine ko šuko than mukle.

O dat e čhaveskoro e mediumenge vakergja kaj o čhavo našavdilo ko kurko kana počmingje te roden ole. Ov vakerga kaj oleskere amala, familie thaj aver Roma thaj Egipkjania počmingje te rodenle ko trujalipa e lenjake Lim thaj bibahtake ko 16 oktomvri sine arakhlo an i jekh lokacia ko 11 o ari.O dat e čhaveskoro vakerela kaj ko trupo e čhaveskoro sine le ki men sidžimi thaj frdime ko pani sa akava šubikerinela kaj si klasikano manginakoro  mudaripa.

Lendo linko: http://radioberane.me/pronadeno-tijelo-djecaka-sumnja-se-na-ubistvo/

 

Konkursi bašo deiba 400 stipendie bašo socialno suportho e siklenge 2018/2019 berš

Javna administracija, ministerstvo za finansii i ministerstvo za obrazovanie i nauka

Министерството за образование и наука за учебната 2018/2019 година ќе додели 400 (четиристотини) стипендии за социјална подршка на ученици од јавните и приватните средни училишта во Република Македонија.Условите за доделување на стипендија е да се редовни ученици во прва година со просек во основното 4.00, а исто да се редовни ученици во II, III и IV година, со просек најмалку 4,00.
Да не повторувале година во текот на образованието;да не се корисници на стипендија од други институции или фирми и да се државјани на Република Македонија.

O Ministeriumi bašo edukacia thaj nauka ko sikljojbaskoro 2018/2019 berš ka del 400 (štaršel) stipendie socijalno suportoske e siklenge taro maškarutne škole an ki Republika Makedonia.

O kriteriumia bašo deiba stipendia si te oven oficialno sikle ko jekhto berš prosekoa tari fundavno škola 4.00, thaj oficialno sikle ko II, III thaj IV berš prosek majhari 4,00.

te na oven ponavljačia ko periodo tari piri edukacia te na len stipendie avere institucie jali firme thaj te oven rastralune Makedonijake

- Reklam -
zona-net Zona NET

KOLUMNE