Blog Rig 197

Daniela Abraham kherla puterde lafi baš o načhalipe e Romengo..

Даниела Абрахам, 39-годишна активистка од Ромите, не сака да се сеќава на своето детство. Како дете, таа не можеше да разбере зошто децата ја избегнуваа и не сакаше да се дружи со неа. Колку и да ги прави нејзините училишни задачи, наставниците не беа подобри за неа. Поминала часови во бањата обидувајќи се да ја измие бојата на нејзината кожа.
Шетајќи по улицата со својот брат, соседот ја застрелал во градите, што сè уште има лузна, потсетувајќи на тој настан. После тоа, таа се плашеше да ја напушти куќата со месеци. Прогонот и страдањето на оваа девојка започнало во Словачка во градинка, без оглед колку е убава облека или фризура, уредна и уредна. Приказната на Даниела е една од илјадниците што денес се повторува во Словачка и на други места во Источна Европа. Причината за сите беше фактот дека Даниел Ромкиња. Сето ова остави длабок белег на нејзиното детство и таа порасна со прашањето: “Зошто ми го прават ова?

Daniela Abraham 39 berşengi aktivisto Rkmengoro thaj savi kerla lafi ano baro hango kana dikhela na jekajekipe maškar sa o avera, numa thaj na mangela te iranel poro čhavoripe palpale sar voj nakavgale đji kaj sas tikori.

Daniela sar tikori sas ola baro 0haripe sostar e čhavore na kamena sas te khelen olaja yhaj voj odoleske sas but na hošime sostar kodo keren olake, numa thaj baro vakti ka ačhol sas ani banja te šhaj te tovel poro muj te šhaj te na dikhovel agaar sar so si, sostar gndinela sas kaj kodo si o sebepi so von ola na kamena.

Palpale ano phiribe pere phraleja jek tar komšie kuga ola ano kolin thaj panda isila bejani tar odova, darala te gndinel ani adaja bilači čipota. Pal odova voj čhonensar na iklovela sas avrik tar o kher olakoro sostar sine ola bari dar. Akaja historija e Danielaki tani salde jek tar sa okola panda avera save isi maškar e Roma ani Slovačka numa olako pučipe ačhola puterdo sostar kerlapes odova upral e Roma thaj kana ka čhinavelpes.

Hazri kerga:Roma Press- lendo Udar.net

Ani nakhli rak- Eksplozija ani Podgorica

Експлозивна направа била фрлена во текот на претходната ноќ во околу три часот во кафуле во Подгорица, кое се наоѓа во строгиот центар на градот, на булеварот Иван Црнојевиќ.

Според сознанијата на црногорските медиуми во оваа експлозија немало повредени лица. На локалот му е причинета значајна материјална штета. Силната детонација ги вознемирила станарите од тој дел на градот. Увидот е во тек. Во текот на денот се очекуваат повеќе информации за ова случување.

Eksplozijaki vastaluno sas čhudimali ani nakhli rak  paše ko trin o ari  ani Podgorica,than savo araklagovela ko centrume e dizjake ano bulevari Ivan Crnojevik. Sar so vakerena e jekta infoa tar Crnogorake medie ani akaja eksplozoja nane mudarde manuša.

Numa baś o lokali ketlapes  lafi so si kerdo baro materijalnima o bilačipe, aso i bari detonacija ano pašipe e avere binalenge kerga bari dar tar odova baro šundo baripe e eksplozijako. Kerlapes dikhipe tar vastalune e bukarnengo tar MVR thaj ano avdisutno dive đjakerlapes oficijalno informacija soj o sebepi akale čipotakoro te resarelpes đji ani eksplozija.

Roma Press

Germanija anela nevo kanoni bukarnibaske te aven manuša ani Germanija te keren buti thaj te ačhon ani akaja phuv

Германија на почетокот од идната година ќе донесе нов закон кој би требало да го олесни „увозот“ на квалификувани работници од земјите надвор од Европската унија, најави германската канцеларка Ангела Меркел и предупреди на „очајната“ потреба на економијата за нови работници. Законот за доселување на квалификувана работна сила ќе стапи на сила на 1-ви март 2020-та година и негова цел е да им се отвори патот на работниците на земјите надвор од Европската унија да работат и да останат да живеат во Германија. Според последните проценки, во Германија моментално има 1,3 милиони непополнети работни места. Инаку, во економски најмоќната земја членка на Европската унија моментално работат 2 милиони луѓе од странство.

Germanija havlarela ano angluno tavdipe e neve beršeskoro ka anlaren nevo kanoni saveja ka lokharel o uvozi baš kvalifikujime bukarne manuša tar avrik olengiri phuv thaj Evropaki unija, havlarela Germanijaki kancelarka Angela Merkel.

O kanoni savo kamjalelapes te anelpes  neve kfalifikacijake takatija bukarne manusa te aven thaj te keten buti ani Germanija ka tavdela tar Marti 2020 berš, o celjo tar akava kanoni delapes šajipe e manušenge save tane avrik tar Evropaki phuv te delpes olenge šajope bukake numa hem te ačhon te đjivdinen ano Germanija.

Sar so vaketena ano palune vahtavija ani Germanija isi 1,3 milionija čuče  thana bukake, aso salde sar informativno ani akaja bari ekonomikani phuv isi duj milionija manuša save kerna buti dizutne save resarge tar avera thema.

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press lendo https://tocka.com.mk/vesti/327475/merkel-gi-povikuva-balkancite-da-rabotat-i-ziveat-vo-germanija-im-nedostasuvaat-nad-milion-rabotnici

Birađaki organizacija,, Prerodba”tar Kičevo havlarela đuvlano khedipe..

Женската Организација при НВО ПРЕРОДБА од Кичево со подршка на Локалната самоуправа и Граѓанските органиации од Кичево,ќе одржи тркалезна маса на тема „Насилството врз жените“. Деновиве во Кичево Активот на жени Ромки при ЗРИРР ,,Преродба од Кичево ќе оддржи тркалезна маса на тема “Насилството врз жените”. Целта на тркалезната маса е да се подигне свеста кај жените од заедниците за постоењето и препознавање на семејното насилство во сите негови форми и доколку постои насилство да не се прикрива туку јавно да се проговори за тој проблем и да се бара заштита во надлежните институции. На тркалезната маса ќе учествуваат значајни личности кој изразуваат силна поддршка за женските права дека само со силни, слободни и успешни жени општеството може да се развива во демократска и здрава средина.

Birađaki organizacija,,Prerodba” tar Kičevo  ikheripnaja tar Lokalni komuna thaj lokalnikane organizacie  tar akaja diz anavkerena rotali mesala lav keribnaja ,,Zor dejbe upral e đuvla”.

I gnd tar akava khedipe si te vazdelpes o gogaveripe ano o đuvla maškar i khedin thaj puterdo te kerelpes lafi baš akava problemi te šhaj te šunen e đuvlenge problemoja e institucie ani Raštra.

Ani rotali mesala tane akharde penđarde manuša save sikavena bari ikherin ano đuvlane hakaja, tromakerde tar šukar resarde đuvla tar sasoitnipe savendar đjakerena buvlaripe e demokratikane thaj saste khedina.

Hazri kerga: Roma Press..

KUD- Phralipe Čhirla thaj Avdive dikhen Video..

КУД-ПРАЛИПЕ Скопје формирано во 1949– како културно-уметничко друштво од Скопје основано е од активисти и ентузијасти Роми. Инаку станува збор за фолклорно друштво кои со години ја афирмираше богатата култура на Ромите во Македонија. Има приредено голем број на концерти во земјата и во странство, Пралипе  беа тие кои ги добивале првите награди на фестивалите каде што учевствуваа. Како нај забележителни учевствувања беа во фестивалот во Дижон (Франција), Закопане (Полска) и во други европски земји. Има значаен придонес во афирмацијата на ромската култура, а на чело на КУД Пралипе најголемите испеси ѓи добивале кога беа под раководство на претседателот на Пралипе Фаик Абди (прв Ромски пратеник во Собранието на Р.М.)
Денес повеке КУД Пралипе го нема а Ромската заедница често пати се прашуваат зошто? и од кои причини не функционира КУД ПРАЛИПЕ.

Рома Пресс говори со долго годишен активист г- дин. Бејзат С.

Ano avdisutno buvlo video keraja lafi baš o KUD- Pralipe thaj sostar pobut nane maškar kheribe buti thaj vazdibe hem arakhibe i Kultura thaj i khelin e Romengiri savi but čirla sas o muj e saste đihaneskoro ani Lumja(svet).
Pralipe tano puterdo ano but purano vakti tar kupa entuzijastija thaj aktivistiјa save tadani mangle te araken amari tradicija, khelin, kultura gilji thaj i čhib numa avdive odova nane thaj pučajamen SOSKE?
Ano teluno linko tar video keraja lafi e rajoja Bejzat S.savo vakerela savo sa o vakti tadanutno thaj akanutno, dikhen o video..

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press

 

Promovirimo nevo lil tar avtori Hedina Tahirovik-Sižešik

Промовирани книги на Хедина Тахировиќ-Сижешиќ: Истражување на минатото во интерес на иднината
Промоцијата на книгите на авторот Хедина Тахировиќ-Сижериќ, една на босански, а другата на англиски јазик, беше промовирана синоќа во Уметничката галерија на БиХ во Сараево.

Ова се книги Јазик и литература на Ромите во рамките на преводот во Западен Балкан: Поезија во само-превод и ромски јазик – Посебен осврт на јазикот и културата на Ромите.

Промотори беа Далибор Таниќ, уредник на ромскиот веб портал Удар, Амира Садиковиќ, преведувач, универзитетски учител (теорија на превод) и Ферида Дураковиќ, поет.

Авторката Хедина Тахировиќ-Сижериќ рече дека книгите заземаат посебно место во нејзиниот живот.

– Тие претставуваат остварување на мојата животна цел. Мојата животна цел беше да се покажам пред се ’што можам. Овие книги се мојот идентитет, идентитетот на моите колеги кои преку својот литературен израз го покажуваат и идентитетот на нивниот дијалект што му припаѓа на ромскиот јазик – потенцираше Тахировиќ-Сижериќ

Erati ikergapes promocija e neve lilenge ikhavde tar penđarutno avtori Romane pustukonge i rajni Hedina Tahirovik-Sizerik.

I pustik legarelapes thar hramome gilha ani Romani čhib aso olako promoviribe lena than sar promotori Dalibor Tanik redaktori ano portali udar, Almira Sadikovik thaj Ferida Durakovik poeti.

Avtori Hedina, anglal savore vakerga baš olako đjivdipnasko suno savo lingarela phanle e romane hramobaja thaj ano akala lila tano moro sa tar identiteto thaj o sasoutno ikheripe phanle amare Romane čhibjaja.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press lendo Udar.net

Eksplozija ani Germanija numa na đjanelapes i čipota sostar resardi

Германските медиуми наведуваат дека експлозијата одекнала во 08:55 во една станбена населба.

Според последните информации најмалку 25 лица се повредени, но тој број не е официјален ниту конечно потврден а не е позната ниту причината за експлозијата ни останатите детали.

Портпаролот на полицијата Уве Бекер изјавил дека е во тек евакуација на станарите од тој блок.

На фотографијата која ја објави полицијата се гледа станбен блок со пет ката и оцрнети прозори на вториот кат од кои излегува дим.

Germanijake medie javinake havlarde baš eksplozija resarga ano 08:55 ani jek uči binal.

Sar so vakerena e palune informacie maj hari 25 manuša tane kuvde, numa akava info nane panda oficijalno sostar nane ni penđardi i čipota sostar yani resardi.

Policijake i fo vakerena so kerge sigo evakuacija e dizutnenge tar akaja binal akale thanestar.

ROMA Press-kanal5

Jekto konferencija – Romani jekin isila valanipe tar Roma pravnikoja-Dikhen Video..

Здружение на правници Роми Скопје денес ја оддржа првата конференција на правници Роми во Република Северна Македонија чија тема гласи „Ромската заедница има од потреба Роми правници“ во хотел ТЦЦ Гранд Плаза. На конференцијата се говореше за сите постигнати резултати од правен аспект како и изнаоѓане решение за истите и подобрување на состојбата на Ромите поврзано со правни дејствија.

Birađjaki organizacija baš pravnikoja avdive ano Skopje ikergapes i jekto konferencija tar pravnikoja Roma ani Republika Utarali Makedonija kaskiri tema lavkeribnaski sas ikherimali baš,,Romani jekin isila valanipe tar Roma pravnikoja”.

Ano akava khedipe kergapes lafi ano pobuter teme thaj odova maj but phane e ninamalipnaja thaj e primeronsar sar arakhenapes e Roma pal akala teme lavkeribnaske, thaj sar i ponodorig sikavelapes o najekhajekipe ano ikheribe e nijamija kana kerlapes baš disavo bangivalo ja palen anglal adelateskoro procesi.

E pretstavnikoja save lele than kerge lafi anglal o khedime ano phare theme panle e hakajibaja (pravo).

Pobuter dikhen ano videoo..

Hazri kerga: Neđmedin A.Roma Press

AVAJA – tane mujal i mangin tar nevo kanoni legaliziribaske

Avaja јавно се залага за нов закон за легализација на бесправно изградените објекти! Според податоците од социјалното мапирање околу 30% од Ромите сеуште ги немаат легализирано своите живеалишта.
Во новиот предлог закон е предвидено зголемување на цената за легализација на земјиштето за 150%. Ваквиот предлог ќе има исклучиво негативно влијание врз ромската заедница и ќе допринесе проблемот на нелегализирани живеалишта уште повеќе да се продлабочи. Аваја бара законот да биде ставен на ЕНЕР и да се овозможи конструктивна дебата по однос на истиот. Бараме да се планираат олеснети околности за легализација на примателите на гарантирана минимална помош, како и урбанизација на ромските населби за да може процесот на легализација на живеалишта да биде комплетиран. Воедно, очекуваме и ги повикуваме ромските пратеници да се произнесат по однос на овој предлог, да го кажат својот став и да не го гласаат ваквиот предлог закон кој е штетен за ромската заедница.

AVAJA – ano puterdo bičalela mesazo baš o nevo kanoni legalizacijake tar nanijamale kerde objektoja. Sar so vakerna e palune olengere vahtavija aso i Romani kedin upreder 30% nanela lačhardo legalizacina baš pere khera.

Ano nevutno kanoni kamlapes te bajrarelpes o finati tar legalizacija e phuvjake upreser 150%. Tafani te nakla akava kanoni agaar sar so kanlapes te nakhel maj but ka ovel ano bilačipe e Romane kedinake thaj ka kerel problemo baš legaliziribe olengere thanenge.

Avaja rodena tar politikane pretstavnikoja te keren reakcija thaj te diken šukar o kanoni thaj te na den poro hango e asavke kanoneske te nakhel tar Khedipe e R.U.MAkedonijako.

Hazri kerdo: Neđmedin A.Roma Press

3-berš sar nane maškar o đivde amari thagarutni Esma R. Teodosievska

Три години изминати без нашата кралица на Ромската и Македонската песна кралицата Есма Реџепова Теодосиевска. На 11 декември 2016 година на 73 годишна возраст, по кратко и тешко боледување почина кралицата на ромската музика Есма Реџепова-Теодосиевска. Таа беше музички активна 55 години. Учествуваше на многу музички фестивали и манифестации низ светот. Есма беше вистински музички амбасадор на Македонија во светот.

Trin berša nakhle bi amare gilavutne thagarnakoro tar Romani hem Makedonikani gilji Esma Ređepova Teodosievska. Phare te nakhel o vakti bi te šuna lakoro hango saveja gilavela sas amenge e maj šukar Romane gilja savensar penđarkerela sas amen sar Roma ano sasti Lumja.
11 Decembro 2016 berš ko 73 berš, palo tikno thaj pharo nasvalipa muli i thagarutni e Romane muzikake i Esma Redžepova -Teodosievska.

55 berša muzičko aktivno. Lakoro gilavutno baro takati sakana lela sas than ko hem but bare muzičko festivalia ki sasti Lumja-Svet.

Esma sas i hasuno muzikano prestavniko thaj Ambasadori e Makedonijake ko sasto Sumnal, nane than muzikano ja palem humanitarnikano saveste oj na sine, na sine manuš ki akaja dunjaja savo na penđarela sas e Esma thaj lakoro gilavipe.

55 beršengiri kariera i Esma Redžepova Teodosievska ikerga pobuter taro 13.000 milja solističko koncertia ki Makedonija thaj ko Sumnal.

Baši sa adava i ekipa taro ,,Roma Press”
Kerela sa te šaj i ponodorig te ačhol ano gndipe e Romane thaj sahne đihaneske. Mangaja lakhe šukar than šukare dušenge thaj sakana upre ani havaj te ovel barikani (gordo ) so pali peste mukla šukar generacija ki muzikani umal, te šaj te araken o Romano barvalipe so preperela ki Muzika thaj Romani Kultura.

Hazri kerga:Neđmedin A.- Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE